Vratio se predsednik Srbije iz Kine, a tamo se proveo, što bi se reklo, k’o Vučić kod Trampa. Uspeo je, doduše, ovog puta makar da uđe na zabavu, ali opet su ga skrajnuli u neko ćoše, što se da razumeti ako to urade neka Evropa i Amerika, ali da mu to urade naši slobodarski prijatelji Kina, Severna Koreja, Rusija i Belorusija?! Kako reče onaj internet mim – to se nisam nado.
Tabloidi su nas poslovično izveštavali iz neke paralelne napredne stvarnosti kako je ceo Peking stao dok je Vučić prolazio – spojler alert: nije – a čak se i predsednik uključio preko svog ružičastog javnog servisa da nam objasni kako je „prva reč koju čujete na svakom mestu, na ulici – Vućići“. Ide, dakle, predsednik ulicama, a oko njega samo odzvanja „vućići, vućići, vućići…“ I ta priča deluje dirljivo skoro kao onomad kada je sa terase Predsedništva i iz voza mahao milionima ljudi okupljenih da vide i čuju baš njega, valjda se nadajući da će baš njih poškropiti svojom božanskom svetlošću, da će svojim isceliteljskim dodirom dodirnuti baš njih uboge i da će baš za njih od jedne ribe, to jest sardine iz robnih rezervi, napraviti dve i nahraniti ih svojeručno.
Naučna fantastika
Sardine predsednik ovog puta nije pominjao, ali je ponovo pomenuo leteće automobile, jeste, one za koje ste mu se svi smejali, a koji će poleteti iznad vaših glava već krajem 2026. godine. Nije ga mnogo zanimalo to što posle ubistva 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu nemamo baš mnogo poverenja u bilo šta što može da padne, a sa čime bilo kakve veze ima bilo ko iz Srpske napredne stranke, ali generalno ni građane nije previše zanimala ta repriza futurističkih naučnofantastičnih pričica u trenucima dok se na ulicama zemlje dešava drama sa primesama horora u režiji pomenutog malog slobodarskog lidera jedne uboge zemlje na Balkanu koji bi da bude veliki slobodarski lider jedne velike zemlje na Balkanu, bar do granice Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Tabloidi su nas poslovično izveštavali iz neke paralelne napredne stvarnosti kako je ceo Peking stao dok je Vučić prolazio – spojler alert: nije – a čak se i predsednik uključio preko svog ružičastog javnog servisa da nam objasni kako je „prva reč koju čujete na svakom mestu, na ulici – Vućići“
I upravo zbog tih bezobraznih građana se predsednik sa samita slobodarskih zemalja vratio prepun jednog novog diktatorskog entuzijazma pa je, kažu, u vrlo dobrom i sladostrasnom raspoloženju pratio kako policijske falange iz čista mira napadaju ljude na mirnom protestu u Novom Sadu, a novostečena znanja nastavio je da primenjuje i narednih dana smenjivanjem svih nepodobnih, od lekara preko nastavnika i direktora škola do komandanta Specijalne antiterorističke jedinice.
Oni koji moraju
Da li će mu to pomoći da se oseća bolje, pa, trenutno možda čak i hoće malo, ali svi znamo sve i on zna sve i on zna da mi znamo, a i mi znamo da on zna, čak i pored toga što se okružio ljudima koji su em potpuno nesposobni em mu pričaju samo ono što misle da želi da čuje, a ne ono što bi trebalo da čuje. Ali gleda i on N1 i Novu S, iako bi voleo da i njih zbriše sa lica zemlje, jer kakav je to diktator u čijoj diktaturi postoji čak dve slobodne televizije, nego je problem što bi onda i on spao na Pink i Informer, a tamo može da se čuje dosta toga, ali istina baš i ne.
A da bi se predsednik osećao malo bolje naprednjaci su ovih dana čak i na ulice izašli u nameri da pokažu kako ih ima, ali su samo pokazali da se sve svelo na malo onih koji moraju, malo onih koji primoravaju ove koji moraju i malo onih uniformisanih koji pod punom opremom čuvaju i jedne u druge jer su i naprednjaci i predsednik im toliko omiljeni u narodu da uskoro više ni do klonje neće moći da odu bez kordona žandarmerije. Možda im stoga ti leteći automobili i nisu loše rešenje za budućnost, jedino što u njima nema mesta za sve. Možda čak ni za one koji su caru pričali samo ono što želi, ali ne i ono što bi trebalo da čuje. Recimo da su od letećih automobila mnogo veći problem padajuće nadstrešnice.
