Dan-dva posle septembarskih izbora 2000. finansijska oligarhija JUL-a ponudila je direktorima domaćih firmi štap i šargarepu. Šargarepa je bila: postaće vlasnik svoje firme ako padne Slobodan Milošević, a radnici će, kao „tehnološki višak” biti izbačeni na ulicu. A štap: director koji ne prihvati da učestvuje u (petooktobarskom) puču biće smenjen i krivično gonjen (s razlogom ili bez, zar je to bitno). Drugim rečima, аko puč uspe, tajkuni (u tom slučaju iz bivšeg JUL-a) haraće Srbijom, lako će im biti da izbace „Slobine” direktore. A ako puč ne uspe, tajkuni će ostati na vlasti, jer ko će poverovati da su visoko kotirani bogataši iz JUL-a „pucali sebi u nogu” i podržali puč! Direktori nisu imali izbora, bili su ucenjeni u obe varijante, dali su radnicima vozila i poslali ih u Beograd na petooktobarske demonstracije. Postoji mnogo svedoka o ovim događajima, ali nijedan novinar nije bio zainteresovan.
Istorijske paralele Sicilije i Srbije mogu se napraviti i na antropološkoj, etnopsihološkoj ravni. Sicilija i jug Italije razlikuju se po istoriji i sastavu stanovništva od severa. Na sličan način razlikuju se i delovi bivše Jugoslavije, i ne samo nje – slovenačka mafija nikada nije bila na glasu.
Na severu Evrope nije postojala švedska i danska mafija do početka 1960-ih, kada pristiže „Globalni Jug“.
U Francuskoj „večna linija“ od Sen Mala u Bretanji do Ženeve na jugoistoku, deli Francusku na severni, franački – germanski deo, dok je na jugu romanska i galska Francuska, drugačija po sastavu stanovništva, kulturi, običajima, stopi kriminala…
Podaci iz 1827.g. pre skoro dva veka, ukazuju na dublje tendencije – Imperial Magazine…London 1827.
Na severu Francuske je bilo 32 departmana i 13 miliona stanovnika, a na jugu je bilo 54 departmana i 18 miliona stanovnika. 13 miliona stanovnika severa slalo je u školu 740.846 učenika, dok je 18 miliona stanovnika južne Francuske slalo u školu 375.931. učenika.
Na severu je klima oštrija, hladnija, ne mogu se gajiti masline, pomorandže, limun, jedva može da se gaji indijanski kukuruz i dudovo drvo i to samo u oblastima bliže jugu, piše u izveštaju iz 1827.g. Sve to sprečava severne oblasti, Normandiju, Pikardiju, francusku Flandriju i Ardene da gaje vinovu lozu, pa i pored te oskudice mnogih kultura, narod sa severa ima veću privrednu aktivnost i dobija veći prihod od zemlje, iako je ima znatno manje.
Sever je plaćao 127.634.765 franaka na ime poreza na zemlju a za veličinu od 18.692.190 hektara, dok 54 departmana sa juga plaćaju samo 155.412.269 franaka poreza na zemlju sa 54.841.235 hektara zemlje. Sever je plaćao oko 2,4 puta više poreza na zemlju od juga Francuske, Slično je bilo i na relaciji Sicilija – Lombardija na severu Italije, pa i Balkanu, a i šire.
Ovi iz Palerma su „male mace“ za ove macane koji nas danas usrećuju sa svojim seoskim smislom za humor i ponašanjem koje vas direktno vodi na F odeljenje.
Zašto to mislim?
Pa prosto zato što je na Siciliji u to vreme postojala jasna distinkcija između mafije i političara, sa jedne strane, i neskrivena veza između njih sa druge strane.
Takođe evidentira su prelasci iz redova mafije u redove političara.
Danas, kod nas, granica između mafije i političara je dosta amorfna, fluidna i, u najvećem, isprekidana i veoma očigledna ali se ona, nespretno i diletantski pokušava da sakrije.
