Video sam film. Mozda bi trebalo da gledanje tog filma bude neophodno i obavezno „gradivo“ sve vecem broju ratnohuskackih, ostrascenih naci (radikalskih) elemenata kod nas, a kao opomena i upozorenje da tako nesto ne bi smelo nikada da se ponovi u ljudskoj civilizaciji! Pregovori, dogovori, saradnja, kompromisi, popustanja…zarad mira i opsteg prosperiteta, uz zslaganje svih, narocito velikih sila. Tragedija je to sto se desava u Gazi i u Ukrajini! Previse izazova ima ljudski rod na planeti Zemlji koje treba resavati i prevazilaziti, nikako nam nisu potrebni mrznja, razaranja, ratovi!
Meni se takodje povraca.Tako lep pocetak i tako bljutav zavrsetak.A da srpski vozovi kasne,to znaju i vrapci.No,sigurno ne kasne zbog onih razloga zbog cega su kasnili u Dahau.U tim vozovima nisu bili samo Jevreji nego i Srbi,Rusi,Romi…..Dok su Jevreji bili samo u 2.svetskom ratu Srbi su bili u istim vozovima i u prvom svetskom ratu.Nije valjda da je uvazeni profesor ljubomoran sto su Srbi dva puta stradali pa je umislio da je Ratko Mladic isto sto i Rudolf Kes?!
Odlican tekst, sem poslednjeg pasusa, koji je potpuno pokvario dojam – nespretno nazvrljan i ubacen deo, da bi se ispratili neki narativi koji realno nikakve veze sa temom nemaju. Steta.
Taj muzicki festival koji su napali clanovi Hamasa, poubijali neke ljude a neke oteli… je odrzavan u neposrednoj blizini zice kojom je ogradjeno dva miliona ljudi i kojima se od 2008-me dozvoljava uvoz hrane sa minimumom dnevnih potreba kalorija, novca, struje i vode. Cokolada zabranjena. Posetioci festivala nisu „samo radili svoj posao“. Dosli su tu da se zabave. Kao da organizujes sabor trubaca, Grand Show ili Exit na brdima oko opkoljenog Sarajeva, na primer. Imam interesovanje za film, sa tehnicke i metafizicke strane, ali nemam stomak. Predajem se, ne mogu. Sudeci po tekstu izgleda da su rezija, slika, dijalozi, muzika i zvuk dobri, kome je to vaznije ili dovoljno.
Delim misljenje s vama. Kliknuo sam nekoliko puta na film i cim prodje minut, minut i po… gotovo. Gaza mi je upropastila gomilu dobrih filmova koje sam gledao s vremena na vreme. Najvise mi je zao Sive zone („The Grey Zone“, 2001). Vise nego Sindlerove liste. Zaista stvar stomaka. Neko i dalje moze da slusa Majkla Dzeksona a neko, nakon HBO serije o njemu i pedofiliji, ne moze. Tako je kako je.
Razumem vas potpuno, zato sto sam pre par meseci pocela da gledam film i u jednom trenutku mi je bilo previse. Sto vi rekoste, nisam imala stomak za dalje. Inace, bila sam u logoru Dahau sa porodicom 2005. god.
Nazalost slazem se. Vec sam proziveo taj sindrom krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, sa „budjenjem naroda“, kad zbog mucnine u stomaku nisam vise mogao da slusam Riblju Corbu, Olivera Mandica, da citam Kapora, cak ni Folirante, Branu Crncevica, Matiju Beckovica i kad mi je, koliko god to strasno i tuzno zvucalo, bilo drago sto su „na vreme“ umrli na primer Dusko Radovic i Zoran Radmilovic. Ako je sindrom uhvatio nabrojane a nije, recimo, Arsena Dedica s kojim su se neki znali, sve je moguce. Sad ne bih mogao da gledam Vise od Igre, Radovana ili Maratonce, sigurno. O tome se ne misli, to se oseca.
Video sam film. Mozda bi trebalo da gledanje tog filma bude neophodno i obavezno „gradivo“ sve vecem broju ratnohuskackih, ostrascenih naci (radikalskih) elemenata kod nas, a kao opomena i upozorenje da tako nesto ne bi smelo nikada da se ponovi u ljudskoj civilizaciji! Pregovori, dogovori, saradnja, kompromisi, popustanja…zarad mira i opsteg prosperiteta, uz zslaganje svih, narocito velikih sila. Tragedija je to sto se desava u Gazi i u Ukrajini! Previse izazova ima ljudski rod na planeti Zemlji koje treba resavati i prevazilaziti, nikako nam nisu potrebni mrznja, razaranja, ratovi!
