Mi,Sumadinci i rodjaci nemamo tih problema.Cim prohodamo uce nas da igramo kolo.Mene je majka vodila u stalu da se uhvatim za rep krave Ruske.Tako sam se brzo oslobodio krutosti(tvrde muskosti)i postao fleksibilan igrac,kao da sam zavrsio baletsku skolu.Ne zaboravimo da je kolo kolektivna igra gde svako moze ispoljiti svoju individualnost kao i suptilna osecanja kroz pokret i ritam.Kolovodja nije vrhunski maco-men vec najbolji igrac,vodja u ritmu……..P.S.Ipak,ovo je izvanredan tekst iz kog se moze dosta nauciti.
Oni muskarci koji nikako ne mogu da se uklope u kolo,(maco muskarci)ostali su vecito kruti i tesko mogu da nadju zenu.Salju bracu ili striceve u kolo da im cuvaju izabranicu.Ima i onih koji se stide da pokazu bilo kakva osecanja jer se boje da ne izgube muskost.Oni su savladali korake ali ostaju kruti u kolu.Cvrsto drzajuci (vertikalno i ukruceno)svoje saigrac(e)ice,levo i desno da ne mogu da mrdnu,dok oni skacu bolje reci narodski-obadaju se,na teret suigraca.Da biste me bolje razumeli,preporucujem vam da pogledate ministra Selakovica kad je u kolu.
Kolo je jednostavno strašno dosadna igra. Muzička i plesna sirotinja. Ljudi uglavnom ni ne žele da ga igraju nego to rade pod pritiskom sredine. Zato mladi, naročito u gradovima, više vole evropske i latino plesove u paru jer su mnogo zabavniji, izražajniji i razvijeniji.
Nasilje posramljivanja ljudi kojim ste se koristili u komentaru je jedan od glavnih razloga zašto je srpska kultura uopšte tako tragično zakržljala u svakom delu umetnosti. Umesto razvoja narodne muzike, i njenog spajanja u nekakav novi etno stil – imamo jao što me ostavi urlanja koja mogu da se slušaju samo u najgorim kafančugama. Tako je isto i sa igrom. Umesto prirodnog razvoja plesa imamo nasilje uma košnice – „mora da igraš kolo kakav si to Srbin/Srpkinja ako ga ne igraš na proslavama. Bavih se plesom dosta dugo. Ljudi više vole da igraju čak i afričke plesove umesto kola. Kulture koje su u drugim stvarima znantno nerazvijenije od srpske – mnogo razvijenije u muzici i igri.
Razlozi leže i u zlu javnog finansiranja kulture i umetnosti ili „kulture i umetnosti“. Umetnost jedno naroda je živa stvar, ona mora nastati prirodno, organski a ne nametnuta odozgo. A i nasilje posramljivanja je tu. Uvek kod malih kultura „jao vidi mama savladao sam ovo svi smo tu kao „zajednica“ i teško onima koji nemaju iste nazore/ukuse kao mi“ – to je pristup ljudima, muzici i igri kod nas. Simptom mnogo dubljeg problema nazora i shvatanja u Srba stalno hranjenih da budu zlo i ogorčenost na druge. Planski.
I tako se, jednog dana, bez ikakvog jasnog razloga, Hitler probudio i rešio da progoni… određene ljude. I tako su, jednog dana, bez ikakvog jasnog razloga – ljudi počeli da glasaju za Hitlera…
Ali daleko su Srbi od nivoa da to shvate.
Mi,Sumadinci i rodjaci nemamo tih problema.Cim prohodamo uce nas da igramo kolo.Mene je majka vodila u stalu da se uhvatim za rep krave Ruske.Tako sam se brzo oslobodio krutosti(tvrde muskosti)i postao fleksibilan igrac,kao da sam zavrsio baletsku skolu.Ne zaboravimo da je kolo kolektivna igra gde svako moze ispoljiti svoju individualnost kao i suptilna osecanja kroz pokret i ritam.Kolovodja nije vrhunski maco-men vec najbolji igrac,vodja u ritmu……..P.S.Ipak,ovo je izvanredan tekst iz kog se moze dosta nauciti.
Oni muskarci koji nikako ne mogu da se uklope u kolo,(maco muskarci)ostali su vecito kruti i tesko mogu da nadju zenu.Salju bracu ili striceve u kolo da im cuvaju izabranicu.Ima i onih koji se stide da pokazu bilo kakva osecanja jer se boje da ne izgube muskost.Oni su savladali korake ali ostaju kruti u kolu.Cvrsto drzajuci (vertikalno i ukruceno)svoje saigrac(e)ice,levo i desno da ne mogu da mrdnu,dok oni skacu bolje reci narodski-obadaju se,na teret suigraca.Da biste me bolje razumeli,preporucujem vam da pogledate ministra Selakovica kad je u kolu.
Kolo je jednostavno strašno dosadna igra. Muzička i plesna sirotinja. Ljudi uglavnom ni ne žele da ga igraju nego to rade pod pritiskom sredine. Zato mladi, naročito u gradovima, više vole evropske i latino plesove u paru jer su mnogo zabavniji, izražajniji i razvijeniji.
Nasilje posramljivanja ljudi kojim ste se koristili u komentaru je jedan od glavnih razloga zašto je srpska kultura uopšte tako tragično zakržljala u svakom delu umetnosti. Umesto razvoja narodne muzike, i njenog spajanja u nekakav novi etno stil – imamo jao što me ostavi urlanja koja mogu da se slušaju samo u najgorim kafančugama. Tako je isto i sa igrom. Umesto prirodnog razvoja plesa imamo nasilje uma košnice – „mora da igraš kolo kakav si to Srbin/Srpkinja ako ga ne igraš na proslavama. Bavih se plesom dosta dugo. Ljudi više vole da igraju čak i afričke plesove umesto kola. Kulture koje su u drugim stvarima znantno nerazvijenije od srpske – mnogo razvijenije u muzici i igri.
Razlozi leže i u zlu javnog finansiranja kulture i umetnosti ili „kulture i umetnosti“. Umetnost jedno naroda je živa stvar, ona mora nastati prirodno, organski a ne nametnuta odozgo. A i nasilje posramljivanja je tu. Uvek kod malih kultura „jao vidi mama savladao sam ovo svi smo tu kao „zajednica“ i teško onima koji nemaju iste nazore/ukuse kao mi“ – to je pristup ljudima, muzici i igri kod nas. Simptom mnogo dubljeg problema nazora i shvatanja u Srba stalno hranjenih da budu zlo i ogorčenost na druge. Planski.
I tako se, jednog dana, bez ikakvog jasnog razloga, Hitler probudio i rešio da progoni… određene ljude. I tako su, jednog dana, bez ikakvog jasnog razloga – ljudi počeli da glasaju za Hitlera…