Дозвољавамо свих ових година да руше Београд, да му мењају онај његов препознтљиви шмек. Ћутали смо за Славију, за Ложионицу, парну локомотиву, Железничку станицу, ћутаћемо и за Генералштаб и ко зна за шта још. Сами смо криви. Важнији су нам неки сопствени, ситни, тренутни интереси. Можда смо ово и заслужили!!!
Ovo je izraz novog varvarizma koji je jedna vrsta svetske kuge, a napada prvo male i bespomoćne narode. Uništavanje porekla i kulture je na dnevnom redu. Pretvaranje u takozvane Borg-ove, ljude bezkičmenjake i robove konzuma. Sve se kupuje pa tako i celokupna politika, društvo i ekonomija. Školstvo se pretvara u “svetsko” i time se brišu “bezobrazluci” iz istorije. Ponos na svoje predhodnike se briše a potomcima se pokazuju sasvim druga dostignuća nekih novih belosvetskih heroja. Tako polako nestaje ono malo Beograda koje je bilo čak svetski priznato i po ranim arhitektonskim fakultetima, na primer u Nemačkoj, i dalje kao primer izučava! Oh kako sam bio ponosan na beogradsko sajmište nekih ranih devedesetih baš u Nemačkoj na fakultetu… nemogu prosto da shvatim šta se dešava u glavama naših političara i državnika! Zar je strani kapital toliko jak da se proda sve, deo kulture, nacije i deo zamlje? Bravo, ovo još niko do sada nije uspeo.
„…pohlepu i požare u kojima nestaje arhitektonska baština…“ – zaista je opis pakla u koji se pretvorila naša realnost. Fenomenalan, pretačan tekst, bravo i hvala autoru! Tužno je, pretužno i strašno to što nam se dešava. Ne znam da li je iluzija da se protiv toga možemo boriti, jer ova borba nije fer i nema pravila.
Place mi se kad vidim sta mocnici prave od Beograda.
Beograd na vodi je najvece ruglo koje sam videla u svojih 78 godina .Mladi, uradite nesto da zaustavimo ovo nasilje nad gradm hajdemo,da pokrenemo neku peticiju,da izadjemo na ulice dok jos nije bager usao u General stab i Sajam
Place mi se kad vidim sta mocnici prave od Beograda.
Beograd na vodi je najvece ruglo koje sam videla u svojih 78 godina .Mladi, uradite nesto da zaustavimo ovo nasilje nad gradm hajdemo,da pokrenemo neku peticiju,da izadjemo na ulice dok jos nije bager usao u General stab i Sajam
Odavno nisam pročitala ovako kvalitetan tekst. Prvo to. Drugo, sva se carstva (valjda) na ruševinama grade. Rušili su hramove pravoslavlja jedni, ne bi bilo čudo da ruše „hramove“ graditeljstva drugi. A što se tiče stida, upotrebiću misao Matije Bećkovića (parafraziram) „nedostatak stida je najmasovnija bolest današnjice… ko oseća stid, može za sebe reći da je čovek“… ne posustajte ljudi…
Ruglo u koje se pretvara ovaj grad je samo slika naših praznih duša i pohlepe,život je ovde postao muka bez smisla i sadržaja i jedino rešenje je beg u prirodu ako je još uvek trag profita nije zagadio.
Nekako mi lakše dođe da im oprostim taj nemar i nesposobnost čak i za Kosmet, nego za Železničku stanicu i Sajam i ostalo bezrazložno rušenje Srbije za koje smo isključivo sami krivi.
Дозвољавамо свих ових година да руше Београд, да му мењају онај његов препознтљиви шмек. Ћутали смо за Славију, за Ложионицу, парну локомотиву, Железничку станицу, ћутаћемо и за Генералштаб и ко зна за шта још. Сами смо криви. Важнији су нам неки сопствени, ситни, тренутни интереси. Можда смо ово и заслужили!!!
Hvala za ovaj tekst. Ovi ljudi su u pravom smislu bestidnici.
Hvala vama.
Užas!Ne mogu da verujem.Deo našeg sećanja i života, nestaje. NE DOZVOLIMO !
Ovo je izraz novog varvarizma koji je jedna vrsta svetske kuge, a napada prvo male i bespomoćne narode. Uništavanje porekla i kulture je na dnevnom redu. Pretvaranje u takozvane Borg-ove, ljude bezkičmenjake i robove konzuma. Sve se kupuje pa tako i celokupna politika, društvo i ekonomija. Školstvo se pretvara u “svetsko” i time se brišu “bezobrazluci” iz istorije. Ponos na svoje predhodnike se briše a potomcima se pokazuju sasvim druga dostignuća nekih novih belosvetskih heroja. Tako polako nestaje ono malo Beograda koje je bilo čak svetski priznato i po ranim arhitektonskim fakultetima, na primer u Nemačkoj, i dalje kao primer izučava! Oh kako sam bio ponosan na beogradsko sajmište nekih ranih devedesetih baš u Nemačkoj na fakultetu… nemogu prosto da shvatim šta se dešava u glavama naših političara i državnika! Zar je strani kapital toliko jak da se proda sve, deo kulture, nacije i deo zamlje? Bravo, ovo još niko do sada nije uspeo.
„…pohlepu i požare u kojima nestaje arhitektonska baština…“ – zaista je opis pakla u koji se pretvorila naša realnost. Fenomenalan, pretačan tekst, bravo i hvala autoru! Tužno je, pretužno i strašno to što nam se dešava. Ne znam da li je iluzija da se protiv toga možemo boriti, jer ova borba nije fer i nema pravila.
Place mi se kad vidim sta mocnici prave od Beograda.
Beograd na vodi je najvece ruglo koje sam videla u svojih 78 godina .Mladi, uradite nesto da zaustavimo ovo nasilje nad gradm hajdemo,da pokrenemo neku peticiju,da izadjemo na ulice dok jos nije bager usao u General stab i Sajam
Place mi se kad vidim sta mocnici prave od Beograda.
Beograd na vodi je najvece ruglo koje sam videla u svojih 78 godina .Mladi, uradite nesto da zaustavimo ovo nasilje nad gradm hajdemo,da pokrenemo neku peticiju,da izadjemo na ulice dok jos nije bager usao u General stab i Sajam
Svaka čast na tekstu! Mi, kao narod i građani ovog grada, treba da se stidimo zbog svoje inertnosti.
Božanstven tekst !!! Napisao sam mnogo duži komentar ; ali sad ne znam gde je „nestao“ ?
Формирани ум у бесомучним ратним условима изражава свој нагон у времену и простору које је узурпирао!
Skoro nisam procitala ovako dobar a i lep tekst. Hvala vam!
Hvala, Jovana!
Odavno nisam pročitala ovako kvalitetan tekst. Prvo to. Drugo, sva se carstva (valjda) na ruševinama grade. Rušili su hramove pravoslavlja jedni, ne bi bilo čudo da ruše „hramove“ graditeljstva drugi. A što se tiče stida, upotrebiću misao Matije Bećkovića (parafraziram) „nedostatak stida je najmasovnija bolest današnjice… ko oseća stid, može za sebe reći da je čovek“… ne posustajte ljudi…
Ruglo u koje se pretvara ovaj grad je samo slika naših praznih duša i pohlepe,život je ovde postao muka bez smisla i sadržaja i jedino rešenje je beg u prirodu ako je još uvek trag profita nije zagadio.
Nekako mi lakše dođe da im oprostim taj nemar i nesposobnost čak i za Kosmet, nego za Železničku stanicu i Sajam i ostalo bezrazložno rušenje Srbije za koje smo isključivo sami krivi.