Sećam se Milice onako kako se ona sećala događaja i ljudi iz svoje prošlosti, družili smo se u Rovinju, u našoj kući, više je vremena provodila sa mojom majkom nego sa mnom koji sam bio u neprestanom pokretu, ostajao je za njom trag neke čudne topline, osećam je i sada čini mi se dok o njoj čitam …
Zašto se tako često u našoj štampi, pa i u ovom tekstu, portalima, itd. lična zamenica Vi (i svi padeski oblici te reci) kada se upotrebljava u jednini piše malim slovom? Da li je došlo do “revizije” ili smo samo postali nepismeni?
Odličan tekst i knjiga N. Miloševića.
Sećam se Milice onako kako se ona sećala događaja i ljudi iz svoje prošlosti, družili smo se u Rovinju, u našoj kući, više je vremena provodila sa mojom majkom nego sa mnom koji sam bio u neprestanom pokretu, ostajao je za njom trag neke čudne topline, osećam je i sada čini mi se dok o njoj čitam …
Čitala tekst do „potomkinja“ i onda stala. Hvala, prijatno!
Zašto se tako često u našoj štampi, pa i u ovom tekstu, portalima, itd. lična zamenica Vi (i svi padeski oblici te reci) kada se upotrebljava u jednini piše malim slovom? Da li je došlo do “revizije” ili smo samo postali nepismeni?