Zašto niste objavili demanti?
Ceo grad bruji o tome da je ovaj tekst o ULUSu koji ste objavili demantovan a da Radar krije demanti od javnosti!
Da li je vaša novinarka istražila kako je u Udruženju koje nema ni Upravni odbor a ni Nadzorni odbor a ni Skupštinu koja zaseda došlo do potpisivanja ugovora vrednog milion evra ? Da li nekog zanima kako je tehnička uprava obezbedila milion evra za realizaciju projekta koji uopšte nije ULUSov projekat? Ta tema možda vaš list ne zanima ali članove ULUSa zanima i žele da saznaju kako je moguće da se tolike pare uzimaju u njihove ime bez njihove saglasnosti i to za realizaciju nekog projekta koji nema nikakve veze sa ciljevima ULUSa!
Da li je tehnička uprava ULUSa vaš sasvim stala? Da li su se povukli sa raspisanog konkursa Ministarstva kulture za finansiranje ULUSovih programa donetih bez odluke Umetničkog saveta koji je prestao da postoji mnogo pre ove političke obustave rada ? Da li se Upravni odbor u tehničkom mandatu odrekao implementacije projekta medjunarodne umetničke zadruge milion evra koje je ULUS dobio u svrhe realizacije tog projekta nakon što je Vojislav Klačar potpisao kao vd. predsednika Upravnog odbora ULUSa ugovor sa Evropskom unijom ? Pitanja su mnogobrojna a odgovora nema.
Pitanje za urednika Radara, zašto ignorišete napisani i poslat vam demanti ovog sramnog teksta o U?USu koji ste sebi dozvolili da objavite? Ko ste vi da denzinformišete javnost?
Odličan analitički tekst, jedino mi para uši ta reč udruga!? nekako nije primerena srpskom jeziku, kod nas se kaže lepo udruženje, jer radi se o Udruženju likovnih umetnika Srbije
A na šta gospoda troše državni novac?Na igre prestola?
Vojsko, rek’o Klačar da morate da stanete. Tako ćete fino propasti. Nasamareni i poslušni.
Sudski procesi su utvrdili da je dobar deo dugova za doprinose samostalaca napravio upravo ULUS, jer nije nikad preneo sredstva koje su lokalne uprave uplatile ULUSu na račune samostalca u Poreskoj upravi. Šta će nam takvo udruženje? Mi samostalci ne možemo da se oslonimo na one sa kojima smo i udruženi!? Univerzitetske profesore i ostale članove ULUSa koji su zaposleni po raznim institucijama kulture a koji ulaze ili ne ulaze u ULUSove organe i tela, većinski uopšte ni ne zanimaju
problemi samostalca. Jedno su deklarativne izjave po medijima a sasvim je drugo stvarnost u kojoj samostalci otkrivaju da je jedan od razloga zbog kojeg odlaze u penzije ispod praga najniže zagarantovane penzije i nemar samog ULUSa. A ULUS je udruženje i dobro funkcionisanje udruženja počiva isključivo na delovanju članova u skladu sa Statutom i Zakonom.
Haos je neodrživ.
Kakav feniks, sad su jos proglasili da moraju da stanu. Izgleda ce tako i biti. Kakav autogol.
Autor ovog teksta je potpuno neupućen i nema pojma o čemu se radi u ULUSu a očigledno ga i ne zanima. Piše tek da bi nešto napisao.
A ta famozna skupština iz 2019-te koju spominje je bila redovna izborna Skupština, Vecina članova prethodne uprave, koja je dobro i složno vodila Udruženje, u skladu sa Statutom nakon dva mandata više nisu mogli da budu birani. Nije se radilo o nikakvoj „revoluciji“ a još manje o političkoj polarizaciji članstva. Medjutim sa dolaskom ove nove uprave koja se poziva na politiku krenuo je ne može se reći mobing jer članovi nisu zaposleni u organima i telima , a i suviše je blago reči i maltretiranje. Dogodio se teror. Statuta, Zakon a i pomenuti Ustav su proterani iz ULUSa. Primenom gole sile bezobrazluka uvedena je tehnička uprava. Današnji problemi u ULUSu nemaju veze sa umetnošću, koren svega je nasilje.
Tačno, a što trpimo nasilje i politizaciju? Smenimo ih.
P. S: Savremena kvaziumetnost neka se sama izdržava!
Ko iz te uprave ima ozbiljno delo? Samo ih novac i moć interesuju. I sitno političarenje, da nešto ućare. Grobari Ulusa.
Poznajući neke od aktera ovih sukoba mogu da kažem da mi je sa jedne strane neverovatno da je do istih došlo a sa druge, još bi neverovatnije bilo da nije došlo do velikih problema pa i sukoba. ULUS je složena, troma, statična institucija i takve strukture prosto ne trpe reforme. Koliko god da deluju zapuštene i beznadežno inertne, one u stvari imaju neki unutrašnji princip, balans, kao najmanji zajednički sadržilac skupa vrlo heterogenih stavova, interesa, očekivanja, ionako vrlo raznolikog članstva. Svaka izmena, i kada je u nesumnjivo najboljoj nameri, dovodi neminovno do remećenja tog balansa i deo članstva se oseća ili zaobiđen tj. ignorisan, ili ugrožen, ili prosto nezainteresovan. I onda to celo promenama izazvano stanje postaje deo novog balansa koje nove akcije dalje htele-ne-htele nanovo „remete“. Nastaje niz kurcšlusa, koji na kraju postaje i stvaran i dovodi do požara (malo Twilight Zone u jednoj nje dostojnoj zgradi). A svaki pomenuti balans je i inače pre rezultat sklopa spoljašnjih, društvenih, kultur-političkih i istorijskih sila i procesa — koji interreaguju sa zatečenim stanjima iz različitih faza postojanja udruženja — nego nekih presudnih unutrašnjih delovanja; sila i procesa na koje ni članstvo ni udruženje ne mogu mnogo da utiču, mogu samo da pokušaju da ih razumeju i da im se postepeno prilagođavaju. A za tu postepenost nikad nema vremena. ULUS je svakako pod pritiskom kao i sve u socijalizmu-odlučujuće-stasale institucije, kapitalistička logika ih neminovno napada, smetaju joj, izazivaju je. Ljudi koji se poduhvate sređivanja stanja će neminovno ispasti slonovi u staklarskoj radnji ali će njihov rad neminovno imati i prirodu jednog umetničkog, stvaralačkog procesa, a tu nikad nije sramota pogrešiti, zalutati, ne uspeti i… početi registraciju sila i procesa iz početka…
Nebojša, ULUS nije ni institucija ni politička partija, već strukovno umetničko udruženje LIKOVNIH umetnika. Ovo što pišete je besmisleno naklapanje i lupetanje.