Odlican tekst,sve pohvale
Meni se takodje povraca.Tako lep pocetak i tako bljutav zavrsetak.A da srpski vozovi kasne,to znaju i vrapci.No,sigurno ne kasne zbog onih razloga zbog cega su kasnili u Dahau.U tim vozovima nisu bili samo Jevreji nego i Srbi,Rusi,Romi…..Dok su Jevreji bili samo u 2.svetskom ratu Srbi su bili u istim vozovima i u prvom svetskom ratu.Nije valjda da je uvazeni profesor ljubomoran sto su Srbi dva puta stradali pa je umislio da je Ratko Mladic isto sto i Rudolf Kes?!
Bitno je da ste Srbe uporedili sa nacistima, bando komunisticka
Odlican tekst, sem poslednjeg pasusa, koji je potpuno pokvario dojam – nespretno nazvrljan i ubacen deo, da bi se ispratili neki narativi koji realno nikakve veze sa temom nemaju. Steta.
Mada, deca na ekskurzijama uglavnom nemaju takve instant transformacije.
Vecina bi nastavila da pravi nemocne baloncice i zvace svoju izandjalu zvaku.
Taj muzicki festival koji su napali clanovi Hamasa, poubijali neke ljude a neke oteli… je odrzavan u neposrednoj blizini zice kojom je ogradjeno dva miliona ljudi i kojima se od 2008-me dozvoljava uvoz hrane sa minimumom dnevnih potreba kalorija, novca, struje i vode. Cokolada zabranjena. Posetioci festivala nisu „samo radili svoj posao“. Dosli su tu da se zabave. Kao da organizujes sabor trubaca, Grand Show ili Exit na brdima oko opkoljenog Sarajeva, na primer. Imam interesovanje za film, sa tehnicke i metafizicke strane, ali nemam stomak. Predajem se, ne mogu. Sudeci po tekstu izgleda da su rezija, slika, dijalozi, muzika i zvuk dobri, kome je to vaznije ili dovoljno.
Delim misljenje s vama. Kliknuo sam nekoliko puta na film i cim prodje minut, minut i po… gotovo. Gaza mi je upropastila gomilu dobrih filmova koje sam gledao s vremena na vreme. Najvise mi je zao Sive zone („The Grey Zone“, 2001). Vise nego Sindlerove liste. Zaista stvar stomaka. Neko i dalje moze da slusa Majkla Dzeksona a neko, nakon HBO serije o njemu i pedofiliji, ne moze. Tako je kako je.
Razumem vas potpuno, zato sto sam pre par meseci pocela da gledam film i u jednom trenutku mi je bilo previse. Sto vi rekoste, nisam imala stomak za dalje. Inace, bila sam u logoru Dahau sa porodicom 2005. god.
Nazalost slazem se. Vec sam proziveo taj sindrom krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, sa „budjenjem naroda“, kad zbog mucnine u stomaku nisam vise mogao da slusam Riblju Corbu, Olivera Mandica, da citam Kapora, cak ni Folirante, Branu Crncevica, Matiju Beckovica i kad mi je, koliko god to strasno i tuzno zvucalo, bilo drago sto su „na vreme“ umrli na primer Dusko Radovic i Zoran Radmilovic. Ako je sindrom uhvatio nabrojane a nije, recimo, Arsena Dedica s kojim su se neki znali, sve je moguce. Sad ne bih mogao da gledam Vise od Igre, Radovana ili Maratonce, sigurno. O tome se ne misli, to se oseca.
Jasenovac, Bogdan Žeravica, 1966, dokumentarni
https://youtu.be/8wYCRyh0Sd8?si=UA0L5qi41ohp6Kx2
Odlično komunicira temu koju je načeo autor teksta… Vozovi stalno kasne… Na svim kolodvorima!
Bojim se da ni nama ne smetaju vozovi koji ne prevoze nas već nekog drugog.
Hvala Ti, Janko, za ovaj tekst.
Da se zanemi.