Navod iz teksta: „Zvuči neverovatno, ali je, verujem, istinito: u ovoj su predstavi prvi put zajedno igrali mnogobrojni glumci Drame na srpskom i Drame na mađarskom Narodnog pozorišta/kazališta iz Subotice, tj. Nepsinhaz-a Szabadka!“ je netačan,to se mođe proveriti. I ne samo kod ljubiše ritića igrane su predstave u kojima su igrali svi glumci zajedno – čak i u novije vreme. Jako pozitivna kritika i lepo je da neko iz Beograda gleda i pozorište van njega.U Subotici je mnogo dobrih predstava ali ova nije dobra.
Interesantno je i indikativno gledati ovde sukobljena mišljenja najvećih stručnjaka, sa jedne strane, i anonimnih, ali samouvernih i isključivih, pljuvača sa druge strane. Potpuno isto kao i u političkim kolumnama; još samo da sve stručnjake nazovu izdajnicima i stranim plaćenicima – već se pominju i velike pare 😉
Žao mi je što nisam videla ništa od ovog što autor teksta govori. Bilo je za neizdrđati, nekako baš tužno i otuđno. Predstava je pravi raspad sistema, niko ne zna šta igra, sve je kao raštimano, baš nekako pogrešno, mislim da glumci nisu razumeli šta igraju ni zašto igraju. A ovaj tekst kao da je samo protiv nečega što je svejedno pogrešno, kao i celo Pozorje. Nije bilo pola dobre predstave. Mi u svemu simulirano da nešto postoji a ne postoji. Srpsko pozorište ne postoji, i ne postoji dobar reditelj kod nas, niti reditelj sezone, mi prosto zajašemo na nekome, jedna kratak period, pa ga onda psutimo niz vodu, Reditelji samo prepisuju jedni druge i ponavljaju se za ogromna pare.
Pogrešno je Pozorje, ne postoji srpsko pozorište, ne valja niko od reditelja… Zašto ste onda gledali predstave, kad ste blagovremeno sve ovo shvatili, a niste iz pozorišnog sveta, sudeći po komentaru o ogromnim parama?
Post-dramski teatar nije za svakoga i to se svakako vidi u ovom našem voluntarističkom pozorišnom sistemu. I još se tu vidi i razlika između teatarskih stručnjaka kao što su A. Tasić, I. Medenica, A. Milosavljević… i priučenih „stručnjaka“ lokalno-konzervativne provinijencije, od kojih neki drugi, sposobniji, ne mogu da dođu do reči – ni u ovakvom žiriju nisu bili svi istog profila i stava, ali za to se malo zna – na nacionalnim frekvencijama govore samo rodoljupci-tradicionalisti…
Moguće je sasvim da predstava u matičnoj kući izgleda ovako kako je u tekstu opisana. Na Pozorju je delovala kao gabaritni amaterizam (sa mnogo entuzijazma), u konceptu koji je skrpljen na nejakim mišićima.
Navod iz teksta: „Zvuči neverovatno, ali je, verujem, istinito: u ovoj su predstavi prvi put zajedno igrali mnogobrojni glumci Drame na srpskom i Drame na mađarskom Narodnog pozorišta/kazališta iz Subotice, tj. Nepsinhaz-a Szabadka!“ je netačan,to se mođe proveriti. I ne samo kod ljubiše ritića igrane su predstave u kojima su igrali svi glumci zajedno – čak i u novije vreme. Jako pozitivna kritika i lepo je da neko iz Beograda gleda i pozorište van njega.U Subotici je mnogo dobrih predstava ali ova nije dobra.
Interesantno je i indikativno gledati ovde sukobljena mišljenja najvećih stručnjaka, sa jedne strane, i anonimnih, ali samouvernih i isključivih, pljuvača sa druge strane. Potpuno isto kao i u političkim kolumnama; još samo da sve stručnjake nazovu izdajnicima i stranim plaćenicima – već se pominju i velike pare 😉
Žao mi je što nisam videla ništa od ovog što autor teksta govori. Bilo je za neizdrđati, nekako baš tužno i otuđno. Predstava je pravi raspad sistema, niko ne zna šta igra, sve je kao raštimano, baš nekako pogrešno, mislim da glumci nisu razumeli šta igraju ni zašto igraju. A ovaj tekst kao da je samo protiv nečega što je svejedno pogrešno, kao i celo Pozorje. Nije bilo pola dobre predstave. Mi u svemu simulirano da nešto postoji a ne postoji. Srpsko pozorište ne postoji, i ne postoji dobar reditelj kod nas, niti reditelj sezone, mi prosto zajašemo na nekome, jedna kratak period, pa ga onda psutimo niz vodu, Reditelji samo prepisuju jedni druge i ponavljaju se za ogromna pare.
Pogrešno je Pozorje, ne postoji srpsko pozorište, ne valja niko od reditelja… Zašto ste onda gledali predstave, kad ste blagovremeno sve ovo shvatili, a niste iz pozorišnog sveta, sudeći po komentaru o ogromnim parama?
Post-dramski teatar nije za svakoga i to se svakako vidi u ovom našem voluntarističkom pozorišnom sistemu. I još se tu vidi i razlika između teatarskih stručnjaka kao što su A. Tasić, I. Medenica, A. Milosavljević… i priučenih „stručnjaka“ lokalno-konzervativne provinijencije, od kojih neki drugi, sposobniji, ne mogu da dođu do reči – ni u ovakvom žiriju nisu bili svi istog profila i stava, ali za to se malo zna – na nacionalnim frekvencijama govore samo rodoljupci-tradicionalisti…
Moguće je sasvim da predstava u matičnoj kući izgleda ovako kako je u tekstu opisana. Na Pozorju je delovala kao gabaritni amaterizam (sa mnogo entuzijazma), u konceptu koji je skrpljen na nejakim mišićima.
Ne znam gde je bio i šta je gledao Medenica? Čini se da je promašio festival.
Izgleda da Dule bolje zna od Medenice, bar se njemu tako čini. Još jedna žrtva Dunning–Kruger efekta…