Kako kapitalistička logika ne napada udruženja proistekla iz socijalističkog doba u drugim državama koje su takođe bile socijalističke, a sada su uređene? Znači nije problem u prethodnom socijalizmu, nego je problem u nesposobnosti Ministarstva kulture da donese REALAN Zakon o kulturi koji će na drugačiji način definisati ovu oblast. Tamo sede nesposobnjakovići, u to sam se više puta lično uverila, ljudi koji nemaju pojma ni o tome čime se bave, a što je još gore, ne znaju ni šta je njihova funkcija.
Nisam ni napisao da je problem u socijalizmu već da je ULUS, kao i sve druge institucije, udruženja, društvene organizacije, tada zadobio formu i strukturu, prava i privilegije, kapacitet i kvalitet, koji po više osnova ne odgovaraju režimu kapitalističke periferije. E sada, nisu ni sve periferije iste, one bliže centru, koje se nekada nazivaju „poluperiferije“, imaju nešto veće zadržavanje vrednosti, samim tim nešto veće mogućnosti za investicije u društvene organizacije i institucije. Takođe, imaju nešto veće potrebe za podrškom kulturi i umetnosti jer imaju nešto razvijeniju proizvodnju a samim tim i srednju klasu koja najvećim delom proizvodi i konzumira umetnost. Nisu sve bile izložene istim privrednim, političkim i kulturnim promenama i posledicama tih promena – da bi se tek tako prepisivali modeli.
E Ana , da li tebi smeta što je Zakonom o kulturi regulisan status samostalnog umetnika? Da li je loše što taj Zakon obavezuje lokalne samouprave da obezbede samostalnom umetniku zdravstveno osiguranje. Da i samostalni umetnik kad se razboli ostvari svoje pravo na lečenje ili kad dobije dete da ga vakciniše? Da li ti smeta, Ana, što lokalne samouprave i dan danas moraju u skladu sa Zakonom da za umetnika koji se samostalno, van institucija kulture, bavi svojim umetničkim zanimanjem, obezbede i osnovicu za penziju u iznosu najniže penzije u Republici? Da ne misliš Ana da je taj prag zagarantovane socijalne zaštite za umetnika samostalca samo štetan atavizam socijalističkog društvenog uređenja ? Šta je tvoja vizija? Radno aktivni samostalni umetnik bez zdravstvenog osiguranja i bez i te minimalne penzije koji poput Herkulesa ,savremenog doba, sam ,potpuno napušten od društva i njegove države se na slobodnom tržištu bori da zaradi za zdravstveno osiguranje i barem osnovnu penziju? I još na to plaća i porez na promet. E Ana, da li si znala da u skladu sa Zakonom o kulturi na snazi, samostalni umetnik nije obveznik poreza na promet? Samostalni umetnik je samo obveznik poreza na obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje za čije troškove do iznosa najniže osnovice je Zakon obavezao lokalne samouprave da opredele novac i time pomognu samostalnog umetnika da uprkos nestanku prezrenog neuredjenog socijalizma i dalje pružaju podršku umetniku koji slobodno stvara nezavisno od bilo koje državne institucije i koji ne samo da neguje slobodu izražavanja već je i bastion slobode govora ! E Ana , Ana …
Od kad su udruženja gradjana kao nevladine organizacije postale institucije?
ULUS kao i druga strukovna a pogotovu reprezentativna udruženja nisu tek „udruženja građana“ ili „nevladine organizacije“. One formalno mogu biti i to, ali ta forma svakako nije njihova dominantna karakteristika, i samo nametanje te forme je jedan oblik degradacije i ignorancije. Ta udruženja imaju smisao, funkciju a ako hoćete i ugled a svakako samorazumljivi smisao institucije, dakle nečega što ima poznatu i priznatu funkciju, istoriju, kapacitet i kvalitet koji verovatno nema ni deset procenata društvenih organizacija i udruženja građana. Uzmimo samo koliko je sama delatnost članstva vidljiva, prisutna i prepoznatljiva u opštoj kulturi, u medijima, javnosti, u obrazovanju, koliko je prestižna i opštepriznata kao delatnost od izuzetnog društvenog značaja.
Dakle, strukovna udruženja ne postoje u društvu, ne osećaju i ne tiču ih se društvene promene, opstaju u nekom vakuumu svojih interesa i interesovanja, nekoj kapsuli u kojoj putuju nezainteresovano kroz vreme i prostor… pa to jeste art…
Koliko praznih reči Nebojša. Ništa od toga što ste napisali nema veze sa ULUSovim stvarnim problemima. Prazna retorika štetna koliko i pogrešna. Da ste se vi rukovodioci ULUSa svih ovih godina bavili likovnom umetnošću i vođenjem Udruženja u korist svojih članova, ne bi bilo ove katastrofalne situacije.
