Bio sam u prilici da 2. juna prisustvujem orvelovskim scenama na Novosadskom sajmu. Osnovni utisak je da se uspeh opozicije i građana pokaže uvek kad iskreno u zajedničkoj akciji deluju na razobličavanju nedozvoljenih manipulacija vladajuće vrhuške.
Drugo, mrak uništenih institucija i izmanipulisanih, pre svega mladih ljudi, sledeći put može biti opasan i koban za sve, pre svega za nezadovoljne građane, ali i za vrh kriminalizovane političke hobotnice.
Treće, niko nije spreman da prihvati konsekvence ovih izbora u kojima su razotkrivene nove „fabrike nezakonitog postupanja“. Opozicija nikako da sve objektivno analizira i usaglasi zajednički nastup, a vlast da utvrdi objektivnu odgovornost institucija i pojedinaca, umesto pretnji aparatom represije i potpuno neumesnog poređenja ovih događaja sa atmosferom 90-ih za koju je odgovorna.
Sa pravnog aspekta u vreme izborne ćutnje i na dan izbora nije samo medijima zabranjeno da pozivaju građane na izbore, da glasaju za određenu listu ili da ne glasaju, nego i ostalim subjektima izbora, uključujući i političke stranke. Za sve važe osnovna načela, definisana Zakonom o lokalnim izborima: „Birač je slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati. Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.“
Na dan izbora već u jutarnjim satima, u direktnom prenosu na TV N1, moglo se videti i čuti da se u tzv. kol-centrima SNS događa nešto sasvim suprotno citiranim zakonskim odredbama. Aktivisti pokreta Kreni-promeni su uspeli da uđu u jedan takav centar u Beogradu u SC Banjica. Pitajući šta se događa u tom javnom prostoru, doživeli su iživljavanje bahate aktivistkinje, koja je ne sporeći svoj SNS stranački status (reč je o šefici kabineta direktora Fonda PIO, koji se kasnije pojavio u tom prostoru, kao i vlasnik i urednik Informera) iznosila protivrečne izjave o tome kako je i zašto ona sa društvom u tom javnom prostoru, da li su ga zakupili i šta tu rade na dan glasanja.
Ni policija ni tužilaštvo nisu blagovremeno reagovali na pozive građana
Novosađani su, zahvaljujući snimku koji je pokret Kreni-promeni objavio na Instagramu i na društvenim mrežama, na dan izbora saznali da se veliki, možda i najveći kol-centar SNS-a nalazi na Novosadskom sajmu i da se tu sprema velika krađa glasova. Na objavljenoj fotografiji se videlo da se u velikoj hali Master centra Novosadskog sajma nalazi više stotina mladih ljudi, koji nešto rade za stolovima, a oko njih šetaju pripadnici obezbeđenja u crnim košuljama. I čim su čuli da neko pokušava da uđe u, sa svih strana zakatančenu halu, svi su počeli da se kriju i stavljaju maske.
Odmah sam odlučio da se kao građanin pridružim mobilnim timovima opozicije. Setio sam se velike decembarske afere dovođenja birača iz inostranstva u novobeogradsku „Arenu“ ili kada su novinari CINS-a snimili nedozvoljene radnje podmićivanja u kol-centru SNS-a u Beogradu, koji je bio sakriven u Agenciji za hostese.
Na dan izbora već u jutarnjim satima moglo se videti i čuti da se u brojnim kol-centrima SNS-a događa nešto sasvim suprotno zakonskim odredbama
Aktivisti opozicije koje sam zatekao na prostoru iza zgrade Master centra su mi rekli da su više puta telefonom pozivali policiju, obaveštavajući ih da sumnjaju na izbornu krađu. Odgovor je bio „preneću kolegi“, a ishod skoro isti kao u slučaju „Savamala“. Dugo se čekalo na dolazak policije. U međuvremenu, mobilni tim aktivista opozicije je podneo i krivičnu prijavu zbog krađe glasova na izborima i o tome je morao biti obavešten i dežurni tužilac.