Za razliku od Sicilije kod nas je u porastu tranzit iz redova političara u redove mafije!
Čudo i čudno nije isto!
Čudo je kako se to lepršavo, jasno i glasno dešava pored nas a veoma je čudno koliko smo postali izblazirani na ovakve očigledne društvene devijacije i koliko tiho i nemo reagujemo na njih!
Doći će vreme kada će ćoravima otvoriti oči i gluvi pročačkati uši!!!
Licno mislim da je poredjenje sa mafijom preterano
Mafija ubija , razara , gazi radi ostvarenja svojih interesa i ciljeva
Srpski ( prvenstveno beogradski ) vlastodršci su suptilniji , prefriganiji , nisu obelodanili sistem funkcionisanja ( mada je on poznat)
Primeri
Zakon o konverziji i milioni i milioni (evra ) se “ preliju “ u privatne ruke (naravno procenat nama i direktno i kroz gradnju na “ privatnom “ zemljištu)
BW
Pogledajte koliko “ Off shore “ vlasnika je uložilo kapital , opralo lovu i živi na “ nivou “
Urbanistički uslovi , mrtvo slovo na papiru
Gradnja sa gradjevinskom dozvolom , mrtvo slovo na papiru
Urbanistički planovi i zelene površine , mrtvo slovo na papiru , gde vidiš drvo beton posadi
Korupcija po principu IMT ( ima mene tamo
Zakonsko kažnjavanje i sankcije ( ne postoje )
Tuneli od ulica na Vračaru , bez urbanizma
Kvalitet gradnje nula
Vašar u Knez Mihailovoj i na Kalemegdanu , potrebno je , sve je organizovano i kinta sama leže
Dosta li je ?
Nije , ima toga još mnogo , ali dolazi vreme da se kaže DOSTA JE
U srpskom se strana imena transkribuju. Pa tako Vito Čančimino… itd.
Svaka čast na komentaru. Gađa u suštinu problema.
Tako je, pravi problem je u pravopisu. Džabe slepcima objašnjavati…
Dan-dva posle septembarskih izbora 2000. finansijska oligarhija JUL-a ponudila je direktorima domaćih firmi štap i šargarepu. Šargarepa je bila: postaće vlasnik svoje firme ako padne Slobodan Milošević, a radnici će, kao „tehnološki višak” biti izbačeni na ulicu. A štap: director koji ne prihvati da učestvuje u (petooktobarskom) puču biće smenjen i krivično gonjen (s razlogom ili bez, zar je to bitno). Drugim rečima, аko puč uspe, tajkuni (u tom slučaju iz bivšeg JUL-a) haraće Srbijom, lako će im biti da izbace „Slobine” direktore. A ako puč ne uspe, tajkuni će ostati na vlasti, jer ko će poverovati da su visoko kotirani bogataši iz JUL-a „pucali sebi u nogu” i podržali puč! Direktori nisu imali izbora, bili su ucenjeni u obe varijante, dali su radnicima vozila i poslali ih u Beograd na petooktobarske demonstracije. Postoji mnogo svedoka o ovim događajima, ali nijedan novinar nije bio zainteresovan.
Istorijske paralele Sicilije i Srbije mogu se napraviti i na antropološkoj, etnopsihološkoj ravni. Sicilija i jug Italije razlikuju se po istoriji i sastavu stanovništva od severa. Na sličan način razlikuju se i delovi bivše Jugoslavije, i ne samo nje – slovenačka mafija nikada nije bila na glasu.
Na severu Evrope nije postojala švedska i danska mafija do početka 1960-ih, kada pristiže „Globalni Jug“.
U Francuskoj „večna linija“ od Sen Mala u Bretanji do Ženeve na jugoistoku, deli Francusku na severni, franački – germanski deo, dok je na jugu romanska i galska Francuska, drugačija po sastavu stanovništva, kulturi, običajima, stopi kriminala…
Podaci iz 1827.g. pre skoro dva veka, ukazuju na dublje tendencije – Imperial Magazine…London 1827.
