Dugo očekivana mini-serija Apsolutnih 100 imala je svetsku premijeru u okviru 59. izdanja Međunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima. Projekcija svih šest epizoda, u režiji Srdana Golubovića i njegovih mlađih kolega, nekadašnjih studenata, Stefana Ivančića, Katarine Mutić i Nikole Stojanovića, označila je posle četiri godine povratak formata mini-serije u sekciju “Specijalne projekcije”.
„Za mene je uvek bilo veoma važno da što više ljudi vidi ono što radim. Kako ovde, tako i u inostranstvu. Međunarodni festivali su najbolja mesta da se naš rad promoviše, ali i umetnost i kultura prostora iz koga dolazimo. I posebno mi je bilo važno da se ova serija premijerno prikaže na nekom velikom filmskom festivalu, a ne na onom koji promoviše televizijske sadržaje. Mislim da je ova naša mini-serija u dramaturškom smislu jedan veliki, dugački film. Tako se i gleda, u dahu. I zbog toga sam srećan što se svetska premijera dogodila na tako velikom filmskom festivalu, kao što su Karlove Vari”, rekao je za Radar Srdan Golubović.
Objašnjava da serija Apsolutnih 100, kao istoimeni film iz 2001, donosi priču o generaciji koja nosi teret svojih očeva, čisti njihovo smeće, ispravlja njihove greške, živi njihove zablude, nosi njihovu zlu sudbinu kao tonu tereta na svojim mladim, nejakim leđima.
“To je i priča o jednom duboko tradicionalnom i mačoističkom društvu, u kome žene večito ispravljaju greške svojih gordih, ali nemoćnih i kukavičkih muškaraca.”
Vulkanski bes iz strašne nepravde
Golubovićev film istog naziva postigao je svojevremeno veliki uspeh, pa je logično bilo da upitamo zašto nije menjao naslov.
„Ideja da se po motivima filma napravi mini-serija je potekla od jednog od kreatora serije Ivana Kneževića. On i Boban Jevtić su me pozvali i ispričali tu njihovu ideju. Iskreno, bilo mi je čudno. Razmišljao sam o tome narednih nekoliko dana i shvatio da je to ipak dobar predlog. Apsolutnih 100 je priča o užasnom, vulkanskom besu koji proističe iz te strašne nepravde. O besu koji je urlik koji odzvanja betonskim, socijalističkim blokovima zemlje koje više nema. O besu koji nagonski i iznutra, instinktivno i impulsivno želi da ispravi tu nepravdu i donese nadu. Serija je tako nastala po motivima scenarija istoimenog filma koji smo napisali Đorđe Milosavljević, Biljana Maksić i ja. Ali sada je priča dosta drugačija, pre svega zato što je smeštena u sadašnje vreme i glavna junakinja je devojka Sonja čiji lik tumači Anita Ognjanović, za razliku od filma u kome je glavni junak bio Saša kojeg je igrao Vuk Kostić. Scenario potpisuju Ivan Knežević, Boris Grgurović, Nađa Petrović i Ljubica Luković.“
Sivo, minimalističko, brutalističko naselje je igralište jedne bivše generacije koja više ništa ne može i nove generacije koja smatra da u razrušenoj i poniženoj zemlji, odbačeni, obespravljeni i usamljeni pojedinac ima pravo da uzme pravdu u svoje ruke
Dodaje i da mu je bilo jako važno da ne režira sve epizode, već da pruži šansu svojim studentima koji su bliži godinama glavnih junaka:„Kao što sam ja bio savremenik filma Apsolutnih 100, kada sam ga režirao. Jer, priča o besu je generacijska, moj pogled na to je sada drugačiji od njihovog, od njih koji su u trenutku snimanja serije imali 27, 31 ili 37 godina. A, ja sam imao 28 kada sam režirao film i znam koliko je moj doživljaj sveta bio drugačiji tada, nego što je sada. Zbog toga sam seriju režirao sa svojim bivšim studentima Stefanom Ivančićem, Katarinom Mutić i Nikolom Stojanovićem. Oni su radili po jednu epizodu i uneli u seriju neku drugačiju, novu energiju i stav, i učinili da serija bude autentična u vremenu, hrabra i savremena.“
A šta se promenilo od te 2001. kada je zaživeo film Apsolutnih 100, Golubović odgovara: „Mnogo toga, ali su problemi i izazovi sa kojima se suočava društvo u kome živimo ostali isti ili slični. Samo su sada te neke blokovske kriminalce i uličare iz tog vremena, zamenili upeglani tajkuni u skupim odelima, bankari i izvršitelji. Neki novi ljudi, pobednici tranzicije i ovog novog vremena, neka nova klasa“.
Ističe da je serija Apsolutnih 100 po žanru beton vestern: „Sivo, minimalističko, brutalističko naselje je igralište jedne bivše generacije koja više ništa ne može i nove generacije koja smatra da u razrušenoj i poniženoj zemlji, odbačeni, obespravljeni i usamljeni pojedinac ima pravo da uzme pravdu u svoje ruke. U stvari, čini mi se da je ono čime se serija bavi u odnosu na film, danas društveno aktuelnije i potrebnije, nego što je to bilo pre dvadeset i nešto godina.“
Premijera serije na Filmskom festivalu u Karlovim Varima, koja je održana 5. jula, kako kaže, propraćena je iznad očekivanja: „Veliko je priznanje i čast što je Apsolutnih 100 prikazano u programu jednog od najvećih i najuglednijih filmskih festivala na svetu. Posebno što s projekcijom naše serije selektori posle više godina vraćaju dramske serije u zvanični program. I značajno je što je prikazano svih šest epizoda, u dva bloka, s pauzom od 15 minuta posle treće epizode. Sala je bila gotovo puna, negde oko 200 ljudi, koji su ostali na projekciji do samog kraja. To je jako mnogo filmskog vremena, malo više od pet sati. Pre projekcije, Stefan Ivančić i ja smo se šalili da ćemo da platimo pivo svima koji ostanu do kraja. Predomislili smo se kada smo videli da niko nije izašao iz sale.“
Pored Anite Ognjanović, u seriji Apsolutnih 100 uloge su poverene Borisu Isakoviću, Miodragu Dragičeviću, Muhamedu Hadžoviću, Dejanu Čukiću, Marku Grabežu, Anđeliki Simić…
A kada i gde ćemo moći da pogledamo ovo ostvarenje, Srdan Golubović nema precizan odgovor.
„Ne znam. Nažalost, to je pitanje na koje ne mogu da odgovorim. Za mene je važno što je serija započela svoj život i što su me reakcije publike, kao i interesovanje stranih medija i selektora festivala u Karlovim Varima uverili i ohrabrili da je ono što smo radili imalo smisla.”