Šta ih sprečava da sami organizuju izložbe i naplaćuju ulazinice? Ništa verovatno osim lenjosti i sujete. Možda je to ispod časti takvim nadvremenskim veličinama.
Pravi umetnik ne kinji svoju publiku nikada, baš nikada. I znate…. pravi umetnik nikada ne kinji svoju publiku.
Da li sam spomenuo da pravi umetnik nikada ne kinji svoju publiku?
Vi ste tu kao umetnici da svoju umetnost učinite privlačnijom ljudima. U Srbiji su hvala Bogu još uvek ljudi prilično dobri socijalizovani pa banana prilepljena na zid nije umetnost nego takva izložba služi samo za pranje para ili da se oholi pomodari iživljavaju nad publikom – vi to ne razumete uz nasilje posramljivanja naravno.
Inspirišite. Ubedite me u nešto više. Ja sam običan veseli pivopija pa sam ipak stajao ispred Autoportreta Direra u Minhenu zapanjen lepotom. Možete Vi tako nešto? Bar malo od tog osećaja?
Uprava=SNS botovi
Kao neko sa strane, a ko je kroz skolovanje imao dodira sa istorijom unetnosti, zelim da svim pravim umetnicima kazem da je pojava likova kao sto su Duchamp, Warhol gospDŽa Abramovic i Hirst i njihovo ravnopravno ukljucivanje u vas svet, bilo svojevrsno samoubistvo u vise epizoda. Prigrljeni od strane netalentivanih, nazovi, umetnika su iz podruma, gde im je uvek i bilo mesto, uspeli su da isplivaju na povrsinu i da postanu mainstream postrosake kulture. To su redom ljudi koji su stvorili sliku da svako ko ih ne razume, taj je automatski glup i neobrazovan jer ti oni nisu interesantni i ne razumes to sto rade. A ne rade nista osim sto se unapred „naprd…“ u vidu manifesta koji kasnije postaje uputstvo za konzumiranje/koriscenje. A zatim su oni preuzeli sve drzavne galerije a doticnu gospoDŽu A čak pozvali da spasava nasu umetnicku scenu. Drago mi je da se to polako rusi u svetu jer su sve cesci snimci gde se ljudi sprdaju sa performerima, besmislenim instalacijama i ostalim kvazi dubokoumnim uznaprdjivanjima. Nadam se da ce se ovaj trenda takodje brzo usvojiti i kod nas jer smo pomodari i plagijatori (ovo pricam i za vas i za nas arhitekte). Umetnost mora da ozdravi tako sto ce se vratiti korenima koji moraju da neguju i talenat i artizanstvo i tehniku i stav i lepotu. Nadam se da ce proci vreme pametvanja bez pokrica i divljenja umisljenim egzibicionistima i da ce ljudi slobodno moci da kazu… kakvo je ovo *ranje a da ne budu lincovani od mediokriteta koji protrcavaju kroz Luvr za 3 sata napravivsi 100 selfija kako zamisljeno analiziraju dela starih majstora
Prastajte sto se mesam a ako se neko nasao i uvredjen, prozvan, ili se pak sam pronasao……. .pa boli me …..
Vizuelne umetnosti su u dubokoj krizi, za razliku od drugih grana umetnosti. Zato što u drugim granama umetnosti ovakve stvari koje opisujete nisu bile moguće, odnosno pokušano je (najilustrativniji primer je koncert gde je sve vreme klavirista udarao jednu notu), ali nije se u tome uspelo, jer to niko nije hteo da gleda/sluša. Za vizuelne umetnosti nije potrebno vreme, mogu se konzumirati u sekundi (gledam svake godine na Venecijanskom bijenalu da je to otprilike vreme, par sekundi, koje posetioci posvećuju kojekakvim besmislicama), za razliku od ostalih umetnosti. Nećeš svakako čitati knjigu gde se dve reči ponavljaju na sto strana. Sve je jasno samo ne vidim izlaz. Ne pripadam toj grani umetnosti, srećom.
Našao se Klačar, jednu istu „izložbu“ nekih sličica valja 25 godina, nikad ništa umetnički vredno i pametno uradio nije. Ali se tako nametnuo članstvu, ne skida se i koristi razne perfidarije, samo da bi opstao. Neostvareni profesorčić iz provincije.
Poštovani Arhitekta
Ovo o čemu govorite je posledica pomeranja granica umetnosti. Taj popularni sport je doveo do nestanka istih, tako da se danas i *rdež može smatrati umetnošću ako se dovoljno vešto „objasni“ (još jedan popularan sport: logorejska intelektualizacija gluposti). A vrlo je popularan taj sport pomeranja granica jer se nameće kao oslobodilac od neke navodno ograničavajuće stege zastarelih i prevaziđenih zanata. To je naravno čista glupost jer je istorija pokazala da su dela velikih majstora i dalje na ceni i nakon svih -izama. Istorija će pokazati da su banane na zidu i ostale savremene kvaziintelektualne domišljatosti obične jeftine fore koje će vreme progutati. A ljudi će uvek ceniti dobru sliku, skulpturu, grafiku i crtež. Kao i originalno i dobro arhitektonsko delo.
Bolje da nemamo upravu. Blamraju nas na svakom koraku. Očigledno rade za vlasti. Nema drugog opravdanja.
stanje je jezivo
sns uprava, dobili lovu da unište ulus
ne znaju da vode ni udruženje ni skupštinu, skandalozno…
svesno ili podsvesno, uprava radi u korist sns-a
Izbacuju ljude iz Udruženja koji ukazuju na zakonske i moralne nepravilnosti. Raščistiti sve na Skupštini i najuriti muljatore.
msm, v. k.nije normalan
Ne sazivaju Skupštinu pošto znaju da će sbiti menjeni: Klačar i kamarila.
