Da li ste se nekada zapitali šta zapravo znači “pravda je slepa”? Ovaj izraz odomaćio se ne samo kod nas, već i u svetu. Međutim, ako je pravda slepa i ako ne vidi, zašto joj je potreban “povez”. Zanimljivo je da sve do srednjeg veka, nema zapisa da je pravda slepa, niti je boginja Justicija prikazivana na slikama sa povezom preko očiju.
S tim u vezi, jedan “šokantan” događaj odigrao se nedavno u Indiji. U oktobru prošle godine, predsednik Vrhovnog suda ove zemlje, rekao je da “pravda više neće biti slepa” i dodao, da će povez koji je dugo smatran simbolom nepristrasnosti i jednakosti pred zakonom, “biti zamenjen otvorenim očima, tako da će pravda svakog gledati na ravnopravan način”. Nova statua indijske boginje pravde, sada bez poveza i “širom otvorenih očiju”, odevena u indijski sari i sa knjigom ustava (umesto mača) u ruci, postavljena je u biblioteci ovog Suda u Nju Delhiju.
Prema raspoloživim podacima, veruje se da današnja boginja pravde vodi poreklo od mitološke rimske boginje Iusticije, kao i od grčke mitološke boginje Temide, koja sedi pored boga Zevsa i koja se stara o pravdi kao “božanskom redu i zakonu” (a njihova ćerka Dike stara se o pravčnosti ljudskih zakona). Prvi pisani zapis u vezi sa (ne)postojanjem poveza na očima pravde, smatra se da je zabeležen u spisima rimskog istoričara Amijana Markelina (325-400), i glasi: Vigilavit Iustitiae oculus sempiternus, u prevodu: „Večno oko Pravde posmatra“. U smislu simbola boginje pravde, posebno vage, veruje se da je preuzeto od mitološke egipatske boginje pravde i istine Ma’at (koja vagom meri srce pokojnika sa svojim „perom istine“ i sudi o njegovoj čestitosti). U antičko doba, nije bilo dileme da je za pravičnu presudu bilo bitno da pravda svojim “budnim okom vidi sve”, da činjenice odmerava i vaga, i na taj način utvrdi istinu.
Sa druge strane, smatra se da se “pravda sa povezom” prvi put pojavila na jednoj slici u duborezu nemačkog slikara Alberta Direra kao jedna od ilustracija za knjigu Sebastijana Brantasa “Brod ludaka” (1494). Slika nosi naziv “Fool blindfolding Justice” i prikazuje scenu kada jedan od “ludaka” boginji pravde na oči vezuje povez. U ovoj satiri, do sada nepristrasna pravda, kao “budno oko koji vidi sve”, postaje slepa “budala”, koja “širom zatvorenih očiju” ne vidi sveopštu korupciju, prevaru i laž (u renesansnoj Italiji tog doba). Sticajem prilika, povez je kao simbol ostao, uglavnom sa značenjem da se ne gleda na društveni status ili lično bogatstvo.
Uz zahtev da se institucije deblokiraju, ovi protesti povratili su izgubljeni osećaj međuljudske duhovne solidarnosti i što je najznačajnije, proširen je i konsolidovan opšti vrednosni narativ izražen u rezolutnom zahtevu iustitia hic et nunc
Ovaj “kratak uvod o nastanku univerzuma” (kako kažu duhoviti profesori u Bolonji), ima neposredne veze sa masovnim zahtevima studenata i sve više i više građana širom Srbije za pravdom, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je u jednom trenutku živote izgubilo petnaest nedužnih ljudi. Kako nadležne vlasti nisu odmah pokrenule odgovarajuće postupke za utvrđivanje krivične i druge odgovornosti, počeli su protesti u Novom Sadu, Beogradu i kasnije u svim drugim gradovima Srbije. Na ove proteste nadovezali su se protesti studenata koji su, na prvom mestu, od nadležnih institucija sistema zahtevali istragu i potpuni uvid u građevinsku dokumentaciju, jer su sve okolnosti ukazivale na to da se radi o ozbiljnom koruptivnom poduhvatu.
Sistemska obmana građana
Međutim, vlast nije davala potrebne odgovore u vezi sa pitanjima odgovornosti, čak su najviši državni funkcioneri i institucije otvoreno, javno i sistematski obmanjivali građane da nije bilo radova na delu stanice koji se srušio. Sumnju je potakla okolnost da su izjave date od različitih državnih subjekata, bile identične negacije po sadržini i po formulacijama. Međutim, iz dana u dan činjenice su sve više govorile suprotno, čime je na površinu isplivalo da se radi o “obmani sa umišljajem” (tzv. animus fraudis).
To je sa svoje strane izazvalo masovne svakodnevne demonstracije, blokade i proteste desetina, čak i stotine hiljada građana Srbije. Narednih dana, studenti i demonstranti blokiraju fakultete i saobraćajnice po gradovima, sa ciljem da “deblokiraju” nadležne institucije, kako bi se one “resetovale” da rade svoje, pravnim poretkom ove zemlje propisane, funkcije, poslove i zadatke. Od nadležnih institucija, to se na prvom mestu odnosilo na javno tužilaštvo na čijem je čelu osoba koja se godinama u javnosti ne oglašava. Istovremeno, studenti su poslali jasnu poruku nenadležnom republičkom funkcioneru, koji je tim povodom počeo svakodnevno da se oglašava, da njega “niko ništa i ne pita”.
Istovremeno, uz zahtev da se institucije deblokiraju, ovi protesti povratili su izgubljeni osećaj međuljudske duhovne solidarnosti (15 minuta “gromoglasne” tišine za 15 žrtava), i što je najznačajnije, proširen je i konsolidovan opšti vrednosni narativ izražen u rezolutnom zahtevu iustitia hic et nunc (pravda ovde i sad). Pa tako, u Beogradu studenti pod prozorom Predsedništva uzvikuju “hoćemo pravdu” (16.01.25); studenti Niša poručuju nadležnoj ministarki “hoćemo pravdu” (18.12.24), a maturaniti u Gornjem Milanovcu “nećemo raspust, hoćemo pravdu” (26.12.24) itd, itd, itd. Ovi zahtevi nisu politički zahtevi za “rušenje” vlasti, već zahtevi da se utvrdi i kaže istina, kao sama suština pravde, o nesreći u Novom Sadu.
Ispred Palate pravde to “večito i strašno oko” boginje Pravde posmatra nas kroz mermerni pogled cara Dušana koji nam sa svojim Zakonikom u ruci (kao ustav u ruci u Indiji) poručuje: istina se vidi samo širom otvorenih očiju pravde
Grčki filozof Platon pre 2500 godina pisao je da “pravda živi u srcima čestitih ljudi”. Upravo se to sada događa kod nas. U tim mladim ljudima, tim studentima i srednoškolacima, toj “deci”, tim roditeljima, prosvetarima, poljoprivrednicima i građanima, kucaju srca puna pravde. Mnogi se pitaju: da li će nam ikada doći dan pravde? Odgovor je, sigurno hoće, i to zato što pravda “ne stanije” u nekoj zgradi ministarstva pravde ili pravosudne akademije, već živi u srcima čestitih sudija i tužilaca, tih vernih službenika pravde, koji ne gledaju svet “širom zatvorenih očiju”, već otvorenim očima pravde koja sve vidi.
Ispred Palate pravde to “večito i strašno oko” boginje Pravde posmatra nas kroz mermerni pogled cara Dušana koji nam sa svojim Zakonikom u ruci (kao ustav u ruci u Indiji) poručuje: istina se vidi samo širom otvorenih očiju pravde.
