Hvala. Članak dostojan pesničkog velikana. Ovo je odličan prikaz najvažnijih karakteristika Bore Đorđevića. Zaista, nikad loš koncert. I to uprkos broju održanih koncerata. Dakle, to mogu veliki profesionalci koji poštuju publiku.
Divan tekst, dorastao Bori…
Hvala Sandra…
Hvala, Boro, sto si opisao bolje svako nase raspolozenje, emociju, stav bolje nego mi sami, sto si ucinio da svaki put nasa dusa bude zakrpljena tako da smo mrvicu bili bolji ljudi nakon toga, sto smo se osecali zivljima nego sto zaista jesmo…
Tvoj odlazak ostavlja „Kost u grlu“ ali ipak ziveces kroz svaku pesmu i sve nas koji smo te obozavali…
Putuj s mirom Bozijim
Divan tekst…
Hvala, Sandra…
Hvala, Boro, sto si svaku nasu emociju, raspolozenje, razmisljanje, stanje opisao bolje nego sto smo mogli sami, sto si krpio dusu kada smo dozivljavali brodolome posle kojih smo izlazili makar mrvicu bolji ljudi, sto si u svetu laznih osmeha, kalkulanata, račundzija bio iskren…
Posle Tebe ostaje „Kost u grlu“ za sve nas koji smo tvoji obozavaoci i postovaoci…
Srecan put- putuj u miru Bozijem…
Da, upravo tako. Jedino što ja nemam problem sa tim „o pokojniku sve najlepše“. Svako dobije ono što je zaslužio. A Bora je bio nikakav pesnik, nikakav kompozitor, pevač dopadljivih pesmičuljaka, jednom rečju grozno… Samo da se zna da je bilo nas Beograđana koji nismo mogli da smislimo to tugaljivo tuljenje, koji smo mislili da je to bilo ispod svakog nivoa. A reći da je Riblja čorba bila naš najbolji bend je svetogrđe.
Uopšte se ne ljutim. Govorim šta mislim i smatram da makar Radar, koji je tako dobro počeo, treba da bude promoter pravih vrednosti u kulturi, jer mi medije koji to jesu nažalost nemamo. Dobro, tekst o Selinu je izvukao prosek ovih dana, zaista izvanredan tekst o vanserijskom piscu, ali ovo zaista nije moralo. Populizam bilo koje vrste žestoko osuđujem.
Ana baš ti je zasmetalo poneka lepa reč o Bori. Ipak je bio veliki pesnik, iako mu je možda i 70 posto opusa na brzinu sklepano, jeftino možda i smeće, ovih 30ak posto je odlično 20 posto čak i remek dela. A s obzirom da je imao veliki opus to je dovoljno da bude veliki pesnik. Dobro jutro je uz pesmu Dorćolac grupe Darkvud dan najbeogradskija pesma ikada, svaka za svoje vreme.
„Познавао сам неке људе који за све што немају или не разумеју нађу понеку ружну реч“. Иво Андрић „Знакови поред пута“
Може да се полемише о томе да ли је највећи српски рокер, али не и да ли је међу највећим српским песницима. Неко је заборавио Добрицу Ерића, Брану Петровића, Милену Марковић.
Оно што сам посебно ценио код њега је да се није трудио да се допадне било коме, али је уживао да га не воле људи попут вас.
„Чекам да се дигнеш и покупиш ствари, у мени још само празнина постоји…“
Уздравље.
Ana, donekle mogu da se složim sa vama, ali iz vas vrišti taj beogradski revolt, da ne koristim druge izraze, prema ljudima koji nisu da tog asfalta, i mislim da je to najveći problem. Autorka je možda preterala i pogrešila u tome da je možda veliki srpski pesnik, a ne roker…Ja, naprimer mislim da je Bora, tj. Riblja Čorba veliki jugoslovenski b(r)end, a kasnije srpski, ali nikad nije to bio beogradski b(r)end. Zna se šta je Beograd, novi talas i toliko.
Sta se tamo oduzima Vasku Popi sto je neko napisao da je Bora mozda veliki pesnik? Bas ovaj tekst nije takav “ o pokojniku sve najlepse“. Mozda da procitas Jos jednom ali pazljivije.
Поштована Сандра, лепо, одмерено и уверљиво, дочарали сте Ваша сећања и импресије о Борисаву Ђорђевићу, нашем Бори…
Можда и најбољи текст написан ових дана, поводом одласка нашег највећег рок ствараоца…
Бескрајно Вам хвала што нисте споменули Бреговића и Штулића!!!
“… obukao uniformu i postao ratnik.” Nije on postao nikakav ratnik nego ratnihuškač. Nije se borio i rizikovao svoj život nego je huškao sa bezbedne distance u Beogradu. A posle je stare dane proveo udobno u Sloveniji sa Slovencima koje je 90-ih omalovažavao, a u starosti mu je ipak tamo bilo bolje nego u Srbiji.
