Bombastična objava Donalda Trampa da će filmovi koji dolaze u SAD a proizvedeni su u inostranstvu biti podložni carinama od 100 odsto, privukla je pažnju poslenika međunarodne filmske industrije. Njegova rečenica „Želimo filmove snimane u Americi, ponovo“, uzdrmala je stvaraoce sedme umetnosti u Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, ali i u Evropi, pre svega, Mađarskoj i Italiji, koje su često služile kao baze za američku filmsku produkciju.
Trampa, kako piše Gardijan, delimično motiviše odluka Kine da ograniči uvoz holivudskih filmova kao deo svog trgovinskog rata „oko za oko, zub za zub“ sa SAD. Ali, sistem kvota u Severnoj Americi bi, na prvi pogled, izgledao nefunkcionalan. Većina filmske produkcije predstavlja složen mozaik korporativnih investicija, globalno izvođene radne snage i multinacionalnih prihoda. Uz to, digitalna evolucija je omogućila da postane potpuno globalizovana industrija koja se kreće prebrzo da bi dozvolila uvođenje konzistentnih finansijskih nameta.
Koliko god poruke američkog predsednika bile nejasne i pompezne, one imaju ozbiljne posledice koje bi mogle da unište velike delove filmske industrije. Hoće li se ovo stvarno dogoditi ili je samo pretnja, da li to može pomoći opstanku Holivuda i, naravno, gde smo mi u tom vrtlogu, jer poznato je da smo jedni od onih koji opslužuju u raznim aspektima jedan od zaštitnih znakova Amerike? Trampove filmske tarife su osmišljene da unište međunarodnu kinematografiju, smatraju inostrani stručnjaci, a naši sagovornici s razlogom smatraju da je sve preuranjeno, jer pitanje je da li će se ovo i dogoditi.
Zahvaljujući WIP-u, u Srbiji su snimali Danijel Krejg, Edrijen Brodi, Džoni Dep, Ralf Fajns, Idris Elba, Selma Hajek, Rami Malek, Rejčel Vajs, Mark Rufalo, Džerard Batler, Vanesa Redgrejv, Ed Norton, Kejt Hadson, Džon Kjuzak, Džesika Lang, Kevin Kostner, Pirs Brosnan, ser Ben Kingsli i druga slavna glumačka imena.
I pored svega, Amerika je i dalje svetski centar filmske produkcije, pokazuju podaci istraživačke kompanije ProdPro. U njihovom izveštaju navodi se da je prošle godine u produkciju uloženo 14,54 milijarde dolara, što je pad od 26 odsto u odnosu na 2022. Čak i pre najave o carinama na strane filmove, kako navode agencije, američka filmska industrija je već osetila posledice Trampovih trgovinskih mera.
Urušavanje holivudske imperije načeli su pre dve godine štrajkovi scenarista i glumaca koji su potpuno paralizovali ovu industriju zabave i odložili snimanja brojnih velikih televizijskih serija i filmova. Dokusurili su je požari koji su u Južnoj Kaliforniji počeli 7. januara ove godine.
„Iz perspektive državnih podsticaja za audio-vizuelna dela, koji se u Srbiji isplaćuju od 2015, može se uočiti da javno dostupni podaci ukazuju da od oko 2,1 milijarde dinara, koliko je tokom prošle godine izdvojeno za podsticaje, manje od 20 odsto je isplaćeno producentima iz Sjedinjenih Američkih Država“, ističe dr Ognjen Rakčević, docent na Katedri filmske i televizijske produkcije Fakulteta dramskih umetnosti. „Njihovi audio-vizuelni projekti ne podrazumevaju isključivo holivudske filmove, ali to ne znači da u tekućoj i narednim godinama ne bi bilo više holivudskih produkcija u Srbiji“. Dodaje da je na našim produkcijama zadatak da, u saradnji s američkim partnerima, iznađu rešenja koja će omogućiti da se državni podsticaji i dalje koriste, te da domaći filmski radnici budu i dalje angažovani na tim produkcijama.
Interesovanje za Srbiju je konstantno, tako da smo i protekle sedmice dobijali upite za određene projekte koji bi mogli da se realizuju kod nas
Sandra Đuričković, supervizor produkcijske kuće Work in Progress
„Ovo predstavlja ne samo priliku za dobru zaradu, već i izuzetnu šansu da naši profesionalci rade u okviru velikih holivudskih produkcija. Kada je reč o eventualnim problemima sa distribucijom naših filmova u Sjedinjenim Američkim Državama, pesma legendarnog benda EKV iz davne 1989. kaže: ‘Daleko je Amerika‘. Ipak, u budućnosti to zaista može predstavljati izazov, naročito u kontekstu plasmana domaćih filmova na digitalnim platformama.“
Na početku ovog drugog mandata, Donald Tramp je predstavio svoja tri „holivudska ambasadora“ velikog platna – Mela Gibsona, Silvestera Stalonea i Džona Vojta, koji su predložili planove za obnavljanje američke filmske produkcije.