Klačare, skini nam se sa grbače, krivično da odgovaraš!!!
procesuirati tehničku upravu
ima tu dosta pronevera državnog novca, poslati im inspekciju
uzurpirani ulus izvan zakona
Odbijam da platim članarinu dok god su Klačar i bratija u Upravi.
dole uprava
Tipično naški.
Sadašnja uprava dovela je Udruženje do propasti.
A pa ne radi rukovodstvo volonterski, sebi nameštaju izložbe i tezge.
Rapustiti ove i formirati novo udruženje na zdravim osnovama.
nikakve koristi za članstvo
Bitno je da se Vojislav Klačar slika za televizije.
Sadašnja uprava je za kritičnu situaciju najzaslužnija. Pri tom su sami među najneuspešnijim umetnicima, ali usladila se vlast.
Vojislav Klačar direktno unosu razdor u rukovodstvo, što se prenosi i na članstvo. Da ne govorim što su nezakonito rasprodati fondovi. Smeniti ovog uzurpatora pod hitno!!!
Ulus je jedna skupina prepotentnih budala. Zadnjih 50 godina uvek postoje bar tri struje koje rade jedne protiv drugih. Jedino sto ih je interesovalo je to da dobiju preko Ulusa i Grada atelje besplatno. Uvek miniraju jedne druge. Opsta korist za udruzenje im je strana, jedino licna korist ih zadrzava u clanstvu. Sami su dozvolili da zive na rubu egzistencije jer nisu jedinstveni vec su kao rogovi u vreci.
To nije problem samo sa ulus-om već sa svim umetničkim udruženjima, osim udus-a, gde je predsednik plaćen i samim tim ima neku odgovornost. To generalno nije krivica udruženja već zakona koji je tako skrojen da omogućava raznorazne malverzacije, ako znamo, a znamo, da svuda ima loših ljudi. Kad sam se ja time aktivno bavila, predlagala sam Ministarstvu kulture da prekopira odredbe Slovenačkog Zakona o kulturi, kad je o tom segmentu reč (reprezentativna umetnička udruženja). To je tamo rešeno tako da zloupotrebe nisu moguće, čitava uprava je plaćena, koncipirana je kao tim koji izlazi sa određenim planom koji mora biti ispunjen. Ako ne bude ispunjen, ne može se sledeći put kandidovati. Ovi naši to nisu hteli ni da čuju iz populizma, ali i zato što su prestravljeni od svega novog, ni ovo što već postoji nisu u stanju da sprovode.
Samo nam još to fali da plaćamo Upravu koja ništa ne zna i ne radi za članstvo…
Niste pročitali do kraja moj komentar. Uprava se obavezuje da odradi određene veoma konkretne stvari koje poboljšavaju položaj umetnika ili se odnose na neke druge probleme koje esnaf trenutno ima. Ako ne uspe da uradi ono sa čime se konkurisalo za upravu, nemate pravo, kao tim, grupa, da se ponovo kandidujete. Znači akcenat je na tome da MORATE da uradite ono što ste zacrtali.
…oni će da tvrde da su uradili. Kao i svi do sada.
Upravniče zgrade, o tome ne odlučuju oni.
Nije bilo izjašnjavanja građana o davanju njihovog novca onima koji ili ne žele ili nisu sposobni da se dokažu na tržištu. Pravi umetnici i radnici u kulturi će uvek moći da privuku i inspirišu publiku i time zarade novac umesto da ga dobijaju nasiljem vlasti javnim finansiranjem „kulture i umetnosti“. Kmečanje za novcem građana postoji da bi oholi pomodari parazitirali na tuđoj grbači i sebe smatrali kulturnim i iznad drugih koji se ne bave njihovom „kulturom i umetnošću“, a sve to ostvareno nasiljem vlasti bez izjašnjavanja građana. Ima li većeg uspeha za umetnika od plaćene ulaznice za njegov nastup, kada sve što stiče i troši dolazi isključivo od vrednosti umetničkog rada i sposobnosti inspirisanja publike, a ne zloupotreba vlasti?
Svaka baka koja kraj pijace na kartonskoj kutiji prodaje sitnice je beskrajno mnogo uglednija od svih na javnom kazanu. Svaki ulični umetnik je beskrajno mnogo ugledniji od svih „umetnika“ na javnom kazanu. Više vredi jedan njihov dinar – od svog bogatstva onih koji se guraju sa činijama oko javnog kazana.
Znači kultura na tržište, po sistemu plaćene ulaznice. Onda ćete kao kulturu imati Cecu i Jecu. To hoćete? Bolje se sklonite, vi ništa ne razumete. Ogromne pare se ulažu u kulturu u drugim zemljama, te pare se isplate. One se višestruko vraćaju jednoj zemlji, na više različitih načina, pa i novčano.
Besmislene tvrdnje. Otimati od slobodnih ljudi pa onda još davati na nesposobne da zarade svoj novac je izrazito nemoralno. Ali drugarica je koristila niskost radi nasilja posramljivanja – zato što nema zaista šta da kaže…
Ja vama nisam drugarica, a vi se usuđujete da se mešate u nešto o čemu ništa ne znate. Ja se ne bih tako mešala u vašu ili bilo koju drugu profesiju o kojoj ništa ne znam.
Sada naravno ide glumljenje žrtve…. Nakon niskosti. Uz dodatnu laž da se mešam nešto u šta se ne razumem.
Ne naravno, umetnost je za sve i svako može da ima svoje mišljenje. Kao i za sve ostalo. To što radite je nasilje posramljivanja u javnom govoru. TIpično za drugove i drugarice jer time žele da izbegavaju i da prikriju da nemaju šta da kažu. Sva sreća na meni ne funkcioniše.
