Da nije vas, ne znam čime bi televizije popunjavale svoje programe. Vaša gostovanja zamena su za neku komediju, tragediju, ili crtani film… U zavisnosti o čemu pričate. Sve znate, u sve se razumete, pa ponekad i sami sa sobom napravite debatu – opozicija protiv vlasti i obratno. Sve je moguće, kad u studiju sedi – multipraktik. Postavite sebi pitanje, sebi i odgovorite. Uzgred se nasmešite ili zaplačete, u zavisnosti šta tim razgovorom treba da zamaskirate: sečenje šuma, rušenje spomenika, kopanje otrovnih ruda… mnogobrojne tragedije…
Novi Sad, nadstrešnica, 15 poginulih. Beograd, „Ribnikar“, 10 streljanih. Orašje i Dubona, 19 izrešetanih… Ko je kriv?
S prstom na čelu, izgledate kao Rodenov Mislilac. Čuveni umetnik prikazao je Dantea ispred vrata pakla – dok se kod nas pakao odvija napolju. Mislilac je simbol filozofije – baš kao i svaki vaš nastup, kojim probleme vešto maskirate. Teeeško, teeeško filozofirate!!! Ako vam novinar postavi pitanje koje vam nije po volji, grubo mu odrapite – ako nije s vaše strane. A, ako jeste, malo se nasmešite i nežno odgovorite, spremni da dotičnog i pomazite. Rođeni ste filmski glumac!!!
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Pričate o prosperitetu i boljim zaradama. Kupujete narod na jeftin trik.
Nakon svega viđenog od početka vaše vlasti, pri zdravoj pameti tvrdim – profesiju ste promašili! Nije trebalo da se kandidujete za predsednika. To vam je bila životna greška. Baveći se politikom, oduzeli ste sebi dragoceno vreme od angažmana u Holivudu. Sva od sreće zatreperim kad zamislim da ne vodite našu državu, već negde u svetu primate nagradu za glumu. Ovako, dok ste to što jeste – ne idem pored one vaše zgrade gde obitavate – ljušteći jabuke – pa zaobilazim Pionirski park. Nemam nameru da zbog politike koju vodite, padam baš tako nisko i da ležim pred vašim nogama. Da me vaši gaze.
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Pričate o Putinu i Trampu. Njihove namere i njihovu politiku znate bolje od njih.
Trebalo je da idete na Akademiju dramskih umetnosti, a ne na Pravni fakultet. Džaba ste učili sve te predmete, kad ih kao političar ne primenjujete. Zaboravljene lekcije, ne možete da obnovite. Kasno je. Da ne biste i dalje grešili, a narod ispaštao, još uvek nije kasno da počnete da glumite. Kad vama to postane profesija, nama će da lakne.
Promenite profesiju. Svi bi skandirali vaše ime. Zato ste i ušli u politiku – da bi vam se divili. Zarad vlasti, prodali ste celu Srbiju, a svoj narod ste satrli za slavu i kintu. Čist promašaj
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Slikate se s kineskim radnicima. Dok Novi Sad oplakuje mrtve, vi gradom širite miris pljeskavica i smejete se.
Promenite profesiju. Svi bi skandirali vaše ime. Zato ste i ušli u politiku – da bi vam se divili. Zarad vlasti, prodali ste celu Srbiju, a svoj narod ste satrli za slavu i kintu. Čist promašaj! Ovi kojima ste činili, diviće vam se mesec-dva, onda će vas šutnuti i zaboraviti. A kao glumcu, vaša slava trajaće večno – čak i kad ne-daj-bože calnete. Nemojte sad da me po običaju optužite kako sam rekla nešto što nisam ni pomislila. Samo je prirodno, da svaki čovek koji se rodi, mora jednom i da ode… Pročitajte ovaj pasus još jednom, da ne budem optužena za nešto što je rečeno – a nije, pa da me vuku po onim vašim tabloidima kao Tamaru. Skroz-naskroz su Skrozu razapeli, bez ikakvog razloga. Razumeli smo se. A ako nismo, pročitajte pažljivo još koji put, kako biste shvatili da vam dlaka s glave neće faliti. Ne pravite od sebe žrtvu. Mi smo žrtve vaše politike.
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Pričate o atentatu koji vam se sprema… Kupujete narod lažima i jeftinom patetikom. A, šta će bilo kome, bilo šta vaše?
Kao glumac, živećete večno. Poput Gregori Peka i Orsona Velsa… Šta im fali? Gledamo ih u filmovima. Tako bi i vas. A, ko još pamti političare? Ako pod hitno ne promenite profesiju, baldisaćete. Zasad vam to uspeva, izdržavate. Ali, dokle? Snaga koju kao političar trošite na obmanu naroda, potroši se. Zato, dok ste još mladi, prepustite drugima da se akaju s politikom, a vi lepo glumite i ređajte Oskare u svojoj vitrini.
Dok ne razmislite – da vam priznam – ukanaliste me svojim nastupima. Na svakom dugmetu koje ubodem – vi gostujete. Od nervoze, najčešće sebi stavim prst u oko, pa vas vidim prepolovljenog. Ali, pazim da se to ne dogodi, jer volim kad vas gledam u komadu. Za svaki slučaj, ovo više puta pročitajte! Da ne bude posle – ona je rekla… A nisam na to mislila… Preispitajte vi svoje misli, moje su čiste, ja sam mirna, ma kako vi ovo tumačili.
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Slikate se s kineskim radnicima. Dok Novi Sad oplakuje mrtve, vi gradom širite miris pljeskavica i smejete se
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Pričate o naoružanju, o osnivanju vojske i obnavljanju skloništa…
Svako vaše gostovanje na teveu najavljuje se kajronima – hitno, alarmantno, pogubno, tragično… Deluje zastrašujuće. Zašto nam to radite? Na perfidan način nas zastrašite, pa nas onda iz svega kobajagi vi spasavate. Kao Supermen. Toga nema ni u filmu u kojem tu ulogu igra Kristofer Riv. A sad bih rado za rimejk ovog filma preporučila vas – ne samo kao glumca, već i kao scenaristu i reditelja… Jer, radnja tog filma ne poklapa se sa onim što vi nama ovde radite, glumeći nam Supermena mejd in Srbija. Potrebna je dorada.
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona. Ko je kriv? Obilazite gradilišta. Rukujete se s majstorima. Planirate dalju gradnju…
Sva svetla ste ugasili. Tumaramo u mraku. Kud ćete više crnila od mraka koji živimo!? Kud dalje od straha kojim parališete? Sve nade ste nam pokopali, pa ih sad iskopavate, zatrovane. Tako vi vladate. Poigravate se. Da ne bude sve med i mleko… dodajete nam jad i čemer. Svakodnevno. Sipate i sipate, da nam što više zagorčate. Vi uživate da narod pati. Zar nije tako, dragi naš Supermenu?
Novi Sad. Beograd. Orašje, Dubona… To su samo neka pitanja, koja narod bole, a vi ne odgovarate…
Ko je kriv?
Pretočite naš život, na čelu s vama – u dugometražni film. Ne zaboravite da ga snimate u mraku, iz pijeteta prema žrtvama svih tragedija koje su nas zadesile odkad ste vi na vlasti. Uz strogu napomenu – da je zabranjeno za mlade. Mlađe od tridesete. Ovi stariji nek’ dooobro razmisle – da li će nakon odgledanog, izaći iz bioskopa…
Kupili su karte i film gledali na svoj rizik…
