Bila je ovo loša Nova godina za Aleksandra Vučića. Možda jedna od najgorih u njegovom životu. Studenti na ulicama, stolica mu se ljulja, kiselina u stomaku radi. Da nevolja bude veća, Beograd je tog dana rangiran kao 27. najzagađeniji grad na svetu. Predsednik je mogao da se uzda još samo u svoje čedo – Kulu Beograd, koja je trebalo da rastera „zle duhove“ u ponoć. Međutim, jedino Informerov softver za kreiranje lažnih vesti uspeo je da vidi „spektakularni vatromet“. I više niko. Medijska fasada na Kuli Beograd radila je punom parom, ali se ništa nije videlo u stvarnosti. Beograd na vodi je svim čulima mogao da oseti samo toksičnu maglu: bila je ugljenog zadaha i metalnog ukusa. Iz nje je dopirao glas Marije Šerifović, dok je Vučić na Instagramu brojao Soko Štark čokoladice iz svog paketića.
Pa ipak, sva ta pirotehnika morala je negde da se probije. Oni koji malo bolje poznaju istoriju Vučićeve katastrofalne gradnje, mogu da naslute o čemu se radi. S druge strane, njegovi milioneri odlično znaju kako stvari izgledaju iznutra. Upućeni su takođe i u život Kule Beograd, budući da su investirali milione u najskuplje kvadrate na Balkanu. Ipak, ni do ove Nove godine, oni nisu mogli da uđu u posed svojih nekretnina. Nije to mogao ni biznismen iz Minhena koji je za potrebe svoje familije kupio ceo 39. sprat za 15 miliona evra.
Kula Beograd je središnji simbol Vučićeve vladavine, ona je njegov glas i ponos, ona je projektovana slika veličine jedne zajedničke propasti. Visoka je 168 metara, ima 42 sprata i građena je u periodu od 2016. do 2021. Nema upotrebnu dozvolu, a javna tajna je da neće biti skoro završena jer je u nju ugrađen koruptivni virus. On podjednako izjeda i svet bogatih, kao i polje javnog dobra, koje se obrušava iz dana u dan. Čak i u vreme same gradnje, što pokazuje nedavni pad dela nadvožnjaka na brzoj saobraćajnici Požarevac – Veliko Gradište.
Kula Beograd je građena materijalom najnižeg kvaliteta. Hotel St. Ridžis, koji je zakupio prvih jedanaest spratova, ustanovio je da gradnja ne zadovoljava njihove standarde, pa je naložio rekonstrukciju tog dela Kule
Iako su Kulu projektovali vrhunski inženjeri iz arhitektonske firme SOM (Skidmore, Owings&Merrill), gradile su je Vučićeve firme ogrezle u korupciji, kao i koruptivna građevinska firma Pizzarotti iz Italije čiji je direktor svojevremeno uhapšen u Crnoj Gori zbog korupcije. Kula Beograd je građena materijalom najnižeg kvaliteta tako da su projektovane performanse Kule ostale nedostižne. Čak i one bazične – stambene. Zbog loših stakala, na primer, emitovanje sa medijske fasade postalo bi nepodnošljivo za one koji bi boravili unutra. Osim ako bi sedeli neprestano sa naočarima za virtuelnu realnost. Takođe, hotel St. Ridžis koji je zakupio prvih jedanaest spratova, ustanovio je da gradnja ne zadovoljava njihove standarde, pa je naložio rekonstrukciju tog dela Kule. Do otvaranja St. Ridžisa u oktobru prošle godine, rekonstruisana su tek dva nivoa. Zapravo, Kula Beograd je tako dobro građena da bi je sada o trošku građana trebalo rekonstruisati od temelja do rizičnog vidikovca, koji radi ali samo virtuelno. Virus korupcije, međutim, garantuje da bi se i ta rekonstrukcija mogla pretvoriti u veliku pljačku, jer niko više iz naprednjačkog građevinskog pogona ne radi „čist“ posao.
Bila je ovo loša Nova godina za Vučića, ali i za njegove milionere koji su doček Nove 2025. provodili uz skupocene filtere za vazduh i otvaranje tarota, gatajući kada bi mogli doći do svojih čokoladica u Kuli Beograd. Predsednikova novogodišnja poruka za njih mogla bi glasiti da to neće biti skoro. Možda – nikad. A možda ni tad.