Istina uvek boli. A istina je da ogromna većina nisu umetnici. Nisu sposobni da privuku svoju publiku, da inspirišu…
Nikad ne glumim žrtvu, i da, spremna sam na udarce, i to niske, kad se neko usudi da bagateliše umetnost, a da o tome ništa ne zna.
Ponovo glumljenje žrtve i „Drž’te lopova“ kao da se ja bavim niskostima dok drugarica zapravo to radi. Nije vas nimalo sramota? Svesni ste da ljudi ovo čitaju je l’ tako?
Likovni i primenjeni umetnici ne naplaćuju ulaznice za izložbe, bilo kolektivne, bilo samostalne. Sve sami finansiraju, od ateljea, materijala, struje , grejanja, do kompjutera i druge opreme koja je potrebna za rad. Slike, skulpture, keramika, grafike i druga dela likovne i primenjene umetnosti se jako slabo prodaju od početka krize devedesetih. Najbolje se prodaju štanceraj, kopije, falsifikati, plagijati i kič, jer publika ne zna šta je umetnost, nego ide za onime ko se najbolje reklamira.
Još nešto, zločinačka, zločinačka ideologija komunizma je naročito izražena u umetnosti. Ona je neprijatelj lepote – jer lepota razotkriva ružnu dušu drugova i drugarica. Možemo to videti svuda. Meni je najupečatljiviji primer arhitekture. Samo pogledati komunističke građevine pa će svaki umetnik znati da odabere pravi put u svojoj umetnosti – potpuno suprotno od tog zla…
Za vreme tog komunizma umetnici su imali mnogo bolji status, mogli su slobodni da stvaraju, a samim tim su nastala vredna dela. U prethodnom komentaru sam zaboravila da napomenem i da plaćamo ateljea/radne prostore/lokale po komercijalnim cenama, kao i učešće na izložbama jer država skoro da ne finansira kulturu. Troškovi galerija su veliki, a ljudi umesto da kupe npr sliku za poklon za svadbu, kao nekada, mladenci traže keš da bi platili troškove.
Što se tiče Vašeg komentara o komunističkoj arhitekturi, šta je ovo što nas danas okružuje? Ulice prepune sklepanih zgrada oblepljenih stiroporom, bez zelene površine, parkinga, trotoara.
Upravo tako. Kao i svaka drugarica, želite nasilje prema slobodnim ljudima. To je suština zločinačke ideologije komunizma. Da komunistička tiranija otima od njih da bi dala vama – jer ste nesposobni ili lenji da zaista dokažete svoje vrednosti na slobodnom tržištu. Svaki dinar bez mama države.
Ali to je teško… Mora da se radi. Mora da se ima i skromnosti i poštovanja za publiku i radi za njih bez obzira na lična osećanja koja imam prema umetnosti. To je teško…
Jr, ni u jednoj normalnoj i razvijenoj zemlji čak i liberalnog kapitalizma kultura nije na tržištu. Ni u jednoj, zapamtite. To vam govorim iz pozicije nekoga ko se godinama bavio proučavanjem Zakona o kulturi u različitim zemljama i ko je delimično učestvovao i u kreiranju ovog našeg Zakona, koji je, uzgred, očajno loš. Britanija, kao primer liberanog kapitalizma, ima veoma istančan način finansiranja umetnika, a pogotovu visoke umetnosti, tako da mislim da smo završili diskusiju. Da vam ne pričam o skandinavskim zemljama koje imaju takav sistem u kulturi da su umetnici proglašeni za NACIONALNO DOBRO.
Nijedna od navedenih zemalja nije zemlja „liberalnog kapitalizma“. To je čak i besmislen izraz. Kapitalizam je po svojoj prirodi slobodan nepotrebno je to posebno isticati. Kako je u SAD? Je l’ ostalo tamo nešto od slobode?
Nikad nisam bila drugarica i zbog toga nisam mogla da se zaposlim. Rezultat toga je da sam postala slobodni/samostalni umetnik koji, od vas, ni od bilo koga drugoga, nije dobio VAŠ dinar. Vidi se da ne poznajete problematiku, ali udri po umetnicima, oni su najslabiji!?
Kada se proda neko umetničko delo, slika, skulptura, npr, deo tog novca je već otišao na atelje, struju, materijal, opremu, prevoz… Onda ide porez i provizija galerije, a umetniku ostaje najmanje.
Da li je isto komunizam npr u Nemačkoj gde umetnici plaćaju zakup ateljea 5€/m² – isto, pa i jeftinije nego mi u Srbiji?
Zašto niste objavili demanti?
Ceo grad bruji o tome da je ovaj tekst o ULUSu koji ste objavili demantovan a da Radar krije demanti od javnosti!
Da li je vaša novinarka istražila kako je u Udruženju koje nema ni Upravni odbor a ni Nadzorni odbor a ni Skupštinu koja zaseda došlo do potpisivanja ugovora vrednog milion evra ? Da li nekog zanima kako je tehnička uprava obezbedila milion evra za realizaciju projekta koji uopšte nije ULUSov projekat? Ta tema možda vaš list ne zanima ali članove ULUSa zanima i žele da saznaju kako je moguće da se tolike pare uzimaju u njihove ime bez njihove saglasnosti i to za realizaciju nekog projekta koji nema nikakve veze sa ciljevima ULUSa!
Da li je tehnička uprava ULUSa vaš sasvim stala? Da li su se povukli sa raspisanog konkursa Ministarstva kulture za finansiranje ULUSovih programa donetih bez odluke Umetničkog saveta koji je prestao da postoji mnogo pre ove političke obustave rada ? Da li se Upravni odbor u tehničkom mandatu odrekao implementacije projekta medjunarodne umetničke zadruge milion evra koje je ULUS dobio u svrhe realizacije tog projekta nakon što je Vojislav Klačar potpisao kao vd. predsednika Upravnog odbora ULUSa ugovor sa Evropskom unijom ? Pitanja su mnogobrojna a odgovora nema.