Umesto da se u vreme održavanja izbora, zbog neophodnosti hitnog postupanja, odmah upute na lice mesta i utvrde realno stanje stvari, nadležni organi su izbegavali da se tu pojave. Prava je sreća što, u međuvremenu, aktivisti nisu uspeli da probiju zakatančena vrata i pokrivene prozore. Lako je moglo doći do direktnog sukoba između obezbeđenja-batinaša i građana, u slučaju da su građani uspeli u pokušajima da otvore vrata hale.
Brigo moja, pređi na drugoga
U jednom trenutku su iza leđa aktivista stigla dva vozila sa licima koja su na prvi pogled ličila na radnike obezbeđenja. Neopisiva radost je nastala kada su shvatili da je taj div ispred njih Miša Bačulov, lider opozicione liste „Heroji“. To je unelo novu energiju i pomoglo svima da istraju i da, bar u poslepodnevnim satima onemoguće rad spornog kol-centra SNS na dan izbora. Tek kasnije, vrh novosadske policije dovezao se u tri službena džipa sa zatamnjenim staklima na parking iza zgrade Master centra. U njima su sedele starešine. Iako su im građani prilazili i pitali zbog čega ne intervenišu, neko od njih je rekao da čekaju – mesno nadležnu patrolu.
Nešto kasnije desetak policajaca u kordonu je stalo ispred ulaznih vrata hale. Oni su na taj način praktično stali u odbranu i zaštitu SNS aktivista, a da nisu prethodno proverili ko se sve u hali nalazi i šta oni to rade. Policija nije dozvoljavala ulazak u halu nikome, pa ni narodnom poslaniku Borislavu Novakoviću i drugim aktivistima, iako im je on predočio razloge i sumnju zbog čega je neophodno da su uđe u ovaj prostor. Nastalo je koškanje, guranje između policije i aktivista, koji su im uzvikivali da bi trebalo „da štite narod, a ne režim“ i da pozovu tužioca.
Umesto da se u vreme održavanja izbora, zbog neophodnosti hitnog postupanja, odmah upute na lice mesta i utvrde realno stanje stvari, nadležni organi su izbegavali da se odazovu na pozive građana
Policija u dolasku nije blokirala sva druga vrata objekta, čime je praktično omogućila prijavljenim licima da preko glavnog ulaza u Sajam iznesu dokaze u nekoliko velikih kartonskih kutija. Deo opozicionih aktivista koji su shvatili da policija, u stvari, ne želi da uđe u zakatančeni kol-centar i obezbedi lice mesta i dokaze do dolaska tužioca, iskoristio je takvo stanje i neprofesionalno postupanje policije, pa su uspeli da probiju zaključana treća vrata na hali kod parkinga hotela.
Iako su ih maskirani radnici SNS obezbeđenja terali sa tog ulaza i uz snimanje telefonom izazivali, čak i prskali mlazovima iz protivpožarnih aparata, a možda bacili i suzavac, sve to je doprinelo da radnici famoznog kol-centra SNS-a konačno napuste halu Master centra. Tek tada su opozicioni aktivisti prešli ispred glavnog ulaza na Sajam i tamo smo svi prisustvovali masovnom izlasku iz zgrade više stotina mladih ljudi. Radnici i aktivisti kol-centra u većini su sakrivali svoj identitet i u kolonama trkom bežali.
Tek kasnije vrh novosadske policije dovezao se u tri službena džipa sa zatamnjenim staklima na parking iza zgrade Master centra Novosadskog sajma. Iako su policijskim starešinama građani prilazili i pitali zbog čega ne intervenišu, neko od njih je rekao da čekaju – mesno nadležnu patrolu
Mora ostati zabeleženo da prisutni građani nisu sprečavali izlaz kol-centristima SNS-a, iako su im upućivali poneku pogrdnu reč, ali nikoga od njih nisu ni pipnuli. Pored ostalog, i zbog toga što se pojavio prvi na listi „Ujedinjeni za slobodni Novi Sad“ Miloš Tubić, koji je poručivao: „Ne dirajte ih, to su mladi – naša deca, ne sme im faliti dlaka sa glave.“ Udarac je u toj gužvi dobio samo novinar Danasa Uglješa Bokić. Sve su zabeležile i kamere nekoliko TV ekipa, a mobilnim telefonima su to snimili i pojedini građani.
