Ono o čemu se šuškalo, uskoro će se i dogoditi. Prvi Nacionalni festival filma i televizije (NAFFIT) biće održan od 3. do 7. septembra na Zlatiboru, u Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši. Garanciju da će se ovo i dogoditi dao je ministar kulture Nikola Selaković, koji je nedavno sa Danicom Jevtić Šišović, direktorkom Kulturnog centra Zlatibor,potpisao 35 miliona dinara vredan ugovor o sufinansirenju ove smotre.
Osim protokola i hvaljenja genijalne ideje, o samom festivalu se vrlo malo zna, sem da su u Organizacionom odboru Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina, reditelj Predrag Gaga Antonijević, Maksa Ćatović kao izvršni producent, glumac Lazar Ristovski, reditelj Miroslav Lekić, inače predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Tu su i Vladimir Vasiljević, u funkciji izvršnog direktora, Arsen Đurić, predsednik Skupštine opštine Čajetina i Zoran Stamatović, direktor Festivala.
Da je ipak bilo planirano, govori i podatak da je Ministarstvo kulture kroz konkurs „Gradovi u fokusu“, pomoglo domove kulture u Novoj Varoši sa 16 miliona i u Prijepolju sa 12 miliona i 200 hiljada dinara.
Ko će biti selektor, kakav je program zamišljen, ko će odlučivati o priznanjima… bila su pitanja bez odgovora do zaključenja ovog broja Radara.
„Srpska kinematografija napokon dobija svoj najvažniji festival. Do sada smo imali festivale koji se bave pojedinim segmentima filma, ali nije bilo onog koji sagledava i vrednuje sve važne profesije koje doprinose ukupnom izgledu svakog filma“, objašnjava za naš list Miroslav Lekić. „Pored Upravnog odbora i Programskog saveta festivala, postojaće i selektor, a odluku o nagradama donosiće žiri koji će se sastojati od pet članova. Svake godine biće predstavljena i kinematografija jedne zemlje kao gosta festivala, a ove godine je to Mađarska“, kaže on i otkriva da izbor kandidata za nagradu Oskar nije vezan za Festival i da će ove godine kao i do sada biti biran po uobičajenoj proceduri.
Igramo se glamura stvarajući neke jeftine zvezde i proglašavajući osrednje stvaraoce bogomdanim autorima. Bojim se da je vreme nekih festivala prošlo i da se struka više ne pita – već estrada
Gordan Matić
A na pitanje zašto su baš ove varoši izabrane da budu domaćini NAFFIT, odgovara da razlog leži u želji da festivalski sadržaji budu dostupni što širem auditorijumu.
„Blizina ovih mesta centru festivala bio je jedan od kriterijuma, a onaj glavni jeste da se u tim mestima obogati kulturna ponuda i da svako od njih dobije mogućnost da podeli ekskluzivitete važne kulturne manifestacije. Vlada Srbije i Ministarstvo kulture su adekvatno podržali NAFFIT i ne vidim šta je u tome sporno. Nacionalni festival je zasigurno potreban i domaćoj publici i filmskim stvaraocima. To što se svemu traži samo mana, govori o polarizaciji unutar društva u kojoj su stvari podeljene na dobre i loše, ali ne po sadržaju koji nude nego po političkoj opredeljenosti. Ako mislite da je obnova i modernizacija domova kulture širom Srbije loša stvar i da je rađena nauštrb ‘politički’ nepodobnih festivala, onda je to dobar primer polarizacije o kojoj govorim.“
Na našu opasku da je ove godine situacija s filmskim festivalima neizvesna, neki su spustili zavesu, neki su silom prilika u pomerenim terminima, Miroslav Lekić kaže: „Velika je šteta što su do sada otkazana dva filmska festivala. Mislim da festivali ne treba da budu mesto političkog sukoba. Ideja festivala je prikazivanje umetničkih dela u korist svih, nezavisno od političke orijentacije jer umetnost je kategorija iznad politike. Ovi bojkoti čine štetu ne samo publici nego i kolegama jer ne dozvoljavaju da njihov trud bude podeljen s onima kojima je namenjen. Autor može da bude naš ili njihov, ali filmsko delo ne. Ono je svačije.“
Živa istina. Ali, istina je i to da nisu svi autori u jednakom položaju. Da postoji podela na podobne i nepodobne govori mnogo primera i zato je teško bilo i imati sagovornike na ovu temu. Neki stvaraoci su nam rekli da ih NAFFIT uopšte ne zanima, neki su pristali na razgovor pa naknadno odustali, mnogi su ljuti što je za ovaj festival odvojeno 35 miliona dinara a nema rezultata konkursa za sufinansiranje projekata na koje već dugo čekaju… Niko nije rekao da nam ovaj festival ne treba, nego se u ovom trenutku sumnja u dobre namere.