Pitanje za urednika Radara, zašto ignorišete napisani i poslat vam demanti ovog sramnog teksta o U?USu koji ste sebi dozvolili da objavite? Ko ste vi da denzinformišete javnost?
Odličan analitički tekst, jedino mi para uši ta reč udruga!? nekako nije primerena srpskom jeziku, kod nas se kaže lepo udruženje, jer radi se o Udruženju likovnih umetnika Srbije
A na šta gospoda troše državni novac?Na igre prestola?
Vojsko, rek’o Klačar da morate da stanete. Tako ćete fino propasti. Nasamareni i poslušni.
Sudski procesi su utvrdili da je dobar deo dugova za doprinose samostalaca napravio upravo ULUS, jer nije nikad preneo sredstva koje su lokalne uprave uplatile ULUSu na račune samostalca u Poreskoj upravi. Šta će nam takvo udruženje? Mi samostalci ne možemo da se oslonimo na one sa kojima smo i udruženi!? Univerzitetske profesore i ostale članove ULUSa koji su zaposleni po raznim institucijama kulture a koji ulaze ili ne ulaze u ULUSove organe i tela, većinski uopšte ni ne zanimaju
problemi samostalca. Jedno su deklarativne izjave po medijima a sasvim je drugo stvarnost u kojoj samostalci otkrivaju da je jedan od razloga zbog kojeg odlaze u penzije ispod praga najniže zagarantovane penzije i nemar samog ULUSa. A ULUS je udruženje i dobro funkcionisanje udruženja počiva isključivo na delovanju članova u skladu sa Statutom i Zakonom.
Haos je neodrživ.
Kakav feniks, sad su jos proglasili da moraju da stanu. Izgleda ce tako i biti. Kakav autogol.
Autor ovog teksta je potpuno neupućen i nema pojma o čemu se radi u ULUSu a očigledno ga i ne zanima. Piše tek da bi nešto napisao.
A ta famozna skupština iz 2019-te koju spominje je bila redovna izborna Skupština, Vecina članova prethodne uprave, koja je dobro i složno vodila Udruženje, u skladu sa Statutom nakon dva mandata više nisu mogli da budu birani. Nije se radilo o nikakvoj „revoluciji“ a još manje o političkoj polarizaciji članstva. Medjutim sa dolaskom ove nove uprave koja se poziva na politiku krenuo je ne može se reći mobing jer članovi nisu zaposleni u organima i telima , a i suviše je blago reči i maltretiranje. Dogodio se teror. Statuta, Zakon a i pomenuti Ustav su proterani iz ULUSa. Primenom gole sile bezobrazluka uvedena je tehnička uprava. Današnji problemi u ULUSu nemaju veze sa umetnošću, koren svega je nasilje.
Tačno, a što trpimo nasilje i politizaciju? Smenimo ih.
P. S: Savremena kvaziumetnost neka se sama izdržava!
Ko iz te uprave ima ozbiljno delo? Samo ih novac i moć interesuju. I sitno političarenje, da nešto ućare. Grobari Ulusa.
Poznajući neke od aktera ovih sukoba mogu da kažem da mi je sa jedne strane neverovatno da je do istih došlo a sa druge, još bi neverovatnije bilo da nije došlo do velikih problema pa i sukoba. ULUS je složena, troma, statična institucija i takve strukture prosto ne trpe reforme. Koliko god da deluju zapuštene i beznadežno inertne, one u stvari imaju neki unutrašnji princip, balans, kao najmanji zajednički sadržilac skupa vrlo heterogenih stavova, interesa, očekivanja, ionako vrlo raznolikog članstva. Svaka izmena, i kada je u nesumnjivo najboljoj nameri, dovodi neminovno do remećenja tog balansa i deo članstva se oseća ili zaobiđen tj. ignorisan, ili ugrožen, ili prosto nezainteresovan. I onda to celo promenama izazvano stanje postaje deo novog balansa koje nove akcije dalje htele-ne-htele nanovo „remete“. Nastaje niz kurcšlusa, koji na kraju postaje i stvaran i dovodi do požara (malo Twilight Zone u jednoj nje dostojnoj zgradi). A svaki pomenuti balans je i inače pre rezultat sklopa spoljašnjih, društvenih, kultur-političkih i istorijskih sila i procesa — koji interreaguju sa zatečenim stanjima iz različitih faza postojanja udruženja — nego nekih presudnih unutrašnjih delovanja; sila i procesa na koje ni članstvo ni udruženje ne mogu mnogo da utiču, mogu samo da pokušaju da ih razumeju i da im se postepeno prilagođavaju. A za tu postepenost nikad nema vremena. ULUS je svakako pod pritiskom kao i sve u socijalizmu-odlučujuće-stasale institucije, kapitalistička logika ih neminovno napada, smetaju joj, izazivaju je. Ljudi koji se poduhvate sređivanja stanja će neminovno ispasti slonovi u staklarskoj radnji ali će njihov rad neminovno imati i prirodu jednog umetničkog, stvaralačkog procesa, a tu nikad nije sramota pogrešiti, zalutati, ne uspeti i… početi registraciju sila i procesa iz početka…
Nebojša, ULUS nije ni institucija ni politička partija, već strukovno umetničko udruženje LIKOVNIH umetnika. Ovo što pišete je besmisleno naklapanje i lupetanje.
Kako kapitalistička logika ne napada udruženja proistekla iz socijalističkog doba u drugim državama koje su takođe bile socijalističke, a sada su uređene? Znači nije problem u prethodnom socijalizmu, nego je problem u nesposobnosti Ministarstva kulture da donese REALAN Zakon o kulturi koji će na drugačiji način definisati ovu oblast. Tamo sede nesposobnjakovići, u to sam se više puta lično uverila, ljudi koji nemaju pojma ni o tome čime se bave, a što je još gore, ne znaju ni šta je njihova funkcija.