Procitah dvadesetak clanaka o pokojnom Boislavu Djordjevicu.Na zalost svi na isti kalup „o pokojniku sve najlepse“. Ti tekstovi vise govore o autorima bez identiteta nego o pokojniku. On je bio blago receno kontroverzna licnost. Skromno.
Jako lep tekst,lepo napisano i velika je istina baš ta kao što je rečeno u tekstu da se posle izvesnog vremena niko više neće sećati koju je političku opciju zastupao,a njegove pesme ostaju i pevaće se i dalje zato što svako može da pronađe deo sebe u njegovim tekstovima.
Veličina Riblje čorbe i njegova je i u njihovoj jednostavnosti,nikada nisu glumili zvezde,nema foliranja,bili su to što jesu,sa svim svojim manama i kvalitetima.
Bora je bio uvek interesantan, sa inteligentnim opaskama i na brzinu sklepanim stihovima o svakodnevnim dogadjanjima. Krajem 80-tih je usao politiku, najvise ne svojom voljom, zbog stiha „za ideale ginu budale“ sto je itekako bio problem tadasnjoj (propadajucoj) komunistickoj nomenklaturi. Verovatno je to jedan od razloga sto se okrenuo ratnim huskacima, nacionalistima i Milosevicu (potpuno obrnuto od Balasevica) i tako sam sebe svukao u blato. Sa godinama je opet menjao stavove u zavisnosti kako vetar duva a i kada mu je stihoklepanje popustilo sto je kao i svaki put kada je pokusao da deluje ozbiljno izgledalo tragikomicno. Kao pesnik i roker, bilo je i boljih ali ja bih zeleo da ga upamtim kao nekoga ko je poprilicno uspesno pomutio vodu u post-titovsko komunisticko vreme a takvih je tada bilo jaaako malo (Karajlicevo „Crk’o Marsal“ i Borino „Za ideale ginu budale“ su obelezili 80te u Jugoslaviji). Mislim i da je vreme da mu sve njegove greske (a bilo ih je) svi mi sa bivsih YU prostora oprostimo i pamtimo ga po iskrenosti, duhovitosti i ponajvise, buntovnom duhu koji je u jadu i cemeru komunizma mnogim generacijama bio makar mali izvor svetlosti i nade da ipak, negde postoji nesto bolje.
Hvala. Članak dostojan pesničkog velikana. Ovo je odličan prikaz najvažnijih karakteristika Bore Đorđevića. Zaista, nikad loš koncert. I to uprkos broju održanih koncerata. Dakle, to mogu veliki profesionalci koji poštuju publiku.
Da,bas tako..Odlican tekst,za divnog Boru.
Divan tekst, dorastao Bori…
Hvala Sandra…
Hvala, Boro, sto si opisao bolje svako nase raspolozenje, emociju, stav bolje nego mi sami, sto si ucinio da svaki put nasa dusa bude zakrpljena tako da smo mrvicu bili bolji ljudi nakon toga, sto smo se osecali zivljima nego sto zaista jesmo…
Tvoj odlazak ostavlja „Kost u grlu“ ali ipak ziveces kroz svaku pesmu i sve nas koji smo te obozavali…
Putuj s mirom Bozijim
Divan tekst…
Hvala, Sandra…
Hvala, Boro, sto si svaku nasu emociju, raspolozenje, razmisljanje, stanje opisao bolje nego sto smo mogli sami, sto si krpio dusu kada smo dozivljavali brodolome posle kojih smo izlazili makar mrvicu bolji ljudi, sto si u svetu laznih osmeha, kalkulanata, račundzija bio iskren…
Posle Tebe ostaje „Kost u grlu“ za sve nas koji smo tvoji obozavaoci i postovaoci…
Srecan put- putuj u miru Bozijem…
Vau.Odlican tekst,bravo…Da,bio je uvek vise oesnik nego roker…
Ako je Bora veliki srpski pesnik,šta je onda Crnjanski,Vasko Popa…samo malo ljudskosti i poštenja.O pokojniku sve najlepše…
Da, upravo tako. Jedino što ja nemam problem sa tim „o pokojniku sve najlepše“. Svako dobije ono što je zaslužio. A Bora je bio nikakav pesnik, nikakav kompozitor, pevač dopadljivih pesmičuljaka, jednom rečju grozno… Samo da se zna da je bilo nas Beograđana koji nismo mogli da smislimo to tugaljivo tuljenje, koji smo mislili da je to bilo ispod svakog nivoa. A reći da je Riblja čorba bila naš najbolji bend je svetogrđe.
Nemojte da se ljutite toliko, Ana, nema razloga da budete lično pogođeni…
Uopšte se ne ljutim. Govorim šta mislim i smatram da makar Radar, koji je tako dobro počeo, treba da bude promoter pravih vrednosti u kulturi, jer mi medije koji to jesu nažalost nemamo. Dobro, tekst o Selinu je izvukao prosek ovih dana, zaista izvanredan tekst o vanserijskom piscu, ali ovo zaista nije moralo. Populizam bilo koje vrste žestoko osuđujem.
