Predivan teks! Obozavam stil kojim gospodin Protic sa lakocom pise i govori na neki zanosniji nacin o nasoj istoriji, koju nazalost uglavnom slabo poznajemo.
Što se tiče tvrdnje o ratu protiv Bugarske 1886. godine, to nije tačno. Srpsko-bugarski rat se zbio 1885. godine, a ne 1886. i nije bio izazvan nepotrebnim ratom, već je bio deo širih političkih i teritorijalnih sukoba na Balkanu u to vreme. Takođe, bitka kod Slivnice nije se dogodila u kontekstu tog sukoba, već se odigrala tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine.
Sustinski je jedino godinu pogresio. Vidite, 1881. je Cedomilj Mijatovic potpisao tajnu konvenciju, i to 5. oktobra, cime je Srbija dugorocno izgubila svoj suverenitet u spoljnoj politici pod okriljem Austrougarske. U tom kontekstu, rat 4 godine kasnije je bio rizican i bespotreban, jer nije mogao doneti nista dobro zemlji, osim poraza, koji se nazirao i na kraju dogodio.
Svi kriticari gore napisanog teksta od gospodina Protica neka predloze nekog boljeg i postenijeg istoricara.Bas bi me veoma zanimalo koja bi to imena (istoricara)bila,samo napred da vidimo predloge.
Vrstan istoričar, za koga se kandiduje mister Protić, bi mogao malo da poradi na pisanju memoara o svojim zapažanjima iz novije političke istorije, čiji je akter bio. Ali pod jednim uslovom: iskreno. Mislim da bi se čudili svi.
Zakljucak je vrlo plitak jer autor mesa jabuke i pomorandze. Licna vlast Kralja Aleksandra nijengutak demolratije nego posledica nestabilnosti zemlje. Da se sutra Skotska odcepljuje ili kad bi se delovi recimo Kanade zeleli odcepiti Kralj Charles bi uradio isto i to ima uporiste u Ustavu. Kralj Aleksandar je vladao onako kako mu je Ustav nalagao a to je da cuva jedinstvo zemlje. Moze biti da je Protic malo pakostan jer mu predak uvek bio iza Nikole Pasica ali me cudi kao neko ko je skolovan na zapadu da toliko koristi komunisticke interpretacije de fakto.
Gospodin Protić opet pokušava da predstavi sebe kao istoričara a nije (potrebno je ipak malo više studija do samo doktorske disertacije) n’o je političar što posredno dokazuje i tema ovog članka, od toliko dogadjaja baš je izabrao onaj iz kog je „Napredna stranka izašla ukaljana i od kog se nije nikada oporavila“, baš zanimljiv izbor.
Ovakvih clanaka bi trebalo da bude mnogo cesce nego, jednom u dve nedelje…. Postujem velikog istoricara zaista,
ali….
Gosn’ Protic je toliko opsednut sa Aleksandrom i Jugoslavijom da kad bi mogao, iskopao bi ga i opet bi izvrsio atentat…
U samom uvodu opisao je istoriju, „Danas ce sutra biti juce….“, i sve sto se desilo, desilo se, dobro ili lose. Ali ako je istorija, kako on kaze, „proverena i dokazana…“ cemu toliko „neslaganja“ sa necim sto je bilo? Cesto se Gosn’ Protic „hvata“ Jugoslavije i svega loseg oko Jugoslavije. To se ne moze promeniti. A to je i „lepota“ istorije. Jer i sam je napisao, „istorija je uciteljica zivota….“ e sad, ako nista nismo naucili to je druga stvar.
No kako stvari stoje, za jedno 200-tinjak godina, mislim da se ovakva (prava) istorija nece ni spominjati. Ova nova, revizionisticka, ce preuzeti… A Jugoslavija i ta „fatalna“ greska Karadjordjevica, ma kakva ona bila, nece postojati vise nigde. Eto, ipak i to je proverena istorijska cinjenica…
„Јаког“историчара сте изабрали,нема од њега ништа…
Узгред,са симпатијама сам пратио „одступање“ од НИН-а и
формирање „Радара“ али сам разочаран латиницом…
Lep tekst i nadam se jos da ce ih biti jos dosta. Jedino sto bih mogao da zamerim jeste sto je na kraju brzo presao preko dosta godina, a o svakom se moze dosta pisati. Svakako ocekujemo dosta zanimljivosti i dobrih tekstova. Cestitke!
