Poslednjih nedelja događaji u našoj zemlji se nižu kao na traci, a ovakva produkcija dešavanja previše je čak i za nas koji smo, kako kažu, oduvek imali više istorije nego što možemo da podnesemo.
Ta istorija bi se poslednjih nedelja mogla vrlo jasno podeliti na dve, koje se nikada i nigde ne bi dodirnule, da neko na tom njihovom sudaru namerno ne insistira kako bi još malo zatrovao i jednu i drugu stranu i podigao tenziju koliko može, jer samo tako i može da opstane, na tenziji i netrpeljivostima. Sa jedne strane su oni koji i dalje traže pravdu i odgovornost za pogibiju 15 sugrađana u Novom Sadu, a u drugom uglu ringa nalaze se beščasnici koje kroz koju deceniju ni najbrutalnija revizija istorije neće moći da opere od onoga što su radili, ako iko ikad bude to i želeo da pokuša.
Jer kad maskirane klovnove-batinaše pošalješ na decu u srednjim školama, to znači da si pogubio apsolutno sve kompase čak i prema merilima jednog SNS-a, a znamo da nisu visoka. I slao si te ljude pre toga već i na studente i na penzionere i na koga god je trebalo jer traži odgovornost, što je u državi koja za sebe misli da ni za šta nije odgovorna i da je apsolutno nepogrešiva, valjda vrhunski čin pobune koji treba u korenu saseći. Jedino što je za to sasecanje u korenu sad već prilično kasno, pošto se pobuna razgranala toliko da ako joj bezglavo isečeš jednu granu, iz nje nikne 16 novih, još bujnijih.
Da li je to sledeći korak, da neki pomahnitali batinaš željan dokazivanja stranačkoj vrhuški sedne u kola i krene sa vožnjom po ljudima? Jer to sutradan u udžbenicima istorije ni veštačka inteligencija ne bi mogla da objasni.
Dobili su, kažu, klovnovi-batinaši direktivu izvesnog AI alata poznatog pod imenom Damir Zobenica da idu među pobunjeni narod i provociraju ga, vređaju ga, tuku ga i šta im već padne na pamet u datom trenutku. Bitno je biti kreativan, reče ta veštačka inteligencija na SNS način, pa je jedan delija tokom nasrtanja na penzionerku u Beogradu na vodi priupitao gospođu polunavijačkim tonom „Ko ti plača penziju?!“, očigledno ne poznajući baš koncept penzije, a ni ličnog dohotka kao takvog. Biće da ih veštačka inteligencija za usluge plaća bitkoinima u koverti, na ruke. Što je sigurno, sigurno je.
Bilo je i onih koji su baš u tom trenutku morali po decu u vrtić ili da odnesu tetki lek i to baš tom ulicom jer ne postoji nijedna druga kojom bi mogli da prođu, a bilo je bogme i klovnovki-batinašica, koje su ljude koji odaju počast sugrađanima mlatile kišobranima ili gađale jajima. I dok za muku onog koji im je sve to naredio da rade znamo, njemu je njegova muka najveća i podrazumeva grčevit o(p)stanak na vlasti, a verovatno i na slobodi, ali opravdano je zapitati se koja je muka naterala te tužne klovnove-batinaše da pesnicama, kišobranima i drugim rekvizitima krenu na svoj narod, na svoje sugrađane, možda i na ljude koje poznaju iz nekog svakodnevnog života?
Koje su to tačno beneficije, koji je to lagodan život i koje su to pare koje su vredne toga da ti neki tamo Zobenica kaže „Danas ideš da biješ studente i srednjoškolce“ i ti kažeš „Okej, idem, kad krećemo?“ I koja je to crvena linija kod koje ćeš reći, dobro, ovo baš i ne bih da radim, nije u redu?
A SNS kreativci imaju gomilu ideja. Dragan J. Vučićević je u svom Informeru, na primer, objavio tekst pod naslovom „Pogledajte kako narod u Americi rešava problem sa nasilnim aktivistima“, a u tekstu snimci na kojima vidimo kako se ekstremisti automobilima zaleću u mase okupljenih ljudi i to snimci nekih događaja za koje znamo da je bilo i nastradalih. Da li je to sledeći korak? Da neki pomahnitali batinaš željan dokazivanja stranačkoj vrhuški sedne u kola i krene sa vožnjom po ljudima? Jer to sutradan u udžbenicima istorije ni veštačka inteligencija ne bi mogla da objasni.