„Nijednog od njih nikada nisam voleo da gledam“, nadovezuje se reditelj Srđa Penezić, koji je radni vek proveo u Americi i bio među prvima koji je otvorio studio u Beogradu povodom dugometražnog animiranog ostvarenja Film Noir u srpsko-američkoj produkciji. „Vojt je vrlo patriotski okrenut Americi i želi joj dobro, a da li sam u pravu to ne znam. Voleo sam ga zbog njegove porodice, njegov brat je poseban muzičar, kompozitor, i zato mi je drag. Čudi me Gibson, izuzetno religiozan i talentovan čovek, ali pokazuje se da su političke naklonosti one koje niko ne može da razume. I ljudi u Americi gledaju da poštuju tradiciju i to ih je verovatno povuklo. A Stalone, još me uvek čudi šta će on tu, jer nikada nije bio glumac, ušao je u taj svet kroz sport.“
Nemanja Stanojević, direktor postprodukcionog studija 247Hub – jednog od najvećih postprodukcionih kapaciteta u regionu, za naš list ovim povodom kaže: „Sve nas je ova informacija zadesila nespremne, jer je ovo ekstreman potez koji je povučen i zato je prerano davati bilo kakve izjave kako će to da utiče na konačne sudove i neki finansijski produkt kod nas. Postoje filmovi koji su isključivo američka produkcija, i oni koji su koprodukcija sa evropskim i drugim ostvarenjima, i mi sada osluškujemo. Ta izjava je doneta pre nekoliko dana, tako da mi gledamo kakve to implikacije može da ima na naš rad i nadamo se da neće ugroziti međunarodnu saradnju koju smo imali. Razumemo da je cilj ove odluke da zaštiti domaću produkciju, jer Holivud je uvek bio jako uporište Amerike i epicentar odakle su potekli komercijalni filmovi.“
Studio 247Hub je, između ostalog, radio projekte Tarot, Gospodari pakla, Prvo predskazanje, Ark…
„Malo strepimo, malo gledamo i čekamo reakcije na ovaj rez makazama i da li će i sa makropolitičke strane moći da se reguliše taj problem koji je američka administracija donela u obraćanju njihovog predsednika. Nadamo se da to neće u potpunosti ugroziti ne samo našu produkciju. Saradnja naših država je do sada bila vrlo efikasna po tom pitanju na više nivoa“, dodaje Stanojević.
Napominje da skoro deset studija za animaciju u Srbiji ima saradnju s američkom filmskom industrijom i da su naši ljudi pokazali da imaju izuzetnu dozu sposobnosti sa zahtevnim produkcijama iz SAD.
Zašto je važno da američka filmska industrija odjednom bude zakovana isključivo u okviru svojih granica?
„U suštini, ta industrija je i funkcionisala na snimanju u drugim zemljama. Većina filmova je često snimana, na primer, u Torontu, jer je neuporedivo jeftinije. Ogromne produkcije tamo i ne vredi raditi jer je užasno skupo, od osiguranja do mnogo čega. Sve to je dobro za obične ljude koji rade, iako možda šteti Holivudu, ali ova odluka je besmislena. Voleo bih da sretnem nekog čoveka koji misli da je ovo dobra ideja, pritom ne mislim na ljude iz Holivuda. Nego na neke od onih bogatih koji sarađuju sa Trampom i koji misle da je to loš potez, ali ne mogu to da zaustave. Za sada je ovo sve u najavi, ali ko prati berzu, ne obećava na dobro. Ne mogu sada da zamislim kako se to Americi isplati. Mi nećemo imati ogromne tarife kao Kina, na primer, njima će biti gore. Sve deluje kao loša ideja. To su neobrazovani ljudi, bukvalno priglupi, ako se pogleda unazad ko je bio predsednik Amerike. To je tako, nažalost“, priča nam Srđa Penezić, koji ima bogato iskustvo u američkoj filmskoj industriji.
On ističe da dugo nije bio u Srbiji, ali da su ljudi koji se bave filmom uvek bili ekonomski ugroženi i da nikada nisu dobro živeli: „Kada sam bio u Los Anđelesu stvarao sam neki projekte ovde, i svi koji su na tome radili bili su ljubazni, obrazovani, pametni, kreativni, a svi su zarađivali malo para u odnosu na nas koji smo to ostvarivali tamo, preko okeana. Imamo divnog, pametnog i dobrog sveta i šteta da ne zarađuju bolje.“
Demokrate su bombardovale Srbiju, to mi je dovoljno da ne glasam za njih, a s druge strane republikanci, zet Trampov sada dobija Generalštab. Teško je da čovek bude pametan i odavno sam shvatio da ni o čemu ništa ne znam.
Srđa Penezić
Dodaje da iako je tamo živeo, ne bi znao za koga da se odluči na izborima: „Demokrate su bombardovale Srbiju, to mi je dovoljno da ne glasam za njih, a s druge strane republikanci, zet Trampov sada dobija zgradu koju su oni rušili. Teško da čovek bude pametan i odavno sam shvatio da ni o čemu ništa ne znam. Tek domaću politiku ne poznajem. Danas je najteže pronaći pozitivan lik, kao u filmu, koji će nositi priču. To je problem i opozicije, lako je buniti se i pronaći idiota. Ali, tako je teško naći nekog boljeg od, na primer, Trampa, pa tako i kod nas. Ko da slični timovi vode tamo i ovde politiku.“
Koliko su štrajk scenarista i glumaca, kao i požar koji je zahvatio Holivud, doveli do ove odluke, Nemanja Stanojević odgovara: „Sigurno da je to imalo uticaja. Nas lično najviše je dotakao štrajk scenarista. A, požari su sigurno zainteresovali zvaničnike. Nijedan američki film nije stoprocentno izrastao u Americi, iako je bio u kreativnom aspektu u njihovim rukama. Ovo je sada neki deo potencijalne socijalne politike, populistički potez aktuelne administracije, Ali, to je tek početak, videćemo kako će se tek odraziti.“
Da li će reči Donalda Trampa i da se ostvare i dobiju zakonski okvir, pitanje je vremena. Možda bi Aleks Vuči uspeo, da je uspeo da uđe na Bajronovu konvenciju, i o ovome da priča sa predsednikom Amerike. Ali, kako je u tome sprečen, ostaje da nagađamo šta će i kako biti.