Избор колумнисте какав је др Милан Ст. Протић представља још један изванредан потез „Радара“. Увек је право задовољство господина Протића слушати као говорника и читати његове текстове. Ерудита, сјајан реторичар, интелектуалац par excellence, особа од интегритета. „Радар“ је још једном потврдио да држи до својих високих критеријума у избору сарадника и текстова које објављује.
Citam komentare i ne mogu da verujem koji su to eksperti,apsolutno se u sve razumeju.Povrsnost i neznanje dosli su nam glave.
Postovanje g-dinu Prokicu.
Demokratija je sirok pojam.Sto je za tebe,nije za mene.Ipak je diktatura pojam.Jedan narod,pod jednom zastavom u jednoj drzavi sa jednim vodjom.I kraj price.
Očekivao sam duži tekst i elaboraciju događaja. Za nekoga ko voli istoriju i čita knjige na tu temu, ovo su opšte stvari. Nadam se da će redakcija ostaviti prostora gospodinu Protiću da u sledećoj kolumni detaljne obradi temu o kojoj bude pisao.
I, šta smo naučili iz ovog perioda naše istorije?
Naučili smo da smo bili i ostali nedotupavan narod.
Nabrzinu sklepan tekst, žali Bože vremena potrošenog na čitanje. Jedini zanimljiv detalj je podsećanje da su Srbijom gazdovali radikali i naprednjaci.
Od njega, tesko da imamo ista da naucimo, osim kako se bezi od Mafije umesto da se bori za Srbiju.
Bivsi Protic.
Ti teško da si iŠta naučio i u osnovnoj školi. A o razumevanju g. Protića nije ni diskutovati.
Predivan teks! Obozavam stil kojim gospodin Protic sa lakocom pise i govori na neki zanosniji nacin o nasoj istoriji, koju nazalost uglavnom slabo poznajemo.
Što se tiče tvrdnje o ratu protiv Bugarske 1886. godine, to nije tačno. Srpsko-bugarski rat se zbio 1885. godine, a ne 1886. i nije bio izazvan nepotrebnim ratom, već je bio deo širih političkih i teritorijalnih sukoba na Balkanu u to vreme. Takođe, bitka kod Slivnice nije se dogodila u kontekstu tog sukoba, već se odigrala tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine.
Bitka kod Slivnice odigrala se novembra 1885.
Sustinski je jedino godinu pogresio. Vidite, 1881. je Cedomilj Mijatovic potpisao tajnu konvenciju, i to 5. oktobra, cime je Srbija dugorocno izgubila svoj suverenitet u spoljnoj politici pod okriljem Austrougarske. U tom kontekstu, rat 4 godine kasnije je bio rizican i bespotreban, jer nije mogao doneti nista dobro zemlji, osim poraza, koji se nazirao i na kraju dogodio.
E sad vidis zasto neko mora da nas nauci nesto…Sve si pomesao.
Svi kriticari gore napisanog teksta od gospodina Protica neka predloze nekog boljeg i postenijeg istoricara.Bas bi me veoma zanimalo koja bi to imena (istoricara)bila,samo napred da vidimo predloge.
Vrstan istoričar, za koga se kandiduje mister Protić, bi mogao malo da poradi na pisanju memoara o svojim zapažanjima iz novije političke istorije, čiji je akter bio. Ali pod jednim uslovom: iskreno. Mislim da bi se čudili svi.
Zakljucak je vrlo plitak jer autor mesa jabuke i pomorandze. Licna vlast Kralja Aleksandra nijengutak demolratije nego posledica nestabilnosti zemlje. Da se sutra Skotska odcepljuje ili kad bi se delovi recimo Kanade zeleli odcepiti Kralj Charles bi uradio isto i to ima uporiste u Ustavu. Kralj Aleksandar je vladao onako kako mu je Ustav nalagao a to je da cuva jedinstvo zemlje. Moze biti da je Protic malo pakostan jer mu predak uvek bio iza Nikole Pasica ali me cudi kao neko ko je skolovan na zapadu da toliko koristi komunisticke interpretacije de fakto.
