Samo u 2022. godini, od 45 odsto svih prodatih stripova na svetu bile su mange (u Francuskoj čak 70 odsto), a od dve milijarde dolara kolika je zarada na stripovima bila 2021. godine, na mange otpada gotovo milijardu i po.
Postoji mnogo objašnjenja ovog fenomena. Mange su, pre svega, jeftinije od tradicionalnih stripova i omogućavaju čitaocima da za manje novca dobiju više priča. Stripovi se, mahom, prodaju po specijalizovanim prodavnicama koje su poznate po specifičnoj, „štreberskoj“ klijenteli, dok se mange mogu pronaći u gotovo svim knjižarama i dostupne su mnogo širem krugu ljudi. Japanski stripovi, za razliku od klasičnih, na mnogo načina daleko bolje komuniciraju sa mlađom publikom nudeći im junake, priče, ali i društvene vrednosti, koje su im mnogo bliskije.
Uspeh koji je postigao „Tokijski gul“ još je impresivniji ako se uzme u obzir da je Tokijski gul njegova prva objavljena manga. Pre toga je radio na komičnim stripovima s eksplicitnim sadržajem koji su mogli da se nađu samo na internetu
Možda je najbolji odgovor ponudio čuveni crtač stripova Igor Kordej koji je, gostujući u podkastu „Agelast“, primetio kako je „manga, između ostalog, osvojila svet zato što su klinci tim obrnutim čitanjem dobili nešto što je samo njihovo i što samo oni rade“.
Globalnu popularnost mangi razumele su i neke izdavačke kuće u Srbiji, koje su domaćoj publici ponudile neke od najboljih serijala ovih japanskih stripova. Nedavno je izdavačka kuća Čarobna knjiga, u prevodu Adrijane Miladinović, objavila prvu svesku, odnosno tankobon kako se to pravilnije kaže, manga serijala Tokijski gul proslavljenog japanskog autora Suija Išide. Priča o mladiću koji silom prilika biva uvučen u mračni i nemilosrdni svet gula toliko je postala popularna da je inspirisala nastanak anime serijala, četiri romana, video-igara i čak dva filma.
Stvorena pod snažnim uticajem Preobražaja Franca Kafke, Malog princa Antoana de Sent Egziperija, ali i melanholije u delima Harukija Murakamija, manga Tokijski gul nudi duboku višeslojnu priču specifične atmosfere. Ono što ovu mangu još više izdvaja jeste i crtež Suija Išide.
Uspeh koji je postigao još je impresivniji ako se uzme u obzir da je Tokijski gul njegova prva objavljena manga. Pre toga je radio na komičnim stripovima s eksplicitnim sadržajem koji su mogli da se nađu samo na internetu. Ova manga ne samo što se proširila u uspešnu franšizu, već je postala i jedan od najznačajnijih stubova popularne kulture druge decenije 21. veka.
Iako veoma često komunicira sa svojim fanovima, pre svega kroz radove koje objavljuje na društvenoj mreži Iks kao i na svom YouTube kanalu, niko ne zna kako Išida izgleda, a ni kako se zove. Autor serijala koji je do sada prodat u četrdeset i sedam miliona primeraka vešto skriva svoje lice i pravo ime, tako da je publika mogla samo da čuje njegov glas. Ovo nije retkost u svetu mangaka, kako se zovu japanski strip umetnici. Tako je i autorka, kod nas takođe objavljenog stripa Dani demona, za sebe odabrala pseudonim Pič Momoko.
Prvi serijal Tokijski gul, koji je zaokružena priča, imaće četrnaest tankobona, dok će drugi serijal Tokijski gul: RE, koji je takođe u planu za izdavanje na srpskom jeziku i za koji mnogi kažu da je bolji od prvog, imati šesnaest svezaka.
