Tragati za romanom Uc Brusa Četvina po beogradskim pločnicima – donekle znači postati deo njegove priče. Glavni junak Kaspar Joakim Uc, čijom smrću u Pragu 1974. počinje ova proza, vlasnik je „spektakularne zbirke majsenskog porcelana, koja je, zahvaljujući njegovom veštom manevrisanju, preživela Drugi svetski rat i godine staljinizma u Čehoslovačkoj“.
Preko hiljadu komada čuvao je u natrpanom dvosobnom stanu u Širokoj ulici.
Srećemo niz upečatljivih likova, recimo, dr Orlika, paleontologa, stručnjaka za mamute (trideset godina posvetio – runastim), ali istovremeno i muve (!), međutim, dok uporno tražimo pomenuto izdanje, objavljeno najpre 1994. u Vremenu knjige, pa 2007. u Magnetu, u prevodu Vesne Bjelogrlić Goldsvorti, inače uskraćeno za Bukerovu nagradu 1988. zbog nedoumice žirija da li je reč o noveli ili pak romanu – ne da nam mira dijalog s početka.
„Šta znači“, pitala je Ucova majka porodičniog lekara, „ova Kasparova manija za porcelan?“
„Perverzija“, odgovorio je. „Ista kao bilo koja druga“.
Važnije je pitanje: kako sačuvati porcelanske figure u burnom istorijskom vremenu…
Narator koji našeg junaka upoznaje 1967, stigavši u Prag leto pre nego što će sovjetski tenkovi pregaziti Čehoslovačku, piše baš na 68. stranici:
„Bio je, kao i obično, u pravu. Tiranija uspostavlja sopstvenu odaju odjeka; prazninu u kojoj zbunjujući signali proleću haotično nošeni slučajem; gde šapat ili nagoveštaj uzrokuju paniku: tako je, na kraju krajeva, verovatnije da će mašina represije nestati, ne u ratu ili revoluciji, već u jednom dašku, ili sa glasom lišća koje pada…“
Podvlačimo i te rečenice, uvereni da će trag olovke nervirati budućeg kolekcionara.
Uc se lakše pronalazi na internetu, košta od 200 do 500 dinara; ima devedesetak stranica i mek povez.
S tim da čak i izdanja sa tvrdim koricama, kupljena na ulici, katkad proizvode čudesan utisak da nisu tako ukoričena.
Svet uvek ostaje u mekom povezu.
Uzalud grube šake tiranina.
