Sećate li se kako su tabloidi jedno vreme non-stop imali naslove „Tajkuni Đilas, Šolak i Kokeza“, pa onda nešto, a to nešto je uglavnom bilo loše? Ne sećate se? Dobro je da se ne sećate, jer ih nije ni bilo.
Takve naslove nismo imali prilike da gledamo, pošto su to uvek bili uglavnom Đilas i Šolak, bez ovog trećeg. Taj treći je, za razliku od dvojca Đilas–Šolak, Šolak–Đilas, na stranicama tabloida obitavao znatno kraće, ali su ga takođe teretili za više ukradenog novca. Dok smo za Đilasovih 619 miliona evra čuli verovatno 619 miliona puta, za 640 miliona evra Slaviše Kokeze čuli smo mnogo manje puta, a onda je ta priča utonula u zaborav i setimo je se tek povremeno, kada se setimo i Slaviše Kokeze.
Jednostavan izbor
Nije kao da želimo da razmišljamo o Slaviši Kokezi, ali ovih dana on je ponovo u fokusu jednim drugim povodom, pa je logično zapitati se mnogo toga u vezi sa pomenutih 640 miliona. Jedno od tih logičnih pitanja jeste kako je moguće da nikada nije procesuiran ili odgovarao čovek na čiji su teret i državni zvaničnici iznosili niz ozbiljnih optužbi, od muljanja sa carinskim propisima – odatle se, eto, napabirčilo tih 640 miliona – preko muljanja u Fudbalskom savezu Srbije, pa sve do saradnje sa klanom Veljka Belivuka i prisluškivanja predsednika zemlje?
Kako je moguće da ovaj čovek nikada nije odgovarao iako su na njegov teret i državni zvaničnici iznosili ozbiljne optužbe, uključujući i muljanje sa carinskim propisima – odakle se napabirčilo 640 miliona evra
Pitanje je, naravno, retoričko, jer znamo da sve te optužbe, što tabloidne, što zvanične, nisu ni bile u svrhu postizanja odgovornosti i pravde već isključivo u svrhu postizanja balansa i ravnoteže unutar porodice čiji je Kokeza član bio, pa je onda došlo do male svađe, pa je Kokeza morao da izabere – ili ćeš, druže, prestati da talasaš i sa tih svojih 640 miliona otići daleko i ćutati zauvek ili ćeš bez 640 miliona otići u zatvor. Izbor je dosta jasan, tvoje je samo da kažeš šta ćemo. Kokeza je pametan čovek, pa je odabrao ovo prvo, a kažu da je za to „daleko“ odabrao ni manje ni više nego Floridu.
Tada je Kokeza odbio da ide na poligraf, što je zapravo i skratilo sve te pravne zavrzlame i procese, dakle odbio je poligraf, znači kriv je, presuđeno je po kratkom postupku. Ovih dana Kokeza se ponovo vratio u naše živote, ali ne tako što se zaista vratio ili nešto, na primer, izjavio, već je procurila nova tura njegovih nepočinstava, ovog puta ne u tabloidima (tabloidi, zanimljivo, nisu nijednu reč napisali o tome), već u istraživačkim medijima.
Pouke iz prošlosti
Oni su nas izvestili da je Kokeza onomad radio o bezbednosti i legendarnom srpskom fudbaleru Nemanji Vidiću. On se u jednom trenutku drznuo da pokuša nešto da promeni u srpskom fudbalu i konkretno u fudbalskom savezu, na čijem je čelu tada bio upravo Kokeza. Kokeza to nije baš lepo primio, pa je sa raznim nekim sumnjivim ljudima dogovarao svašta nešto protiv Nemanje, čak i fizički napad, a sve smo to saznali iz Skaj prepiski u kojima je Kokeza nosio nadimak Federer.
Tužilaštvo za organizovani kriminal trenutno istražuje ceo slučaj, ali nije isključeno da ovog puta, nakon što su očito izgladili odnose, odlazeći predsednik Aleksandar Vučić, koji je Kokezu onomad napadao, sada stane u njegovu odbranu i uzvikne ono legendarno „Ne dam Kokezu!“
Ipak je to čovek koji je uz Vučića onomad sedeo sa čalmom na glavi i gipsom na ruci, a takve stvari se, valjda, među ljudima sa nekakvim kodeksom, ne zaboravljaju tek tako. Mada, na istoj slici sa Vučićem možemo videti i Tomislava Nikolića, a videli smo kako je on završio. Dakle, ništa, ipak neka Kokeza malo pripazi, čalma je čalma, ali – vlast je vlast.
