Nije mala stvar kad predsednik javno prizna da su njemu mrski mediji objavili istinu. A baš to, na njemu svojstven način, desilo se Aleksandru Vučiću. Iako nije hteo, potvrdio je da su tri brata najviših funkcionera i biznismeni bliski SNS-u desetine miliona evra uplatili u investicioni fond pod kontrolom SNS-a. Kopka me samo ko je kum (Vista Rica ili „bogat pogled“), jer je vrhunski cinizam tako nazvati bilo šta u jednoj od siromašnijih zemalja u Evropi.
„Danas sam pročitao da je ovaj nesrećni Mića Ćulibrk napisao da je u neki investicioni fond brat Ane Brnabić uložio 50.000 evra, Peka Mali 20.000 evra i Andrej Vučić pola miliona. I vi sad mislite ih, pola miliona… A ne, ne (nije evra, prim. aut.), nego dinara ili 4.000 evra… I to su vam bedni i pokvareni trikovi, pa koga prevare. I sve vam je u Srbiji tako“, rekao je Vučić 11. decembra, dok se „majao“ po Nišu. I pride dodao da njegov brat „ima pravo da štedi gde hoće“.
Za divno čudo nije detaljnije objašnjavao u čemu se sastoje „bedni i pokvareni trikovi“. A mogao bi, smem da se kladim, o njima da priča danima. Ma šta da priča. Toliko ih koristi da mu zavide najveći iluzionisti, koji nikada nisu uspeli da omađijaju dva miliona ljudi. I da ih u zabludi drže 13 godina.
A, opet, te reči više su me obradovale nego obećanje da će me pomilovati kao Nikolu Selakovića i druge odgovorne za aferu Generalštab. To će, ipak, ići malo teže. Pogotovo ako država Džaredu Kušneru plati odštetu od 50 miliona evra, jer je prekršila ugovor koji je, po ovlašćenju Vlade, potpisao Goran Vesić. Da li je šteta mogla da se spreči da se vlast nije služila prljavim trikovima?
Nije li trik i najnovije obećanje da će prosečna plata u Nišu krajem 2026. dostići 1.000 evra? Zar nije već obećao da će 2027. prosek u Srbiji biti 1.400 evra? Da li je moguće da je predsedniku „svih građana“ normalno da Nišlije vrede 40 odsto manje od drugih? Ili misli da se, ako ponudi hiljadarku, niko neće setiti da je za njegovog vakta najbogatija niška opština Crveni krst izgubila trku sa dve najbogatije beogradske. U junu 2012. imala je veći prosek od Vračara i Savskog venca, a sada za njima kaska 50.000 dinara. Nije, dakle, prljavi trik, već zvanični podatak da je pre 13 godina prosečna zarada u niškoj opštini Crveni krst bila 10 odsto viša, a sada je 34,5 odsto manja nego na Savskom vencu.
„To su bedni i pokvareni trikovi, pa koga prevare“, kaže predsednik za tekst o fondu Vista Rica. Nije detaljnije objašnjavao u čemu se sastoje „bedni i pokvareni trikovi“. A mogao bi o njima da priča danima. Ma šta da priča. Toliko ih koristi da mu zavide najveći iluzionisti, koji nikada nisu uspeli da omađijaju dva miliona ljudi. I da ih u zabludi drže 13 godina
Nesporno je da i predsednikov brat i sva druga bratija imaju pravo da štede gde hoće. I u kojoj god valuti hoće. Baš zato smo kolega Vuk Cvijić i ja objavili da je Andrej Vučić u Vista Rica uplatio pola miliona dinara, Igor Brnabić šest miliona dinara, a brat ministra finansija Predrag Mali, koga šef države od milja zove „Peka“, na devizni račun uplatio je, istine radi, 25.000, a ne 20.000 evra, kao što je Vučić rekao.
Za razliku od tri brata i biznismena bliskih SNS-u koji, eto, mogu da štede gde hoće, većina građana to sebi ne može da priušti. Ali, smislio je predsednik trik da i njima „pomogne“. On im je omogućio da se još lakše zadužuju. Kao da ih već oko vrata ne steže omča zbog toga što je od marta 2019. do oktobra ove godine dug stanovništva prema bankama udvostručen, sa 8,3 na 16 milijardi evra. Još brže rastu najnepovoljniji keš krediti i dug po tom osnovu je povećan na čak 7,8 milijardi evra.
U proseku, dakle, svaki zaposleni trenutno duguje više od 4.300 evra. Taman toliko polovina zaposlenih može da zaradi za šest meseci, jer je medijalna zarada u septembru bila 727 evra. I to je prava mera zlatnog doba u Srbiji. Kakvim god trikovima se vlast služila.