Ana baš ti je zasmetalo poneka lepa reč o Bori. Ipak je bio veliki pesnik, iako mu je možda i 70 posto opusa na brzinu sklepano, jeftino možda i smeće, ovih 30ak posto je odlično 20 posto čak i remek dela. A s obzirom da je imao veliki opus to je dovoljno da bude veliki pesnik. Dobro jutro je uz pesmu Dorćolac grupe Darkvud dan najbeogradskija pesma ikada, svaka za svoje vreme.
„Познавао сам неке људе који за све што немају или не разумеју нађу понеку ружну реч“. Иво Андрић „Знакови поред пута“
Може да се полемише о томе да ли је највећи српски рокер, али не и да ли је међу највећим српским песницима. Неко је заборавио Добрицу Ерића, Брану Петровића, Милену Марковић.
Оно што сам посебно ценио код њега је да се није трудио да се допадне било коме, али је уживао да га не воле људи попут вас.
„Чекам да се дигнеш и покупиш ствари, у мени још само празнина постоји…“
Уздравље.
Ana, donekle mogu da se složim sa vama, ali iz vas vrišti taj beogradski revolt, da ne koristim druge izraze, prema ljudima koji nisu da tog asfalta, i mislim da je to najveći problem. Autorka je možda preterala i pogrešila u tome da je možda veliki srpski pesnik, a ne roker…Ja, naprimer mislim da je Bora, tj. Riblja Čorba veliki jugoslovenski b(r)end, a kasnije srpski, ali nikad nije to bio beogradski b(r)end. Zna se šta je Beograd, novi talas i toliko.
Sta se tamo oduzima Vasku Popi sto je neko napisao da je Bora mozda veliki pesnik? Bas ovaj tekst nije takav “ o pokojniku sve najlepse“. Mozda da procitas Jos jednom ali pazljivije.
Поштована Сандра, лепо, одмерено и уверљиво, дочарали сте Ваша сећања и импресије о Борисаву Ђорђевићу, нашем Бори…
Можда и најбољи текст написан ових дана, поводом одласка нашег највећег рок ствараоца…
Бескрајно Вам хвала што нисте споменули Бреговића и Штулића!!!
“… obukao uniformu i postao ratnik.” Nije on postao nikakav ratnik nego ratnihuškač. Nije se borio i rizikovao svoj život nego je huškao sa bezbedne distance u Beogradu. A posle je stare dane proveo udobno u Sloveniji sa Slovencima koje je 90-ih omalovažavao, a u starosti mu je ipak tamo bilo bolje nego u Srbiji.
Procitah dvadesetak clanaka o pokojnom Boislavu Djordjevicu.Na zalost svi na isti kalup „o pokojniku sve najlepse“. Ti tekstovi vise govore o autorima bez identiteta nego o pokojniku. On je bio blago receno kontroverzna licnost. Skromno.
Jako lep tekst,lepo napisano i velika je istina baš ta kao što je rečeno u tekstu da se posle izvesnog vremena niko više neće sećati koju je političku opciju zastupao,a njegove pesme ostaju i pevaće se i dalje zato što svako može da pronađe deo sebe u njegovim tekstovima.
Veličina Riblje čorbe i njegova je i u njihovoj jednostavnosti,nikada nisu glumili zvezde,nema foliranja,bili su to što jesu,sa svim svojim manama i kvalitetima.
Bora je bio uvek interesantan, sa inteligentnim opaskama i na brzinu sklepanim stihovima o svakodnevnim dogadjanjima. Krajem 80-tih je usao politiku, najvise ne svojom voljom, zbog stiha „za ideale ginu budale“ sto je itekako bio problem tadasnjoj (propadajucoj) komunistickoj nomenklaturi. Verovatno je to jedan od razloga sto se okrenuo ratnim huskacima, nacionalistima i Milosevicu (potpuno obrnuto od Balasevica) i tako sam sebe svukao u blato. Sa godinama je opet menjao stavove u zavisnosti kako vetar duva a i kada mu je stihoklepanje popustilo sto je kao i svaki put kada je pokusao da deluje ozbiljno izgledalo tragikomicno. Kao pesnik i roker, bilo je i boljih ali ja bih zeleo da ga upamtim kao nekoga ko je poprilicno uspesno pomutio vodu u post-titovsko komunisticko vreme a takvih je tada bilo jaaako malo (Karajlicevo „Crk’o Marsal“ i Borino „Za ideale ginu budale“ su obelezili 80te u Jugoslaviji). Mislim i da je vreme da mu sve njegove greske (a bilo ih je) svi mi sa bivsih YU prostora oprostimo i pamtimo ga po iskrenosti, duhovitosti i ponajvise, buntovnom duhu koji je u jadu i cemeru komunizma mnogim generacijama bio makar mali izvor svetlosti i nade da ipak, negde postoji nesto bolje.
Бриљантно!
Без сувишних речи са посебном емоцијама сте испратили највећег песника-рокера са овим простора.
Вама свака част њему вечна слава и хвала!