Mnogo toga dešavalo se u prethodnih nekoliko dana. Omladina se ne smiruje, studenti blokiraju li blokiraju, a i srednjoškolci su se toliko uzjogunili da je država odlučila da uradi nešto neverovatno – da proglasi zimski raspust čak nedelju dana ranije.
Neko se dosetio da primeni taktiku „ne možeš blokirati nastavu ako nema nastave“. Zvanično su saopštili da je reč o bezbednosti, zdravlju i dobrobiti svih koji su uključeni u obrazovni proces, mada je to čudno, jer ranije nadležni nisu želeli da skrate školsku godinu ni za dan, dva, čak i u uslovima epidemija gripa i ostalih virusa i kada su roditelji to tražili. Izgleda da su zdravlje, bezbednost i dobrobit dece dosta relativna kategorija, koja zavisi od dnevnopolitičkih dešavanja i razloga, pa je čas vidiš, čas ne vidiš, samo što nadležni izgleda nisu računali na jednu stvar, a to su dve stvari – tvrdoglavost prosvetara i tvrdoglavost dece.
Đaci nekoliko škola su saopštili da će, uprkos odluci ministarstva, ipak ići u školu, a prosvetni sindikat Nezavisnost da će nastavnici nastaviti držati časove svim zainteresovanim đacima do prvobitno predviđenog datuma za raspust. Tako je aktuelna vlast uspela da uradi nešto što nikome nikada u istoriji obrazovanja nije pošlo za rukom – da nastavnici i deca sa ogromnim entuzijazmom žele da budu na časovima i idu u školu duže nego što je zvanično predviđeno. Obično se oberučke prihvataju skraćivanja godine ili časova, ali je ovog puta proradio mitski srpski inat. Ne daš mi da idem u školu? E, baš ima da idem, čik da vidim da me sprečiš!
Aktuelna vlast uspela je da uradi nešto što verovatno nikome nikada u istoriji obrazovanja u Srbiji nije pošlo za rukom, a to je da nastavnici i deca sa ogromnim entuzijazmom žele da budu na časovima i da žele da idu u školu duže nego što je zvanično predviđeno
Iza svega, naravno, stoji strah režima da bi blokade mogle da se omasove i u srednjim školama, a ako i one padnu, šta je sledeće? Predškolske ustanove, vrtići, jaslice? Bolje je to saseći dok se još može. U tome su prednjačila dva pravnika sa zanimljivim teorijama, koje upućuju na zaključak da bi pod hitno trebalo da obnove gradivo, ali su nas i malo zabavili u ovim strašnim vremenima.
Najpre je najbolji student prava u istoriji univerzuma Aleksandar Vučić ustvrdio da maloletnici nemaju pravo na proteste, pozivajući se pritom na zakon koji ne postoji, jer valjda i dalje misli da neki zakon ni ne mora da postoji pošto je zakon ono što on kaže. Demantovali su ga vrlo brzo i kolege pravnici i stručnjaci za prava deteta, na kraju i UNICEF, koji je podsetio da Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija, čiji je potpisnik i Srbija, predviđa da deca imaju pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja.
Nije se najbolji student prava dalje oglašavao o ovoj temi, ali jeste njegov Sančo Pansa u javnosti poznat pod imenom Vladimir Đukanović, takođe pravnik po struci. Sudeći po onome što je rekao, bolje da nije. Osim ako mu jedini cilj nije bio da svojom izjavom samo skrene pažnju sa blamiranja svog kolege i vođe, po sistemu „druže, lupio sam glupost, moraš da kažeš nešto još gluplje“. I rekao je.
Vladimir Đukanović izneo je zanimljivu tezu da je dete „vlasništvo države do svog punoletstva“. I sad, naravno, ko pomisli da su deca vlasništvo države, logično je da će se zapitati kako onda ta deca smeju da protestuju protiv države? Pa, ne bi smeli da protestuju protiv svog vlasnika. Nije li to, uostalom, prvi princip svakog robovlasničkog društva koje drži do sebe? Kao što, po istom principu, ni glumci, koji su glumili u nekoj seriji, koju je finansirao Telekom, ne bi smeli da protestuju protiv države, jer su od te državne firme uzeli neke pare.
E, sad, da li će se roditelji dići da traže kompenzaciju od države za sve što su uložili u decu, kad već, kao što Đuka tvrdi, ona zapravo i nisu njihova, već državna, ostaje da se vidi. I biće to još jedan napad na državu, odnosno na – da se ne foliramo – Vučića. Jer, zna se ko je jedan i jedini – otac nacije.
