10. oktobar
Duh ’68-me ponovo budi Evropu…
Studenti, ali i građani, se dižu na noge, ovoga puta protiv impotentnih, nekompetentnih i korumpiranih elita uhvaćenih u vrzino kolo neoliberalizma i autoritarizma koji sve bezuspešnije pokušavaju da parazitiraju unutar formalnog – ali imuno-nekompatibilnog – korpusa liberalne demokratije.
Društveni ugovor je slomljen pod brutalnim pritiskom profita i samovolje, nekompetencije i korupcije. Studenti u Srbiji, praćeni kolegama i koleginicama u Indiji, Bangladešu i Francuskoj, započeli su ovaj talas novog egalitarizma i racionalnog institucionalizma, koji, kako izgleda, raste iz meseca u mesec.
U Albaniji, u protestu koji se, i bukvalno, sve više rasplamsava, studenti su zapalili zgradu vlade i nekoliko banaka. Jedan od francuskih studenata je nedavno naveo kolege iz Srbije kao inspiraciju. Za razliku od klasičnih anarhističkih protesta, besne mase mladih znaju vrlo dobro šta hoće: bolju sadašnjost i bolju budućnost – bolje škole, bolje fakultete, bolje institucije, bolje živote. Sve ono što im trenutno niko ne nudi, niti može da ponudi. Posebno ne idioti kao Ilon Mask.
Kako je jednom rekao Alan Kej, jedan od rodonačelnika Windows-a i sličnih vizuelnih operativnih sistema – a mnogi kažu i „miša“ kao kompjuterske parafernalije – parafrazirajući mađarskog nobelovca Deneša Gabora: ‘Najbolji način da se predvidi budućnost je da se izmisli’.
Za razliku od klasičnih anarhističkih protesta, besne mase mladih znaju vrlo dobro šta hoće: bolju sadašnjost i bolju budućnost – bolje škole, bolje fakultete, bolje institucije, bolje živote. Sve ono što im trenutno niko ne nudi, niti može da ponudi
Studenti u Srbiji i širom sveta upravo promišljaju svoju budućnost, koja je istovremeno i budućnost svih nas. Gen X-eri i Milenijalci su upropastili zaostavštinu svojih predaka posle drugog vrućeg i predugog hladnog svetskog rata. Moja generacija je upropastila svet. Nadam se da će moja deca uspeti da ga poprave. Zbog sebe, ne više zbog mene.
11. oktobar
Skoro svakoga dana, podsećam se koliko je, do naivnosti, dobrog sveta u dijaspori. Dugogodišnji život u uređenim društvima ih je civilizacijski omekšao, unormalio, ispolirao im oštre ivice i hrapavosti na duši koje mi koji smo se oblikovali u milošešeljevsko vreme i tokom njegovih metastaza i dalje imamo.
„Ne mogu da verujem!’, „Bože, kako mogu tako!?“, „Pa da li je ovo moguće!?“ ili „Ovo neko treba da prijavi sudu!“ su najčešće reakcije naših u raznim grupama kako vesti o svakakvim malverzacijama režima oko predstojećih izbora cure u naše WhatsApp i Viber zajednice… Iz njih govori red njihovih država u kojima su stvari koje su u Srbiji normalne velika anomalija, bizarnost i šok; u kojima tužilaštva i sudovi rade, a zakon se, više nego ne, poštuje. U kojima je teško zamisliti makar i dan, a kamoli deceniju, onoga što se redovno dešava kod nas.
Za one koji režim dobro poznaju, sve to je stara vest i opšte mesto. Sve smo to već znali. Videćemo još i gore. Zato je bitno da su studenti i narod spremni. Jer, dijaspora je iznenađena. Narod na ulici ne bi smeo, a verovatno i nije…
Tako je i sada kada je bivši batinaš režima otvorio još to malo što mu je ostalo od duše da nam „otkrije“ kako režim krade, podmićuje, ucenjuje i vlada; da nam računovodstveno dekonstruiše tragičnu ekonomiju trgovine svešću i savešću „ćacijaštva“; da nam opiše paramilitarni logor „ćacilenda“ iznutra i spremnost jedne male, ali opasne, grupe okorelih kriminalaca da režim i svoj o(p)stanak na slobodi brane i smrtonosnim nasiljem.
