Srdana Golubovića prvenstveno znam kao režisera nagrađivanih filmova kao što su Klopka, Krugovi i Otac. Te odlične socijalne drame se bave ružnim stvarima iz naše prošlosti i sadašnjosti ali na jedan veoma realističan i human način, šaljući važne poruke šta treba ispraviti u našem društvu da bi ono u svim oblastima bolje funkcionisalo. Nakon tih filmova čovek ostane dugo da razmišlja i zapita se, zašto ima toliko nehumanosti, korupcije i nepravde na ovim nesretnim balkanskim prostorima i zbog čega se toliko godina ništa ne menja na bolje.
Drago mi je što je gospodin Golubović napokon snimio nešto novo jer je veoma talentovan režiser. Nadam se da ćemo imati uskoro priliku i da vidimo tu mini seriju.
Takođe se nadam se da će što pre da snimi i neki novi film jer je velika šteta za našu kulturu da on i Goran Marković zbog svojih političkih stavova već godinama nemaju tu šansu. I to uprkos brojnim međunarodnim nagradama za njihove filmove. Zaista sramno, ali šta očekivati od ovog primitivnog režima koji najmanje haje za pravu kulturu!
Mada bi mu bilo mnogo lakše živeti baveći se samo svojom profesijom i predavanjima na FDU gospodin Golubović se odvažio da se aktivno uključi u društveni život Srbije i sa ostalim časnim i hrabrim intelektualcima osnuje građansku inicijativu zvanu ProGlas. Može se primetiti da su njihova saopštenja uvek bazirana na zdravom razumu i dobrim namerama jer dolaze od ljudi koji su se odavno ostvarili u svojim profesijama i ne rade to zbog lične koristi već da bi se društvo u kojem žive poboljšalo u svakom pogledu.
Potpuno se slažem sa njegovom pronicljivom analizom našeg društvenog trenutka i drago mi je da te mudre reči dolaze od jednog uvaženog filmskog umentnika. Znam da mnogim uglednim ljudima nije lako izaći iz njihove zone komfora i ugroziti vlastiti komoditet ali ovo je momenat kada ljudi sa profesionalnim i lični integritetom moraju stati uz svoj narod i dati javnu podršku studentima i građanima koji se svakodnevno bore za jedno pravednije i uređenije društvo. Njihovi glasovi imaju mnogo veću težinu od nas običnih građana i mogu da pokrenu one neodlučne i bojažljive ljude koji nisu još sigurni šta im je činiti u ovim prelomnim danima za naše društvo.
Bravo za Srdana!
Srdana Golubovića prvenstveno znam kao režisera nagrađivanih filmova kao što su Klopka, Krugovi i Otac. Te odlične socijalne drame se bave ružnim stvarima iz naše prošlosti i sadašnjosti ali na jedan veoma realističan i human način, šaljući važne poruke šta treba ispraviti u našem društvu da bi ono u svim oblastima bolje funkcionisalo. Nakon tih filmova čovek ostane dugo da razmišlja i zapita se, zašto ima toliko nehumanosti, korupcije i nepravde na ovim nesretnim balkanskim prostorima i zbog čega se toliko godina ništa ne menja na bolje.
Drago mi je što je gospodin Golubović napokon snimio nešto novo jer je veoma talentovan režiser. Nadam se da ćemo imati uskoro priliku i da vidimo tu mini seriju.
Takođe se nadam se da će što pre da snimi i neki novi film jer je velika šteta za našu kulturu da on i Goran Marković zbog svojih političkih stavova već godinama nemaju tu šansu. I to uprkos brojnim međunarodnim nagradama za njihove filmove. Zaista sramno, ali šta očekivati od ovog primitivnog režima koji najmanje haje za pravu kulturu!
Mada bi mu bilo mnogo lakše živeti baveći se samo svojom profesijom i predavanjima na FDU gospodin Golubović se odvažio da se aktivno uključi u društveni život Srbije i sa ostalim časnim i hrabrim intelektualcima osnuje građansku inicijativu zvanu ProGlas. Može se primetiti da su njihova saopštenja uvek bazirana na zdravom razumu i dobrim namerama jer dolaze od ljudi koji su se odavno ostvarili u svojim profesijama i ne rade to zbog lične koristi već da bi se društvo u kojem žive poboljšalo u svakom pogledu.
Potpuno se slažem sa njegovom pronicljivom analizom našeg društvenog trenutka i drago mi je da te mudre reči dolaze od jednog uvaženog filmskog umentnika. Znam da mnogim uglednim ljudima nije lako izaći iz njihove zone komfora i ugroziti vlastiti komoditet ali ovo je momenat kada ljudi sa profesionalnim i lični integritetom moraju stati uz svoj narod i dati javnu podršku studentima i građanima koji se svakodnevno bore za jedno pravednije i uređenije društvo. Njihovi glasovi imaju mnogo veću težinu od nas običnih građana i mogu da pokrenu one neodlučne i bojažljive ljude koji nisu još sigurni šta im je činiti u ovim prelomnim danima za naše društvo.