Do danas su, međutim, ostala otvorena brojna pitanja. Kako je moguća da je i Gradska izborna komisija smeštena u istu zgradu gde je veliki pozivni centar SNS-a, a da isto pravo na taj javni prostor nisu dobili i drugi učesnici izbora? Zar i to nije kršenje izbornih pravila, znatno veće od onog koje se događalo pored skoro svakog biračkog mesta. Zašto GIK Novi Sad, ako je nezavisan državni organ, posle otkrivanja činjenica da se u istoj ili susednoj sali primaju i kontrolišu zapisnici biračkih odbora i čuvaju džakovi sa izbornim materijalom, nije promenio sedište svog rada?
(Zlo)upotreba institucija u političko-stranačke svrhe
Da li ćemo ikad saznati koji i kakvi dokazi su krišom izneti sa Novosadskog sajma? Ko je i pod kojim uslovima angažovao radnike kol-centra SNS? Da li je među njima bilo i mladih ljudi iz Republike Srpske, zašto je premijer Miloš Vučević taj prostor iznajmio samo na jedan dan…
Možda je sakrivena dokumentacija identična onoj kompromitujućoj koja je pronađena u rancu jednog od SNS „aktivista“ na Limanu. Posle Sajma mobilni timovi su krenuli u potragu i za drugim kol-centrima u Novom Sadu. Na Novom naselju u objektu „Mladosti“ nisu zatekli nikoga, na Limanu u Ulici Miloša Crnjanskog u zgradi privatne firme su zatekli privatnu žurku sa vrlo nervoznim vlasnikom, do Futoga se nije ni stiglo. Snimljeni su mnogi ljudi u svojim automobilima pored biračkih odbora, sa nedozvoljenim paralelnim spiskovima, a među njima i direktor Arhiva Vojvodine i direktor JGSP Novi Sad.
Da li ćemo ikad saznati koji i kakvi dokazi su krišom izneti sa Novosadskog sajma? Ko je i pod kojim uslovima angažovao radnike kol-centra SNS? Da li je među njima bilo i mladih ljudi iz Republike Srpske, zašto je premijer Miloš Vučević taj prostor iznajmio samo na jedan dan…
I u ovom slučaju su se pokazali nerad i nezainteresovanost institucija – javnog tužilaštva i policije, ali i zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije…. Niko od njih nije postupio saglasno Ustavu i zakonima. Ovoga puta se još više videla njihova instrumentalizacija u stranačko-političke svrhe.
Da su dežurni tužilac i policija pravovremeno reagovali, obezbedili dokaze i pokrenuli odgovarajuće postupke, sprečili bi protivzakonito delovanje i manipulacije činjenicama. Ovo se prvenstveno odnosi na stranački ostrašćene izjave premijera Vučevića i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. Tim pre ako je tačno da kol-centar SNS na Novosadskom sajmu deluje od 2017.
Umesto svega toga, na sajtu VJT u Novom Sadu se u toku dana pojavilo šturo saopštenje da će izvršiti „sve radnje i potrebne provere, u vezi sa svakom podnetom krivičnom prijavom u vezi sa izborima“. Odavno nisu procesuirali nijedan izborni slučaj. Šturo saopštenje, bez ikakvog osvrta na njihovo (ne)postupanje i odgovornost u ovom slučaju, objavio je i MUP. Sve to samo pojačava utisak da je vlast, uz podršku provladinih tabloida, zaokružila monopol i državu skoro pretvorila u privatno vlasništvo jedne stranke ili čak jednog čoveka.
