Lepa sublimacija danasnje svetske drustvene patologije i gazenja svih socijalnih normi, pre svih one oko potrebe za kolektivnim interesom i empatijom. Jedino mi se nije dopalo to stavljanje znaka jednakosti izmedju strucnosti i inteligencije sa dr Mengeleom, osvedocenim mazohistom vrlo prosecnih, a u nekim elementima i upitnih medicinskih znanja, za tadasnje standarde. Bolji primer te vrste strucnog, ali neeticnog i lisenog empatije bi mozda bio dr Fridirh Vagener, nemacki patolog iz tog vremena.
Iskreno mi je žao što kroz skoro svaki Lazarov tekst provejava patnja za Londonom i ličnim profesionalnim neuspehom u njemu. Čovek, rastrzan između dve strane, ni jedna mu ne odgovara u potpunosti.
Da li je meni zbog nečega žao – nije nikakva „poenta“. Još manje je to novac, a ponajmanje sam jednom jedinom rečju uvredio Lazara. No, dobro, treba i razumeti.
Odličan članak, obojen levičarstvom koje veoma nedostaje UK. Osećaj zajedništva je preko potreban ovom društvu, bez njega se umire od tuge i izolacije. Osvežavajuće i u odnosu na prethodne članke – živim u UK od 90tih i u prethodnim objavama bilo je zbunjujuće čitati o definiciji autora kao Sevrobrit i cirkularni građaninu. U samoj UK čini mi se nije toliko bitno kako vidite samog sebe ni koliko osećate da ste blizu da pripadate kad sami domaći nemaju isto viđenje vas. Vi ste domaćima zauvek stranac ne Servobrit ili cirkularan.
Ne znam cime demantuje Amerika kad tamo 1% najbogatijih ima vise od 40% nacionalnog bogatstva (u drugim OECD zemljama je oko 27%) a “donja” polovina stanovnistva tj 50% sa nizim primanjima ima samo 2,5% nacionalnog bogatstva. Amerika ima strasne posledice koje nejednakosti donose, kao cepanje drustva i nestanak jake srednje klase.
Inteligentno plakanje za utopijom i tekst koji neće promeniti ništa.
Lepa sublimacija danasnje svetske drustvene patologije i gazenja svih socijalnih normi, pre svih one oko potrebe za kolektivnim interesom i empatijom. Jedino mi se nije dopalo to stavljanje znaka jednakosti izmedju strucnosti i inteligencije sa dr Mengeleom, osvedocenim mazohistom vrlo prosecnih, a u nekim elementima i upitnih medicinskih znanja, za tadasnje standarde. Bolji primer te vrste strucnog, ali neeticnog i lisenog empatije bi mozda bio dr Fridirh Vagener, nemacki patolog iz tog vremena.
Iskreno mi je žao što kroz skoro svaki Lazarov tekst provejava patnja za Londonom i ličnim profesionalnim neuspehom u njemu. Čovek, rastrzan između dve strane, ni jedna mu ne odgovara u potpunosti.
Niti ima patnje niti profesionalnog neuspeha u Londonu. Niti provejava u tekstovima. Naprotiv.
Vidi se da ne poznajete Lazara i da niste skoro razgovarali sa njim. Ako ste ikada.
Nije neophodno da neko poznaje autora da bi imao utisak o tekstu.
Pa stvarno ste promasili poentu i otisli na licno vredjanje sto je nedopustivo. Za vas je uspeh ocigledno samo novac.
Da li je meni zbog nečega žao – nije nikakva „poenta“. Još manje je to novac, a ponajmanje sam jednom jedinom rečju uvredio Lazara. No, dobro, treba i razumeti.
Odličan članak, obojen levičarstvom koje veoma nedostaje UK. Osećaj zajedništva je preko potreban ovom društvu, bez njega se umire od tuge i izolacije. Osvežavajuće i u odnosu na prethodne članke – živim u UK od 90tih i u prethodnim objavama bilo je zbunjujuće čitati o definiciji autora kao Sevrobrit i cirkularni građaninu. U samoj UK čini mi se nije toliko bitno kako vidite samog sebe ni koliko osećate da ste blizu da pripadate kad sami domaći nemaju isto viđenje vas. Vi ste domaćima zauvek stranac ne Servobrit ili cirkularan.
Lazare, svaka Vam čast. Odličan tekst koji je sveobuhvatan i izuzetno precizno napisan! Svako dobro.
Ako je smisao zadržati određeni broj ljudi na trećem kamenu od sunca, koji će živeti lepo, smisao se mafiestuje od početka do kraja teksta.
Demantuje vas jedna drzavica u Severnoj Americi, zove se Sjedinjene Americanske Drzave.
Ispricavam se, ali ste sami napravili ovaj penal.
Sta vam je danas svima, samo corci pucaju.
Kakvo crno danas. Samo ćorke i ispaljuju. Najluđe je što uvek pišu o sebi kada ismejavaju i ruže druge.
Čisti Orvel.
Ne znam cime demantuje Amerika kad tamo 1% najbogatijih ima vise od 40% nacionalnog bogatstva (u drugim OECD zemljama je oko 27%) a “donja” polovina stanovnistva tj 50% sa nizim primanjima ima samo 2,5% nacionalnog bogatstva. Amerika ima strasne posledice koje nejednakosti donose, kao cepanje drustva i nestanak jake srednje klase.
Napad introspekcije?
Samosvest pod lupom?
Veoma dobar članak. Originalan, smion … Jedina zamerka: nedostaje haštag za darvinizam. Po mogućnosti u autorovom smislu reči.
Fali i hastag za #USA.