„U Srbiji retko ko razume značaj i ulogu filmskih festivala jer se na njihovom obezvređivanju i obesmišljavanju radi decenijama. Nova praksa je da festivale povezane sa državom ili opštinama gradova kod nas vode ljudi koje suštinski ne zanimaju ni kinematografija, niti Srbija“, smatra reditelj i producent Stefan Ivančić, vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, čiji će film Kad svane biti deo Takmičarskog programa za kratki film na Sarajevo film festivalu. „Oni se koriste da se političarima, koji ne znaju ništa o filmu, prodaju lažne patriotske priče, a iza toga se krije nešto mnogo banalnije – održavanje pozicije moći koja obezbeđuje protok novca za sadržaj koji ta ista ekipa proizvodi, takođe finansiran javnim novcem. Novoosnovani nacionalni festival je šlag na torti, jer se suština njegovog postojanja predstavlja kroz tu (lažnu) patriotsku prizmu, a iza Potemkinovog sela se krije skup jagnjećih brigada. Naravno, ova manifestacija za srpski film neće imati apsolutno nikakav značaj, i za par godina će ta bizarnost eventualno biti fusnota u analima, kao još jedan neuspeli pokušaj organizovanja nacionalnog festivala u Srbiji. Što se tiče budžeta od 35 miliona dinara, on zapravo i nije veliki, ukoliko bi ambicija bila da se napravi nešto ozbiljno, što zaista može da ima benefit za srpski film. Naravno, tako nešto je nemoguće ostvariti za mesec i po dana, te u tom kontekstu suma jeste ‘pozamašna‘.“
Nacionalni festival je zasigurno potreban i domaćoj publici i filmskim stvaraocima. To što se svemu traži samo mana, govori o polarizaciji unutar društva
Miroslav Lekić
A na pitanje da li je dobio poziv za učestvovanje na NAFFIT, Ivančić odgovara da je „pre neki dan“ stigao mejl sa pozivom da „nominuju svoj film“: „Našoj produkciji je upućen jedan generični mejl za jedan od naših dugometražnih filmova – ali on svakako ne ispunjava propozicije festivala, koje su poslate u prilogu tog istog mejla.“
Pitali smo i reditelja Vladimira Tagića, čiji će film Yugo Florida imati svetsku premijeru u Takmičarskom programu Sarajevo film festivala, da li će njegovo ostvarenje biti deo NAFFIT-a.