Nisam ni napisao da je problem u socijalizmu već da je ULUS, kao i sve druge institucije, udruženja, društvene organizacije, tada zadobio formu i strukturu, prava i privilegije, kapacitet i kvalitet, koji po više osnova ne odgovaraju režimu kapitalističke periferije. E sada, nisu ni sve periferije iste, one bliže centru, koje se nekada nazivaju „poluperiferije“, imaju nešto veće zadržavanje vrednosti, samim tim nešto veće mogućnosti za investicije u društvene organizacije i institucije. Takođe, imaju nešto veće potrebe za podrškom kulturi i umetnosti jer imaju nešto razvijeniju proizvodnju a samim tim i srednju klasu koja najvećim delom proizvodi i konzumira umetnost. Nisu sve bile izložene istim privrednim, političkim i kulturnim promenama i posledicama tih promena – da bi se tek tako prepisivali modeli.
E Ana , da li tebi smeta što je Zakonom o kulturi regulisan status samostalnog umetnika? Da li je loše što taj Zakon obavezuje lokalne samouprave da obezbede samostalnom umetniku zdravstveno osiguranje. Da i samostalni umetnik kad se razboli ostvari svoje pravo na lečenje ili kad dobije dete da ga vakciniše? Da li ti smeta, Ana, što lokalne samouprave i dan danas moraju u skladu sa Zakonom da za umetnika koji se samostalno, van institucija kulture, bavi svojim umetničkim zanimanjem, obezbede i osnovicu za penziju u iznosu najniže penzije u Republici? Da ne misliš Ana da je taj prag zagarantovane socijalne zaštite za umetnika samostalca samo štetan atavizam socijalističkog društvenog uređenja ? Šta je tvoja vizija? Radno aktivni samostalni umetnik bez zdravstvenog osiguranja i bez i te minimalne penzije koji poput Herkulesa ,savremenog doba, sam ,potpuno napušten od društva i njegove države se na slobodnom tržištu bori da zaradi za zdravstveno osiguranje i barem osnovnu penziju? I još na to plaća i porez na promet. E Ana, da li si znala da u skladu sa Zakonom o kulturi na snazi, samostalni umetnik nije obveznik poreza na promet? Samostalni umetnik je samo obveznik poreza na obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje za čije troškove do iznosa najniže osnovice je Zakon obavezao lokalne samouprave da opredele novac i time pomognu samostalnog umetnika da uprkos nestanku prezrenog neuredjenog socijalizma i dalje pružaju podršku umetniku koji slobodno stvara nezavisno od bilo koje državne institucije i koji ne samo da neguje slobodu izražavanja već je i bastion slobode govora ! E Ana , Ana …
Od kad su udruženja gradjana kao nevladine organizacije postale institucije?
ULUS kao i druga strukovna a pogotovu reprezentativna udruženja nisu tek „udruženja građana“ ili „nevladine organizacije“. One formalno mogu biti i to, ali ta forma svakako nije njihova dominantna karakteristika, i samo nametanje te forme je jedan oblik degradacije i ignorancije. Ta udruženja imaju smisao, funkciju a ako hoćete i ugled a svakako samorazumljivi smisao institucije, dakle nečega što ima poznatu i priznatu funkciju, istoriju, kapacitet i kvalitet koji verovatno nema ni deset procenata društvenih organizacija i udruženja građana. Uzmimo samo koliko je sama delatnost članstva vidljiva, prisutna i prepoznatljiva u opštoj kulturi, u medijima, javnosti, u obrazovanju, koliko je prestižna i opštepriznata kao delatnost od izuzetnog društvenog značaja.
Dakle, strukovna udruženja ne postoje u društvu, ne osećaju i ne tiču ih se društvene promene, opstaju u nekom vakuumu svojih interesa i interesovanja, nekoj kapsuli u kojoj putuju nezainteresovano kroz vreme i prostor… pa to jeste art…
Koliko praznih reči Nebojša. Ništa od toga što ste napisali nema veze sa ULUSovim stvarnim problemima. Prazna retorika štetna koliko i pogrešna. Da ste se vi rukovodioci ULUSa svih ovih godina bavili likovnom umetnošću i vođenjem Udruženja u korist svojih članova, ne bi bilo ove katastrofalne situacije.
Šta ih sprečava da sami organizuju izložbe i naplaćuju ulazinice? Ništa verovatno osim lenjosti i sujete. Možda je to ispod časti takvim nadvremenskim veličinama.
Pravi umetnik ne kinji svoju publiku nikada, baš nikada. I znate…. pravi umetnik nikada ne kinji svoju publiku.
Da li sam spomenuo da pravi umetnik nikada ne kinji svoju publiku?
Vi ste tu kao umetnici da svoju umetnost učinite privlačnijom ljudima. U Srbiji su hvala Bogu još uvek ljudi prilično dobri socijalizovani pa banana prilepljena na zid nije umetnost nego takva izložba služi samo za pranje para ili da se oholi pomodari iživljavaju nad publikom – vi to ne razumete uz nasilje posramljivanja naravno.
Inspirišite. Ubedite me u nešto više. Ja sam običan veseli pivopija pa sam ipak stajao ispred Autoportreta Direra u Minhenu zapanjen lepotom. Možete Vi tako nešto? Bar malo od tog osećaja?
