Padaju nadstrešnice, fasade i plafoni. Pucaju tek izgrađeni putevi i ulice. Urušavaju se mostovi. Prokišnjavaju nove stanice. Lete i šatori gde im mesto nije. Biće da je za sve kriv kamen zvani temeljac. To je onaj prvi položen tesanik s koga se uzimaju sva merenja. U arhitekturi, u životu i u društvu. On uvek određuje sve što potom sledi. Ako je pogrešno postavljen, svaki zid se izmigolji od poravnanja, bez obzira na to koliko precizan i dobar bude ostatak posla. Struktura može neko vreme izgledati zdravo, ali se kvar vremenom mora pokazati.
Neka učenja kamen temeljac ne tretiraju samo kao ceremonijalni simbol već i kao živu metaforu koja nameće pitanja: Na čemu je izgrađen vaš život? Sa kojim vrednostima usklađujete svoje ključne izbore? Koji principi i kakvi ljudi određuju vaš pravac kada put nije jasan?
Dobro postavljen kamen temeljac je uvek postavljen sa znanjem, pažnjom, namerom i poštovanjem. Odražava ono što ponosni graditelj veruje da je vredno, trajno i poučno. Za ozbiljnog dobrotvora, to znači usidriti svoj život u nečemu primernom, časnom, istinitom i patriotskom. Taj se kamen i temelj nikako ne postavljaju s bolesnom ambicijom, za lažne aplauze ili zbog hranjenja kompleksa. Najmanje zbog koruptivnih dogovora.
Neka učenja kamen temeljac ne tretiraju samo kao ceremonijalni simbol već i kao živu metaforu koja nameće pitanja: Na čemu je izgrađen vaš život, sa kojim vrednostima usklađujete svoje ključne izbore
Većina ljudi gradi reaktivno, dodajući kamenje kako to život zahteva. Međutim, svaki ktitor od klase nalaže da njegovo gradi uz čuvanje majstorske zakletve. On zna da nečasna jurnjava pored temelja dovodi do izazivanja neravnoteže. Zato stalno proverava svoje poravnanje, ne što sumnja već zato što poštuje težinu obaveze onoga što radi. Kamen temeljac je pritom tihi upravitelj rasta i pouzdanosti gradnje. Ne možete ga videti kada se struktura podigne, ali zauvek ostaje i određuje kakvo će zdanje na kraju postati. I ostati.
Lepo nam nedavno reče nekadašnji dekan Građevinskog fakulteta da je ovde svaki temelj od 2014. postavljen s nekom greškom.
Zato se sada moramo zapitati: jesmo li vodili računa ko postavlja te temelje bez ikakve kontrole („jer tako baš hoću, pa šta“) i na naše oči gradi divlji sistem koji će se jednog dana nagnuti, pasti pa nas bolno otrezniti? Jesmo li saučesnici te gradnje, ili samo pripadnici tihe većine koja je, kao i obično, gledala svoja posla?
Kao što nijedno zdanje (kuća, zgrada, crkva, put ili most) nije bolje od svoje strukturalne osnove, tako nijedan čovek nije bolji od svog mentalnog temelja. Ni vladajuća partija od svojih na silu uvedenih vrednosti i arhitekture.
Punih šest meseci pobunjeni ljudi svih ovdašnjih generacija neumorno ukazuju da su četiri temelja na kojima je izgrađena struktura karaktera naše nacije individualnost, mašta, inicijativa i nezavisnost, a da veru, slobodu, čast, znanje, pravdu i svetlo ne sme da gasi nijedna sila, nijedan strah, niti bilo čiji interes. Još manje batinaši, propaganda, laž, mržnja i kreatori mraka. Sve pretrpljene tragedije kao i kreatori nesolidne a koruptivne gradnje su izazov za postavljanje novog kamena temeljca društva. Onog društva koje stremi da bude društvo svih poštovanih pojedinaca i pojedinki koji mu pripadaju, a ne samo onih koji za njega (iz različitih pobuda) glasaju.
U teoriji se izraz „kamen temeljac demokratije“ odnosi na fundamentalne principe od suštinskog značaja za funkcionisanje društva: slobodu govora, medijske slobode, slobodne i poštene izbore, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava. U svemu obrazovanje kao ljudsko pravo sa ogromnom moći transformacije ima presudnu ulogu. Na podršci obrazovanja i poštovanju njegovih nosilaca počivaju ideali slobode, demokratije i održivog ljudskog razvoja.
Naša je kob da živimo veliki pomak od transparentnosti i odgovornosti koje nalaže demokratija ka odomaćenim navikama i koruptivnim modelima autokratskih klanova. Tokom protekle decenije, naše vlade i njihovi poslovni subjekti polako su počeli da kopiraju i legalizuju kleptokratski model čiji su pioniri bile velike zemlje na koje se oslanjala srpska vlast, gde su sukobi interesa tamošnjih vladara jednostavno DNK deo takvih sistema. Sve sadašnje autokratije najbolje se mogu razumeti ne kroz prizmu ideologije, već kroz političke i finansijske interese ljudi koji ih vode. I štete koju nanose.
Prosto, budućnost nam zavisi od sposobnosti da ispravimo kamen temeljac Srbije dok se to još može. Ostalo će uslediti.