Ne znam kako mi baš ova afera pade na pamet, a ne Stojan Protić. Begaj tamo Cirko
Dobar tekst i pokušaj objektivnog sagledavanja istorije. Tvrdim da nam je istorija dobrim delom falsifikat.
Super za ideju da hosp. M. St. Proitc pise za radar. Bravo divna tema. Mozda nesto i naucimo. I onako nista ne znamo.
Gospodin Protić opet pokušava da predstavi sebe kao istoričara a nije (potrebno je ipak malo više studija do samo doktorske disertacije) n’o je političar što posredno dokazuje i tema ovog članka, od toliko dogadjaja baš je izabrao onaj iz kog je „Napredna stranka izašla ukaljana i od kog se nije nikada oporavila“, baš zanimljiv izbor.
Исувише кратко исувише поједностављено што није писао о разводу краља милана и протеривању краљице наталије из србије
Тајну конвенцију је потписао чедомиљ мијатовић у име краља милана
После сливнице краљ милан је покушао да се помири са радикалима помиловаје перу тодоровића који је био у тамници због тимочке буне
Ovakvih clanaka bi trebalo da bude mnogo cesce nego, jednom u dve nedelje…. Postujem velikog istoricara zaista,
ali….
Gosn’ Protic je toliko opsednut sa Aleksandrom i Jugoslavijom da kad bi mogao, iskopao bi ga i opet bi izvrsio atentat…
U samom uvodu opisao je istoriju, „Danas ce sutra biti juce….“, i sve sto se desilo, desilo se, dobro ili lose. Ali ako je istorija, kako on kaze, „proverena i dokazana…“ cemu toliko „neslaganja“ sa necim sto je bilo? Cesto se Gosn’ Protic „hvata“ Jugoslavije i svega loseg oko Jugoslavije. To se ne moze promeniti. A to je i „lepota“ istorije. Jer i sam je napisao, „istorija je uciteljica zivota….“ e sad, ako nista nismo naucili to je druga stvar.
No kako stvari stoje, za jedno 200-tinjak godina, mislim da se ovakva (prava) istorija nece ni spominjati. Ova nova, revizionisticka, ce preuzeti… A Jugoslavija i ta „fatalna“ greska Karadjordjevica, ma kakva ona bila, nece postojati vise nigde. Eto, ipak i to je proverena istorijska cinjenica…
„Јаког“историчара сте изабрали,нема од њега ништа…
Узгред,са симпатијама сам пратио „одступање“ од НИН-а и
формирање „Радара“ али сам разочаран латиницом…
Lep tekst i nadam se jos da ce ih biti jos dosta. Jedino sto bih mogao da zamerim jeste sto je na kraju brzo presao preko dosta godina, a o svakom se moze dosta pisati. Svakako ocekujemo dosta zanimljivosti i dobrih tekstova. Cestitke!
Избор колумнисте какав је др Милан Ст. Протић представља још један изванредан потез „Радара“. Увек је право задовољство господина Протића слушати као говорника и читати његове текстове. Ерудита, сјајан реторичар, интелектуалац par excellence, особа од интегритета. „Радар“ је још једном потврдио да држи до својих високих критеријума у избору сарадника и текстова које објављује.
Citam komentare i ne mogu da verujem koji su to eksperti,apsolutno se u sve razumeju.Povrsnost i neznanje dosli su nam glave.
Postovanje g-dinu Prokicu.
Demokratija je sirok pojam.Sto je za tebe,nije za mene.Ipak je diktatura pojam.Jedan narod,pod jednom zastavom u jednoj drzavi sa jednim vodjom.I kraj price.
Očekivao sam duži tekst i elaboraciju događaja. Za nekoga ko voli istoriju i čita knjige na tu temu, ovo su opšte stvari. Nadam se da će redakcija ostaviti prostora gospodinu Protiću da u sledećoj kolumni detaljne obradi temu o kojoj bude pisao.