Za one koji režim dobro poznaju, sve to je stara vest i opšte mesto. Sve smo to već znali. Videćemo još i gore. Zato je bitno da su studenti i narod spremni. Jer, dijaspora je iznenađena. Narod na ulici ne bi smeo, a verovatno i nije…
13. oktobar
Srbija je dobila, otprilike u poslednjih šest meseci, preko 263.000 novih ličnih karata. Lična karta à la carte… Niko ne zna kako i zašto. MUP ne želi da kaže. RIK ne želi da (se) o tome priča. Mnogi pretpostavljaju i zašto i kako. 25. i 26. oktobar će biti ili njihova validacija ili njihovo poništavanje.
Bivši predsednik je kao poslednji čin svog zvaničnog funkcionerskog ludila pomilovao grupu ljudi čija imena još nisu objavljena i tvrdi se da i neće pre izbora. Čaršija bruji da su na njoj i ljudi odgovorni za pad nadstrešnice, skandal sa Generalštabom i razna druga zlodela.
Režim je opoganio sve što čini jednu zemlju dostojnom poštovanja kao zemlje: ljudska i građanska prava, državljanstvo, manjine, dokumente, diplome, zemlju, vazduh i vodu… čast, poštenje, pravdu i jednakost. Zastavu je sveo na krpu, himnu na porugu, ime zemlje na uvredu. Patriotizam na biznis.
Sve što može da se proda, falsifikuje, podvali i upropasti, urađeno je. Čak je i nada u promene bila osakaćena sve dok studenti nisu ustali. Za desetak dana „vadimo“ novu ličnu kartu zemlje. Da li će biti prava ili falsifikovana, zavisi od svih nas
Sve što može da se proda, falsifikuje, podvali i upropasti, urađeno je. Čak je i nada u promene bila osakaćena sve dok studenti nisu ustali.
Za desetak dana „vadimo“ novu ličnu kartu zemlje. Da li će biti prava ili falsifikovana, zavisi od svih nas.
15. oktobar
Varvarstvo Trampove administracije je bilo očigledno od samih početaka njegove vladavine, ali sada počinje da dostiže dekadentne nivoe starog Rima.
Ideja njegovog „ministra rata“ da se streljanje bivšeg oficira – osuđenog za ubistvo nekoliko vojnika u internom činu verskog i ideološkog terora – „strimuje“ uživo je samo logična posledica „spektakla“ koje je njegov šef organizovao povodom svog 80. rođendana: gladijatorske UFC borbe u mini-Koloseumu „oktagona“ i na travnjaku Bele kuće.
Američka administracija samo pokazuje da je u moralnom smislu postala ista kao i njeni neprijatelji; ne možeš više da popuješ Iranu, Afganistanu i Saudijskoj Arabiji, Rusiji i Burmi – a da se ponašaš isto kao oni.
Surovost je prava linija, „zip wire“, nije nikakav meandar. Surovost uvek ide nizbrdo, prirodna tendencija joj je da se survava sve niže i u sve veće ekstreme. Surovost je droga, stalno joj treba veća doza da bi se osetila, da bi se podigla.
Plavi nas cunami surovosti, i svako ko misli da to nije njegov problem jer ta mračna plima još nije došla do njegovog praga se grdno vara: cunami surovosti plavi sve podjednako
Surovost je pozadinski šum naših vesti i naših života: surovosti Rusije u bombardovanju ukrajinskih civila, surovost na okupiranim palestinskim teritorijama, surovost izošljarene smrtne kazne injekcijom nad Kristom Pajk, surovost policije u Indiji, Francuskoj, Nemačkoj, Srbiji, surovost kriminalaca koji brane diktatore… Plavi nas cunami surovosti, i svako ko misli da to nije njegov problem jer ta mračna plima još nije došla do njegovog praga se grdno vara: cunami surovosti plavi sve podjednako.