Na severu Francuske je bilo 32 departmana i 13 miliona stanovnika, a na jugu je bilo 54 departmana i 18 miliona stanovnika. 13 miliona stanovnika severa slalo je u školu 740.846 učenika, dok je 18 miliona stanovnika južne Francuske slalo u školu 375.931. učenika.
Na severu je klima oštrija, hladnija, ne mogu se gajiti masline, pomorandže, limun, jedva može da se gaji indijanski kukuruz i dudovo drvo i to samo u oblastima bliže jugu, piše u izveštaju iz 1827.g. Sve to sprečava severne oblasti, Normandiju, Pikardiju, francusku Flandriju i Ardene da gaje vinovu lozu, pa i pored te oskudice mnogih kultura, narod sa severa ima veću privrednu aktivnost i dobija veći prihod od zemlje, iako je ima znatno manje.
Sever je plaćao 127.634.765 franaka na ime poreza na zemlju a za veličinu od 18.692.190 hektara, dok 54 departmana sa juga plaćaju samo 155.412.269 franaka poreza na zemlju sa 54.841.235 hektara zemlje. Sever je plaćao oko 2,4 puta više poreza na zemlju od juga Francuske, Slično je bilo i na relaciji Sicilija – Lombardija na severu Italije, pa i Balkanu, a i šire.
Ovi iz Palerma su „male mace“ za ove macane koji nas danas usrećuju sa svojim seoskim smislom za humor i ponašanjem koje vas direktno vodi na F odeljenje.
Zašto to mislim?
Pa prosto zato što je na Siciliji u to vreme postojala jasna distinkcija između mafije i političara, sa jedne strane, i neskrivena veza između njih sa druge strane.
Takođe evidentira su prelasci iz redova mafije u redove političara.
Danas, kod nas, granica između mafije i političara je dosta amorfna, fluidna i, u najvećem, isprekidana i veoma očigledna ali se ona, nespretno i diletantski pokušava da sakrije.
Za razliku od Sicilije kod nas je u porastu tranzit iz redova političara u redove mafije!
Čudo i čudno nije isto!
Čudo je kako se to lepršavo, jasno i glasno dešava pored nas a veoma je čudno koliko smo postali izblazirani na ovakve očigledne društvene devijacije i koliko tiho i nemo reagujemo na njih!
Doći će vreme kada će ćoravima otvoriti oči i gluvi pročačkati uši!!!
Licno mislim da je poredjenje sa mafijom preterano
Mafija ubija , razara , gazi radi ostvarenja svojih interesa i ciljeva
Srpski ( prvenstveno beogradski ) vlastodršci su suptilniji , prefriganiji , nisu obelodanili sistem funkcionisanja ( mada je on poznat)
Primeri
Zakon o konverziji i milioni i milioni (evra ) se “ preliju “ u privatne ruke (naravno procenat nama i direktno i kroz gradnju na “ privatnom “ zemljištu)
BW
Pogledajte koliko “ Off shore “ vlasnika je uložilo kapital , opralo lovu i živi na “ nivou “
Urbanistički uslovi , mrtvo slovo na papiru
Gradnja sa gradjevinskom dozvolom , mrtvo slovo na papiru
Urbanistički planovi i zelene površine , mrtvo slovo na papiru , gde vidiš drvo beton posadi
Korupcija po principu IMT ( ima mene tamo
Zakonsko kažnjavanje i sankcije ( ne postoje )
Tuneli od ulica na Vračaru , bez urbanizma
Kvalitet gradnje nula
Vašar u Knez Mihailovoj i na Kalemegdanu , potrebno je , sve je organizovano i kinta sama leže
Dosta li je ?
Nije , ima toga još mnogo , ali dolazi vreme da se kaže DOSTA JE
U srpskom se strana imena transkribuju. Pa tako Vito Čančimino… itd.
Svaka čast na komentaru. Gađa u suštinu problema.
Tako je, pravi problem je u pravopisu. Džabe slepcima objašnjavati…