„Kada bi me neko zvao da dođem na taj festival, možda bih i pristao, ako bi mi bilo dozvoljeno da nosim bedž FDU-a i da slobodno govorim, a svi znamo da je to nemoguće. Mislim da postoji ideja od ove vlasti da stvori svoj narod, tačnije paranarod. Narod koji će da ih voli i da bude zahvalan. Nemaju više strpljenja za ovaj neposlušni, nezahvalni narod koji ne voli dovoljno našeg predsednika, a on im je sve dao. Tako je i sa fakultetima, oni će napraviti svoje fakultete, svoje studente, a tako je i sa celokupnom filmskom industrijom pa i s festivalima koje se svim silama trude da unište i obesmisle iako imaju tradiciju. Kao što je, na primer, slučaj sa Festivalom filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Tako NAFFIT ima za cilj samo jedno, a to je pokušaj zamazivanja očiju javnosti nekim prividom normalizacije. Osnivač ovog festivala je čovek koji se u emisiji na TV Pink pita da li FDU treba ukinuti, pošto ionako sve što treba da se zna o filmskoj režiji može da se nauči za dve godine kursa. Možda je sve ono što on zna o filmskoj režiji moguće naučiti za dve godine kursa.“
Ministar Selaković je na Zlatiboru posebno istakao da je idejni tvorac Nacionalnog festivala filma i televizije reditelj Predrag Gaga Antonijević. Prećutano je da je prvi i do sada jedini put nacionalni filmski festival održan 2007. u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije. A, ideja se razvijala.
Scenarista i reditelj Gordan Matić, nekadašnji direktor FCS, upravo je na tu temu uradio ozbiljan elaborat koji nije zaživeo. „Odmah po dolasku u FCS predlagao sam uspostavljanje Nacionalnog festivala koji bi predstavljao krunu jedne filmske sezone – kako pred publikom, tako i pred samom industrijom. Festival je zamišljen kao trodelna manifestacija. Prvi segment – ‘iza platna’ – omogućio bi prezentovanje naših gotovih filmova predstavnicima najuticajnijih svetskih festivala, distributerskim kućama i sales agentima na jednom mestu, u kompaktnom vremenskom okviru. Drugi, još važniji segment, predviđao bi predstavljanje projekata u razvoju! Ovaj deo je ključan – naši budući filmovi bi lakše pronašli internacionalne partnere zainteresovane za koprodukciju. Treći segment fokusirao bi se na prezentaciju naše infrastrukture i potencijala stranim produkcijama koje traže manjinske partnere, lokacije ili servis. Specijalno formirana komisija bi tom prilikom birala i našeg kandidata za nagradu Oskar. U elaboratu projekta koji sam 2019. predao ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću, a potom 2021. i ministarki Maji Gojković, sve ovo je detaljno razrađeno“, priča za Radar Gordan Matić.
Postoji ideja ove vlasti da stvori svoj paranarod, koji će da ih voli i da bude zahvalan. Tako je i sa fakultetima, tako je i s filmskom industrijom, pa i s festivalima, koje se svim silama trude da unište
Vladimir Tagić
Razloge zašto se njegova ideja nije realizovala, kako kaže, ni danas ne zna. Ono čega se seća jeste da su na sastancima diskutovali o optimalnom terminu i da su zaključili da bi najveću medijsku pažnju i najznačajnije goste privukli polovinom juna, nakon Kana, a pre Karlovih Vari. Tada je predlagao i da glavni program bude na otvorenom, da svake godine domaćin bude drugi grad u Srbiji, i da RTS prenosi dodelu nagrada.
