Udruženje likovnih umetnika Srbije postoji 105 godina. Prvih pet godina rada u započetom drugom stoleću postojanja udruženja obeležila je generacija umetnika koja nije upoznala njegovo dobro izdanje. Zbog toga je svaki njihov napor da rad ove reprezentativne strukovne organizacije unaprede i transformišu u funkcionalnu instituciju koja radi na dobrobit njenih članova i umetničke zajednice više nego vredan pažnje.
A članova ima oko 2.000, od kojih oko 1.000 plaća godišnju članarinu. Svoje rukovodstvo bira na skupštinama na kojima mora prisustvovati najmanje 120 umetnika da bi se mogle doneti važeće odluke. Te odluke sačekaju oni koji imaju strpljenja da „pregrme“ sate i sate rasprava, često i veoma žučnih. Sedište ULUS-a je u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, prvom namenski projektovanom izlagačkom prostoru na Balkanu, podignutom 1928. godine. Istorijat ovog prelepog i jednako ruiniranog zdanja čvrsto je isprepletan sa istorijatom ULUS-a.
Optimizam, ali i zabrinutost boje rezultat sagledanog napora učinjenog u nekoliko prethodnih godina. Neprekidne selidbe i nerešen imovinsko-pravni status naveo je članove da se samoorganizuju i volonterskim radom uz skromne donacije rade na osposobljavanju postojećeg objekta za rad.
Stanje depoa onemogućavalo je da se dopre do svih radova, a zbog toga što je zbirka u više navrata seljena, pljačkana i uništavana, neizvesno je da li su svi radovi i sačuvani
Primarno je bilo organizovati i zbrinuti dokumentaciono-umetničku građu koju baštini Udruženje. Zbog toga je 2020. godine formirana Radna grupa za reorganizaciju depoa i digitalizaciju kulturno–istorijskog nasleđa. Cilj je bio sprovesti mere zaštite koje bi omogućile kategorizaciju građe kao zbirke od kulturno-istorijskog značaja na osnovu kojih bi mogao da se pronađe model za permanentno finansiranje. Minimalni finansijski resursi, dobra organizacija, sistematski rad po etapama i jasan cilj omogućili su da se ova građa razvrsta i podeli u nekoliko celina po najvišim muzeološkim standardima. Rezultati su vredni poštovanja.
Prvu celinu obuhvata arhiva Udruženja, čiji je najdragoceniji deo dokumentaciona građa koja obuhvata period od 1919. do 1941. godine. Među njima su dokumenta o osnivanju Udruženja likovnih umetnika, današnjeg ULUS-a, zatim svedočanstva o nastanku i radu Udruženja prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić, prikupljanju sredstava i građenju Umetničkog paviljona, kao i rada Cvijete do početka Drugog svetskog rata. Naravno, tu je i sačuvana dokumentacija o celokupnom radu Udruženja i svim odlukama koje je donosilo do danas, ali i odlukama nadležnih gradskih i republičkih institucija koje se tiču funkcionisanja ULUS-a. Sva građa je digitalizovana i dostupna je na sajtu udruženja.
Drugu celinu čini biblioteka, registrovana kao specijalizovana, koja je smeštena u nekadašnjem sekretarijatu udruženja. Biblioteka sadrži katalogizovane i po godinama razvrstane kataloge koje je ULUS objavljivao uz izložbene delatnosti koje su se odvijale u svim nekadašnjim i sadašnjim izlagačkim prostorima ULUS-a.
Treću i najveću, ali i najzahtevniju celinu čini zbirka umetničkih dela grupisana u nekoliko celina od kojih je najvažnija Fond mladih. Reč je o najvećoj zbirci radova mladih umetnika kod nas, koja prema sačinjenom registru broji 1.600 radova. Stanje depoa onemogućavalo je da se dopre do svih radova, a zbog toga što je zbirka u više navrata seljena, pljačkana i uništavana, neizvesno je da li su svi radovi i sačuvani. U saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju urađen je plan reorganizacije depoa, čuvanja i katalogizacije radova. Zahvaljujući sposobnosti projektnog planiranja čitave grupe mladih umetnika koji volonterski ulažu svoje slobodno vreme da stvore muzeološke uslove u zapuštenom depou ULUS-a, došlo se na konkursima Ministarstva kulture do ograničenih, ali dragocenih sredstava pomoću kojih je razvijen sistem čuvanja, ali sproveden i deo digitalizacije Fonda mladih.
