Poštovani gospodine Jakobe Štausholm, pišem Vam ovo otvoreno pismo, budući da mi je od celog personala kompanije Rio Tinto jedino Vaše ime bilo dostupno. Znate, kod nas u Srbiji se Vaši činovnici oglašavaju isklјučivo anonimnim saopštenjima, tako da ne znam kome da uputim sledećih par pitanja i dobronamernih predloga:
- Koja je to minimalna cena litijuma na svetskom tržištu, ispod koje Vam se ne isplati rudarenje litijuma u Srbiji? U poslednje dve godine cena mu je pala više od 80 odsto, a padaće, kažu procene, najmanje do 2030. Očekujem da od Vas stigne rutinski odgovor – da je litijum za Rio Tinto strateška sirovina, pa da cena u narednih desetak godina kompaniji nije presudna. Ali onda moje pitanje postaje: šta je presudno u Vašoj poslovnoj politici u Jadru?
- Koja je interna stopa prinosa ovog projekta? Da pojasnim čitaocima: pitam gospodina Štausholma, koliku profitnu stopu Rio Tinto očekuje od ovog posla. A još više me zanima – koliko se ta profitna stopa menja sa padom cene litijuma?
- Koji bi deo profita u projektu Jadar pripao Srbiji? Pošto govorimo o internoj stopi prinosa, naš udeo se lako računa i iznosi – nula. E sad, kad smo to razjasnili, ostaje pitanje – koliko novca Rio Tinto planira da izdvoji u cilju zaštite zdravlja, čiste vode i vazduha u Srbiji? Kada, u kom iznosu i za koje namene? I da, u kojoj dinamici? Zabrinuti smo, jer uporedo sa padom svetske cene litijuma, padaju prihodi i zarada Vaše kompanije, pa se pitam, čime ćete onda finansirati sve ove naše potrebe?
- Ima li šanse da činovnicima Vaše kompanije objasnite da je pogrešno to što se, govoreći o budućnosti, pozivaju na „naučno utvrđene činjenice“, umesto, kako je nobelovac Robert Lukas davno napomenuo – kad govorimo o budućnosti, postoje samo očekivanja! Dakle, postoje procene (spekulacije), i projekcije, uz pridodate verovatnoće ostvarivanja. Bilo bi lekovito ako bi Vaši činovnici to usvojili, umesto da uglednim osobama zbog iznetih stručnih komentara prete „svim pravno raspoloživim sredstvima“ koja Vam stoje na raspolaganju.
- Kako ocenjujete izjavu Vaših neimenovanih činovnika o doktorki Dragani Đorđević, naučnoj savetnici Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, da njeni „neistiniti navodi dovode građane u zabludu“? Jesu li takvi odgovori, poslati uglednim srpskim ekspertima, umetnicima, ali i široj javnosti, zaista primereni Vašoj kompaniji, koja se trudi da spere sa sebe ljagu posle ogromne štete koju je Rio Tinto naneo Aboridžinima, razorivši svetilište u klisuri Jukan staro, kažu, 46.000 godina, gde su u jalovinu pretvoreni svi ljudski tragovi, uključujući pronađene pramenove kose, delove skeleta, itd?
- Na kraju, imam spasonosni predlog: da se obe centrale kompanije Rio Tinto, i ona iz Londona i ona iz Melburna, lepo presele u Gornje Nedeljice. To za Vašu kompaniju ne bi bio nepremostiv trošak, a postigli biste punu transparentnost, koja Vam neprestano i nadasve nezasluženo izmiče. Tamo su Vam hrana, vazduh i voda savršeno čisti, a od trenutka kad se doselite – tako će i ostati. Zašto? Zato što će se sve odvijati „na održiv način i u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije“, kako nas Vaša kompanija svakodnevno uverava. Možemo li Vas, onda, očekivati u Nedeljicama?
U očekivanju odgovora od Vas lično, ili osobe sa imenom i prezimenom i navedenom školskom spremom, koju Vi ovlastite da mi odgovori, zahvaljujem na izdvojenom vremenu i iskazujem Vam svoje poštovanje.
Danica Popović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, u penziji