O predstojećem Nacionalnom festivalu filma i televizije kaže da ne može da komentariše jer nije upoznat sa njegovim formatom. „Kulturni događaji koji čine kičmu naše industrije nalaze se u najozbiljnijoj krizi poslednjih dvadeset godina. Četiri meseca nakon zakonskog roka, najveći broj manifestacija – onih iz marta, aprila, maja, čeka da se odobre sredstva projektima iz kulture od Ministarstva finansija. Paradoks je što se ova Vladina uredba, kojom se krši i deo Zakona o budžetu, ili ‘slobodno tumači’, zaobilazi za određene projekte, tako da mnoge manifestacije, posebno one van Beograda, propadaju. Ionako restriktivni budžeti kojima ne možete razvijati festivale, radionice, kolonije, sada su potpuno nestali. Manje manifestacije se gase jer nema 10.000 evra, a istovremeno se za novi festival izdvaja 300.000! Javna je tajna da je budžet za savremeno stvaralaštvo drastično smanjen, verovatno u korist Ekspa ili nekog ‘projekta od nacionalnog značaja’. Istovremeno, u sportu nikad nije bilo većih budžeta. Apsurd je da jedan fudbalski klub ima veći budžet po sezoni od četvorogodišnjeg budžeta za kinematografiju!“
Na pitanje kako gleda na odluku da se festival organizuje baš sada, Gordan Matić napominje da ne poznaje detalje programa pa zato i ne može da tumači namenu i programsku orijentaciju glavnog i pratećih aktivnosti festivala. „Za ozbiljan industrijski program nikad nije ‘loše vreme’, bolje pokrenuti sada nego za tri godine. Međutim, ako zaista imamo želju da napravimo Nacionalni festival koji svojim programom ima značajan uticaj na budućnost domaćeg filma, dakle da nije namenjen samo ‘lokalpatriotizmu’, odabrati termin koji se preklapa sa Venecijom je problematično. Svi relevantni domaći filmovi i koprodukcije, njihovi autori i producenti, boraviće u to vreme u Veneciji. Takođe, i svi važni regionalni i međunarodni mediji. Sumnjam u vidljivost festivala van lokalnih, srpskih okvira, u tom kontekstu. Ako je festival zamišljen kao vašarska zabava za filmske autore i glumce u šarenilu divnog Zlatibora – dobićemo još malo ‘sirotinjske zabave’. Podržavam manifestacije sa umetničkim i kulturnim intencijama, a ne šarade, u šta se pretvaraju pojedini donedavno prestižni domaći festivali. Igramo se glamura stvarajući neke jeftine zvezde i proglašavajući osrednje stvaraoce bogomdanim autorima. Bojim se da je vreme nekih festivala kakve poznajemo prošlo, i da se struka više ne pita – već estrada. Ali svi ćutimo, ne bismo da se zameramo – ‘jer gde sam tu ja?’, ‘bolje da ćutim da me ne uzmu na zub’, ‘šta mi to treba da završim na njihovoj crnoj listi’, ‘možda i meni pripadne nešto u ovim mutnim vremenima jer se nisam zamerao…’, razne izgovore možemo čuti prethodnih meseci, pa i godina, među stručnom javnošću koja traži alibi za svoje nečinjenje.“
Festivali se koriste da se političarima, koji ne znaju ništa o filmu, prodaju lažne patriotske priče, a iza toga se krije nešto mnogo banalnije – održavanje pozicije moći koja obezbeđuje protok novca
Stefan Ivančić
Ipak, nastavlja Matić, da je on bez dileme stava da je pozitivno što je Ministarstvo izdvojilo sredstva u obimu u kojem je moglo, u nadi da su pre toga razumeli prednosti, mane, potencijal, ali i odgovornost realizacije ovog projekta.
„Nešto što nosi epitet ‘nacionalno’ mora biti dobro utemeljeno jer će se na tome graditi naredna izdanja. Ako je samo vašar, onda nam temelj i ne treba – razapne se šator, potroše milioni, i kad se predstava završi, šator se odnese… pitanje je da li će se ‘cirkus’ vratiti. Budžet od 300.000 evra, poznajući region i Evropu, nije preterano veliki. Govorim u odnosu na Sarajevo, Kluž, Sofiju, Portorož ili Pulu, sa kojima bi trebalo da se meri. Dodavanje televizijskih ostvarenja može biti praktično, ali i kontradiktorno – činjenica je da do sada nije odobren nijedan film za finansiranje ove godine, a Telekom i RTS kao najveći producenti smanjuju dramski program poslednje dve sezone. To je paradoks koji govori sam za sebe. Bojim se da ne pravimo festival o filmovima kojih nema i kablovskom operateru i televiziji koji dramatično smanjuju dramski program. Kao da pravite sajam automobila a nemate puteve“, smatra Gordan Matić.
Da li će NAFFIT biti istinski festival koji dolikuje filmskoj umetnosti ili vašar taštine čiji je cilj da zaseni prostotu, saznaćemo uskoro.
