Početkom ove godine zauvek je otišao pisac, kritičar i esejista Alfredo Kasteli koji je u Srbiji najpoznatiji kao urednik, scenarista i tvorac strip junaka Martija Misterije.
Upravo je ovaj arheolog iz njujorške ulice Vašington Mjuz zaslužan za nastanak čitavog niza Bonelijevih junaka kao što su Dilan Dog, Nejtan Never, Dampir, Bred Beron, Napoleon, Dragonero… Popularnost detektiva nemogućeg ohrabrila je i druge italijanske izdavače da se od tradicionalnih avanturističkih stripova namenjenim najmlađoj publici okrenu modernim i sofisticiranijim temama.
U pustolovinama Alana Kovotermejna čiji lik pozajmljuje od tada popularnog glumca Džejmsa Koberna, a ime od junaka Hagardovih Rudnika kralja Solomona, Kasteli stvara proto-Martija, da bi ga, zatim, dodatno oblikovao kroz britansku verziju arheologa Doka Robinsona.
Tek kada je konačno oformio priču i lik, Kasteli se usudio da pokuca na vrata svog gazde Serđa za koga je već pisao scenarija za stripove o Mister Nou i Zagoru. Iako je izdavačka kuća Boneli poznata po tome što ne voli velike inovacije, Velikom Gazdi se ideja dopala i dao je zeleno svetlo za „dobrog starog čika Martija“.
Uprkos tome što je Marti Misterija utabao put za ozbiljnu fantastiku u komercijalni strip i bez obzira na to što je protagonista humanista i naučnik otvoren za nove ideje ceo „svemir“ u kome se odigravaju avanture je prilično konzervativan.
Čitav serijal je dobio dve „sezone“. U prvoj su stari junaci u novim ulogama i situacijama. Poseban šarm i duh ovom poglavlju daju drugačije interpretacije poznatih likova
I sam Marti je tipičan beli privilegovani muškarac pored koga se nalaze tamnoputi sluga i lepa plavuša, dok mu je glavni neprijatelj zlikovac istočnoevropskog imena i skraćenih Fu Manču brkova. Iako je strip bio inovativan u konzervativnoj izdavačkoj kući, ipak se nije usuđivao da iskorači dalje.
Pravo osveženje u dugovečnom serijalu stripa Marti Misterija bila je pojava „velikog ilustrovanog romana u dvanaest knjiga“, kako je sam Alfredo Kasteli predstavio Projekat NAB (Nove avanture u boji). Sve je započelo kada je razrađivao ideju snimanja akcione televizijske serije posvećene avanturama detektiva nemogućeg.
Kasteli je kao model koristio seriju Šerlok čiji su autori kao polaznu tačku uzeli originalne romane Artura Konana Dojla, smeštajući ih u današnje vreme i prerađujući biografije protagonista, ali ne menjajući njihove karakteristike i međusobne odnose.
Prelazak s jednog narativnog sredstva na drugo nalagao je određene promene. Radnja potencijalne serije bila bi smeštena u Italiju kako bi se smanjili troškovi produkcije, Java je izbačen „jer bi na televiziji lik koji se izražava mumlajući bio suviše komičan“ (upravo zbog ovoga u animiranoj seriji govori normalno), predugački razgovori bili bi svedeni na manju meru, dok bi pričom dominirali kratki i brzi kadrovi.
Iako Kasteli nije uspeo da zainteresuje šefove za ovaj projekat, i dalje nije želeo da odustane od same ideje. Izdavaču je predložio strip verziju priče koja bi imala sve već zacrtane narativne formule. Tako je nastao „mini-serijal u serijalu“ u kome su, zahvaljujući izdavačkoj kući Veseli četvrtak, i ljubitelji stripa u Srbiji mogli da uživaju.
Kako bi izbegao prepoznatljive narativne šeme i od svega napravio zategnutog i botoksiranog starog Martija, Kasteli rad na scenariju prepušta grupi autora koja sebe naziva Misterijancima (zajednički pseudonim za scenariste Andreu Artuzija, Dijega Kajelija, Iva Lombarda, Enrika Lotija, Andreu Voljina i Đovanija Gvaldonija koji je i pravi rukovodilac poduhvata). Ni stari crtači nisu bili angažovani na ovom projektu, pa nema čak ni velikog Alesandrinija na naslovnicama.
Ovaj Marti nije ni prikvel, ni rimejk, ni ribut, već reinkarnacija koja sadrži sve te narativne formule.
Uprkos tome što je Marti Misterija utabao put za ozbiljnu fantastiku u komercijalni strip i bez obzira na to što je protagonista humanista i naučnik otvoren za nove ideje ceo „svemir“ u kome se odigravaju avanture je prilično konzervativan
Poput televizijske serije sa Benediktom Кamberbačem i junaci stripa su dobili nove boje i to ne samo u bukvalnom značenju. Već u četvrtoj svesci Melodija koja ubija Marti se upušta u avanturu sa popularnom blogerkom Valentinom Venturom koja otvoreno kaže „volim žene, TAKOĐE“. Ako se ovome dodaju eksplicitne scene vođenja ljubavi kakve smo do sada viđali kod Dilana Doga ili grupna golotinja u obredu prizivanja demona, jasno je da je u pitanju nešto što je bilo nezamislivo u tradicionalnim crno-belim pričama.
Čitav serijal je na koncu dobio i dve „sezone“. U prvoj su stari junaci u novim ulogama i situacijama koje tek u naznakama asociraju na Kastelijeve epizode. Poseban šarm i duh ovom poglavlju daju i drugačije interpretacije poznatih likova.
U „drugoj sezoni“ fokus je na već poznatim pričama koje su sada ispričane u savremenom okviru. Od prvog serijala u boji zadržano je manje teksta kao i dinamičniji narativni ritam u odnosu na uobičajen. Prvi broj je premijerno objavljen povodom festivala u Luki u ograničenom tiražu i u crno-belom izdanju.
Marti, Java i Dijana žive u poznatom stanu u Njujorku, ponašaju se uobičajeno, ali niko od njih ne zna kako su se našli tu, niti se sećaju svojih ranijih života iz „prve sezone“. Upravo je ova misterija u centru priče koja se završava trobrojem Čovek koji je umro dvaput, u kome se nalaze epizode Tajna mamutonesa, Frankenštajn 2020. i Bermudski trougao.
U prvoj avanturi Marti, Java i Dajana odlaze na Sardiniju gde im se odmor pretvara u sukob sa vešticama, čudovišnim Mamutonesima i džinovskim gmizavcem Skutonom. Marti od devojčice-holograma-veštačke inteligencije po imenu Noa s Atlantide konačno otkriva da je ono što je mislio da su halucinacije i živi snovi zapravo nešto mnogo više od toga. Za razliku od crno-belih stripova ovde boje uspevaju da dočaraju lepotu predela stvarajući od pojedinih kadrova prave male turističke razglednice.
Martijeve vizije ne prestaju ni u drugoj priči u kojoj poznati trio odlazi u pastoralni nemački gradić Nider-Berbah da bi pronašli pravo čudovište iz romana Meri Šeli. Kao i u prethodnoj avanturi ovde boje tipičnog pastoralnog nemačkog gradića doprinose putopisnoj atmosferi.
Završna epizoda celog serijala smeštena je, sasvim prigodno, u Bermudskom trouglu. Ovo mesto je dalo „misterijancima“ dovoljno prostora da povežu dve sezone ove svojevrsne nacrtane televizijske serije, ali i da, u istom duhu, nagoveste i potencijalan nastavak.
