Ekonomisti su protiv carina kao što su lekari protiv pušenja – šteta je ogromna, a korist ostaje samo proizvođaču. Ali došla su nova vremena, svet je pun ravnozemljaša i antivaksera, a vlast preuzimaju gremlini – mali, destruktivni i opasni. Poznajemo ih po tome što izvrću sve što je do juče bilo zdravorazumsko: hvale i daju pomilovanja onima koji automobilima gaze studente, ili uvode carine celom svetu, ne bi li „spasili“ najveću svetsku silu od rizika da to i ostane.
Ipak, u poređenju sa Orbanom, Lukašenkom, Kim Džong Unom, Putinom ili Vučićem, Tramp ima hendikep – rukovodi zemljom koja ima nezavisno pravosuđe. I onda se događa nezamislivo: Trampove mere završavaju na sudu, koji je već dva puta presudio da su carine nezakonite, pa će u oktobru biti ukinute. Možda, kažete? Tačno.
Spor je pokrenula mala porodična firma V.O.S. Selections, specijalizovana za uvoz i distribuciju kvalitetnih vina, rakija i sakea, koja tvrdi da su im carine znatno otežale poslovanje, što bi ih do kraja godine dovelo do gubitka od 250.000 dolara – koliko traže da im država vrati.
Federalnom sudu za spoljnu trgovinu trebalo je svega mesec i po dana da presudi – Tramp nema mandat da samostalno uvodi carine, pa ih ovaj sud trajno zabranjuje. Ali ne bi to bilo pravosuđe kad Tramp ne bi mogao da se žali – a do nove presude carine ostaju na snazi.
Federalni sud za spoljnu trgovinu je za samo mesec i po presudio da Tramp nema mandat da samostalno uvodi carine. I Federalni apelacioni sud je većinom glasova zabranio njihovu primenu, ali tek od 14. oktobra, da bi Tramp mogao da se žali Vrhovnom sudu SAD
Ni presuda Federalnog apelacionog suda od prošlog petka nije ga obradovala. Sud je većinom glasova (7:4) ponovo zabranio primenu većine Trampovih carina, ali tek od 14. oktobra, a sve to da bi Tramp mogao da se žali Vrhovnom sudu SAD.
Suludo bi bilo očekivati da egomanijak poput Trampa odustane pre nego što iscrpi sva sredstva. Naravno da se istog dana žalio, i odmah sam objavio da žali zbog odluke tog, kako je rekao, „vrlo stranačkog“ suda, i dodao: „Ako bi ove carine ikada nestale, to bi bila potpuna katastrofa za zemlju.“
Ali opet, ima tu i drugih pitanja. Jedno od njih je i to što je Džo Bajden i sam koristio slične mehanizme – uvodio carine na solarne panele, električne automobile, litijumske baterije i lekove, uglavnom iz Kine – i ko zna šta bi još radio, da je ostao na vlasti.
Ni drugi predsednici SAD nisu bili protiv carina, pritisaka i ucena. Čak i najliberalniji od svih, Ronald Regan, svom snagom je hteo da istera japanske automobile iz SAD. Nije primenio carine, ubedio je Japan da „dobrovoljno“ ograniči svoj izvoz u SAD. A Japanci ko Japanci, smanjili su izvoz, naročito onih jeftinijih modela i ostavili su samo najskuplja vozila. Nakon par godina, toliko su zaradili da su svoje najveće automobilske firme, zahvaljujući toj zaradi, jednostavno preselili u SAD i na tom tržištu vladaju i dan-danas.
Po oceni većine ekonomskih eksperata, Vrhovni sud SAD će najverovatnije potvrditi da su Trampove carine nezakonite, barem one koje su nametnute čitavim zemljama, a po pravilima koja čak ni oni koji su ih sastavljali ne bi mogli smisleno da obrazlože.
Ako se to, ipak, dogodi, porodična firma V.O.S. Selections, uvoznik kvalitetnih vina, rakija i sakea dobiće svojih 250.000 dolara i u SAD će ljudi i dalje piti dobra uvozna vina. A kad sve tužbe budu realizovane, od četvrt miliona, troškovi administracije će narasti do par stotina milijardi dolara.
To će biti prvi ozbiljan poraz jednog gremlina – ako do toga ikada i dođe. Čekamo 14. oktobar.