Digitalizovani su slikarski radovi, a predstoji digitalizacija skulptorskih i grafičkih ostvarenja do kojih se moglo doći. Takođe je razvijena saradnja i sa konzervatorsko-restauratorskim odsekom Narodnog muzeja uz čiju pomoć je nekim slikama iz zbirke ULUS-a vraćen prvobitni sjaj. U prvom redu restaurisan je portret Cvijete Zuzorić, koji je po narudžbini kneza Pavla Karađorđevića prema graviri iz 17. veka 1929. godine uradio Marko Murat, a koji je knez poklonio udruženju. Restaurisana je i slika Velizara Krstića Žena sa papilotnama iz 1978. godine. Depo nije u potpunosti sređen, ali je proces u toku i njegovo zaokruživanje je izvesno.
Digitalizovani su slikarski radovi, a predstoji digitalizacija skulptorskih i grafičkih ostvarenja do kojih se moglo doći. Takođe je razvijena saradnja i sa konzervatorsko-restauratorskim odsekom Narodnog muzeja
Ono na šta članovi Udruženja ne mogu da utiču u potpunosti su uslovi u kojima se eksponati čuvaju. Adekvatno čuvanje eksponata ugrožava ruinirano stanje Paviljona, posebno krova zgrade koji prokišnjava, zbog kojeg se stvara vlaga koja deluje razorno. Saniranje ovog problema zahteva zaokruživanje mnogo komplikovanijeg posla: rešavanje imovinsko-pravnih odnosa. ULUS, kao udruženje, sedište ima u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, koji je upisan kao javna svojina Republike Srbije. Između Republike Srbije i ULUS-a ne postoji potpisan ugovor o korišćenju, po kojem bi se regulisala međusobna prava i obaveze. Kao vlasnik imovine, Republika Srbija može u potpunosti njome da raspolaže, pa i da rekonstruiše zdanje bez bilo kakve konsultacije sa udruženjem koje u njemu funkcioniše. Tako je i urađeno. Da bi se započela rekonstrukcija Paviljona, Ministarstvo kulture je izdalo nalog Zavodu za zaštitu spomenika Grada Beograda za izradu plana rekonstrukcije, na osnovu kojeg je Vlada Srbije 2019. potraživala zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope. Dobijen je zajam od 20 miliona evra, uz koji Republika Srbija treba da doda još 10 miliona prema ugovoru, koji je namenjen za rekonstrukciju različitih muzeja, pozorišta, kulturnih centara i drugih institucija kulture. Sredstva se potražuju i isplaćuju u tranšama po planiranim namenama (pod uslovom da sada nisu „zamrznuta“). Rekonstrukcija Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić još nije došla na red, iako je trebalo da počne još 2021. godine. Ona bi zahtevala izmeštanje istorijsko-umetničke građe i novi prostor za rad administracije udruženja, ali do sada ni od Republike ni od Grada nije obezbeđen adekvatan privremeni smeštaj za tu namenu.
Paradoksalno je da udruženje koje je učestvovalo u nastanku Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, koji mu je 1945. predat u svojinu i na raspolaganje, sada nema nikakvo rešenje ili ugovor o korišćenju, iako mu redovno, ne zna se na osnovu kog dokumenta, stižu obaveštenja o dugovanjima. Jasni imovinsko-pravni odnosi i kategorizacija kulturno-istorijskog nasleđa ULUS-a obezbedila bi ovoj organizaciji dugoročno i kontinuirano finansiranje i rešavanje finansijskih pitanja, međutim to se ne dešava. U tom smislu tok procesa rekonstrukcije zgrade van uticaja je ULUS-a. Na osnovu odluka nadležnih gradskih i republičkih institucija u koje se ima uvid na osnovu digitalizovane arhivske građe, odgovori na mnoga pitanja su nejasni. Na primer, kako je moguće da udruženje istovremeno i jeste i nije nadležno za Umetnički paviljon? Zbog čega nije moguće saznati ko je nadležan da sa ULUS-om potpiše ugovor o korišćenju prostora na osnovu kojeg bi ova umetnička organizacija regulisala svoja prava i obaveze? Zbog čega ni Ministarstvo kulture RS ni Sekretarijat za kulturu grada Beograda nemaju odgovor na ovo pitanje? Šta će se desiti kada rekonstrukcija bude počela? Da li će ULUS tada biti iseljen bez prava na povratak? Da li je proces rekonstrukcije samo paravan? S obzirom na to da se ne poštuju rokovi početka radova, da li će rekonstrukcija i biti izvedena? Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić je samo jedan od prostora koje ULUS koristi. Sa svima ima sličan problem. Udruženju predstoji izbor novog upravljačkog tela na skupštini, i svako ko bude izabran moraće da se pozabavi svim ovim pitanjima. Naravno, volonterski.
