Pa ako u Vašem okruženju nema džentlmenstva, a verujem da ga nema, kao ni u autorovom, ne znači da ga nema u ovom gradu i u ovoj zemlji.
Samo je neophodno izroniti i obrisati oči.
„Anglosaksonski maniri. Gde nestadoste“? Pita se Goran Markovic i novinar ovog clanka. Mozda bih ja mogao da dam odgovor kada nestadose anglosaksonski maniri..Nestajanje je pocelo vec posle 14 Oktobra..1066 kod Hastingsa.Kada vodja Anglosaksonaca – Kralj Engleske Harold II izgubi od Normana koji su posle bitke stvorili vladajucu klasu, uveli common law i mnoge druge stvari. Termin „Anglosaksonci“ se danas upotrebljava kao izraz koji valjda treba da oznacava Britance ili Engleze a u stvari ne oznacava nista. Osim ako naravno niste Lavrov, Medvedev ili Zaharova. E onda je druga prica – Anglosaksonci su svuda oko nas…
Ovo je najbolja preporuka da se pročita ova knjiga. Profesorka Todorovic ne samo što čita knjige, vec ume na pravi način da ih približi nama ljubiteljima.
Još da je pomenula desetine hiljada obrazovanih Srba streljanih od strane Leke, Ribnikara, Dedijera, Krcuna i drugih antiSrba, pa da me i zainteresuje-mislim, ono, pokajanje, katarza i slično… Ovako, još jedan sentimentalan pogled na ubice i njihove ideologe „sa anglosaksonskim manirima“. Resantiman…
Roman i nije tako los, reklo bi se „rediteljski“ upakovan, osim sto je autor kao i u prethodnom, naivno „branio“ svoje junake, izostavljajuci njihove mracne strane koje su mnoge kostale zivota. Naslov teksta je problematican, na vise nivoa, a prikaz praznjikav. Ali, iskreno, moramo biti posteni, pa priznati da i reditelji, i pevaci, pa evo, u poslednje vreme i kriticari, pisu bolju prozu od „zvanicnih“ samoproglasenih pisaca, koji vrte jednu te ist teme, pa tako i nagrade, jedan drugom, u krug. I da za prosli roman, G. Markovic, je trebalo da dobije Ninovu nagradu, svidjalo se to nekome ili ne, jer uz sve primedbe, a ima ih onoliko, ta knjiga je bila najbolja
👏👏, sjajna ispričana priča o ljudima koji se u ova vremena ne mogu sresti , mislim na Gospodu Ribnikar, Klajn i gospođu Klajn, ona druga polovina gamiže i danas na ovim prostorima, ne možemo svi da izbegnemo u Trst
kao pisac i reditelj Goran Marković, ali umetnik nađe put srećom po nas, svaka preporuka👏👏👋
Pa ako u Vašem okruženju nema džentlmenstva, a verujem da ga nema, kao ni u autorovom, ne znači da ga nema u ovom gradu i u ovoj zemlji.
Samo je neophodno izroniti i obrisati oči.
E pa idem odmah da kupim ovaj „Zavod“ i da ga pročitam. Hvala redakciji što je ubacila i ovaj tekst.
„Anglosaksonski maniri. Gde nestadoste“? Pita se Goran Markovic i novinar ovog clanka. Mozda bih ja mogao da dam odgovor kada nestadose anglosaksonski maniri..Nestajanje je pocelo vec posle 14 Oktobra..1066 kod Hastingsa.Kada vodja Anglosaksonaca – Kralj Engleske Harold II izgubi od Normana koji su posle bitke stvorili vladajucu klasu, uveli common law i mnoge druge stvari. Termin „Anglosaksonci“ se danas upotrebljava kao izraz koji valjda treba da oznacava Britance ili Engleze a u stvari ne oznacava nista. Osim ako naravno niste Lavrov, Medvedev ili Zaharova. E onda je druga prica – Anglosaksonci su svuda oko nas…
Ovo je najbolja preporuka da se pročita ova knjiga. Profesorka Todorovic ne samo što čita knjige, vec ume na pravi način da ih približi nama ljubiteljima.
Odlicna knjiga, upravo procitao
Još da je pomenula desetine hiljada obrazovanih Srba streljanih od strane Leke, Ribnikara, Dedijera, Krcuna i drugih antiSrba, pa da me i zainteresuje-mislim, ono, pokajanje, katarza i slično… Ovako, još jedan sentimentalan pogled na ubice i njihove ideologe „sa anglosaksonskim manirima“. Resantiman…
Odličan roman!
Knjiga me raduje i jedva čekam da je pročitam a ovih dana imam priliku da posmatram gde nestadoše anglosaksonski maniri…u moru alkohola!!!
Какав сладуњав хвалоспев!
Да те заболи стомак…
By the way, доста нам је „англосаксонских манира“!
Roman i nije tako los, reklo bi se „rediteljski“ upakovan, osim sto je autor kao i u prethodnom, naivno „branio“ svoje junake, izostavljajuci njihove mracne strane koje su mnoge kostale zivota. Naslov teksta je problematican, na vise nivoa, a prikaz praznjikav. Ali, iskreno, moramo biti posteni, pa priznati da i reditelji, i pevaci, pa evo, u poslednje vreme i kriticari, pisu bolju prozu od „zvanicnih“ samoproglasenih pisaca, koji vrte jednu te ist teme, pa tako i nagrade, jedan drugom, u krug. I da za prosli roman, G. Markovic, je trebalo da dobije Ninovu nagradu, svidjalo se to nekome ili ne, jer uz sve primedbe, a ima ih onoliko, ta knjiga je bila najbolja
👏👏, sjajna ispričana priča o ljudima koji se u ova vremena ne mogu sresti , mislim na Gospodu Ribnikar, Klajn i gospođu Klajn, ona druga polovina gamiže i danas na ovim prostorima, ne možemo svi da izbegnemo u Trst
kao pisac i reditelj Goran Marković, ali umetnik nađe put srećom po nas, svaka preporuka👏👏👋