Uprava=SNS botovi
Kao neko sa strane, a ko je kroz skolovanje imao dodira sa istorijom unetnosti, zelim da svim pravim umetnicima kazem da je pojava likova kao sto su Duchamp, Warhol gospDŽa Abramovic i Hirst i njihovo ravnopravno ukljucivanje u vas svet, bilo svojevrsno samoubistvo u vise epizoda. Prigrljeni od strane netalentivanih, nazovi, umetnika su iz podruma, gde im je uvek i bilo mesto, uspeli su da isplivaju na povrsinu i da postanu mainstream postrosake kulture. To su redom ljudi koji su stvorili sliku da svako ko ih ne razume, taj je automatski glup i neobrazovan jer ti oni nisu interesantni i ne razumes to sto rade. A ne rade nista osim sto se unapred „naprd…“ u vidu manifesta koji kasnije postaje uputstvo za konzumiranje/koriscenje. A zatim su oni preuzeli sve drzavne galerije a doticnu gospoDŽu A čak pozvali da spasava nasu umetnicku scenu. Drago mi je da se to polako rusi u svetu jer su sve cesci snimci gde se ljudi sprdaju sa performerima, besmislenim instalacijama i ostalim kvazi dubokoumnim uznaprdjivanjima. Nadam se da ce se ovaj trenda takodje brzo usvojiti i kod nas jer smo pomodari i plagijatori (ovo pricam i za vas i za nas arhitekte). Umetnost mora da ozdravi tako sto ce se vratiti korenima koji moraju da neguju i talenat i artizanstvo i tehniku i stav i lepotu. Nadam se da ce proci vreme pametvanja bez pokrica i divljenja umisljenim egzibicionistima i da ce ljudi slobodno moci da kazu… kakvo je ovo *ranje a da ne budu lincovani od mediokriteta koji protrcavaju kroz Luvr za 3 sata napravivsi 100 selfija kako zamisljeno analiziraju dela starih majstora
Prastajte sto se mesam a ako se neko nasao i uvredjen, prozvan, ili se pak sam pronasao……. .pa boli me …..
Vizuelne umetnosti su u dubokoj krizi, za razliku od drugih grana umetnosti. Zato što u drugim granama umetnosti ovakve stvari koje opisujete nisu bile moguće, odnosno pokušano je (najilustrativniji primer je koncert gde je sve vreme klavirista udarao jednu notu), ali nije se u tome uspelo, jer to niko nije hteo da gleda/sluša. Za vizuelne umetnosti nije potrebno vreme, mogu se konzumirati u sekundi (gledam svake godine na Venecijanskom bijenalu da je to otprilike vreme, par sekundi, koje posetioci posvećuju kojekakvim besmislicama), za razliku od ostalih umetnosti. Nećeš svakako čitati knjigu gde se dve reči ponavljaju na sto strana. Sve je jasno samo ne vidim izlaz. Ne pripadam toj grani umetnosti, srećom.
Našao se Klačar, jednu istu „izložbu“ nekih sličica valja 25 godina, nikad ništa umetnički vredno i pametno uradio nije. Ali se tako nametnuo članstvu, ne skida se i koristi razne perfidarije, samo da bi opstao. Neostvareni profesorčić iz provincije.
Poštovani Arhitekta
Ovo o čemu govorite je posledica pomeranja granica umetnosti. Taj popularni sport je doveo do nestanka istih, tako da se danas i *rdež može smatrati umetnošću ako se dovoljno vešto „objasni“ (još jedan popularan sport: logorejska intelektualizacija gluposti). A vrlo je popularan taj sport pomeranja granica jer se nameće kao oslobodilac od neke navodno ograničavajuće stege zastarelih i prevaziđenih zanata. To je naravno čista glupost jer je istorija pokazala da su dela velikih majstora i dalje na ceni i nakon svih -izama. Istorija će pokazati da su banane na zidu i ostale savremene kvaziintelektualne domišljatosti obične jeftine fore koje će vreme progutati. A ljudi će uvek ceniti dobru sliku, skulpturu, grafiku i crtež. Kao i originalno i dobro arhitektonsko delo.
Bolje da nemamo upravu. Blamraju nas na svakom koraku. Očigledno rade za vlasti. Nema drugog opravdanja.
stanje je jezivo
sns uprava, dobili lovu da unište ulus
ne znaju da vode ni udruženje ni skupštinu, skandalozno…
svesno ili podsvesno, uprava radi u korist sns-a
Izbacuju ljude iz Udruženja koji ukazuju na zakonske i moralne nepravilnosti. Raščistiti sve na Skupštini i najuriti muljatore.
msm, v. k.nije normalan
Ne sazivaju Skupštinu pošto znaju da će sbiti menjeni: Klačar i kamarila.
Klačare, skini nam se sa grbače, krivično da odgovaraš!!!
procesuirati tehničku upravu
ima tu dosta pronevera državnog novca, poslati im inspekciju
uzurpirani ulus izvan zakona
Odbijam da platim članarinu dok god su Klačar i bratija u Upravi.
dole uprava
Tipično naški.
Sadašnja uprava dovela je Udruženje do propasti.
A pa ne radi rukovodstvo volonterski, sebi nameštaju izložbe i tezge.
Rapustiti ove i formirati novo udruženje na zdravim osnovama.
nikakve koristi za članstvo
Bitno je da se Vojislav Klačar slika za televizije.
Sadašnja uprava je za kritičnu situaciju najzaslužnija. Pri tom su sami među najneuspešnijim umetnicima, ali usladila se vlast.
Vojislav Klačar direktno unosu razdor u rukovodstvo, što se prenosi i na članstvo. Da ne govorim što su nezakonito rasprodati fondovi. Smeniti ovog uzurpatora pod hitno!!!
Ulus je jedna skupina prepotentnih budala. Zadnjih 50 godina uvek postoje bar tri struje koje rade jedne protiv drugih. Jedino sto ih je interesovalo je to da dobiju preko Ulusa i Grada atelje besplatno. Uvek miniraju jedne druge. Opsta korist za udruzenje im je strana, jedino licna korist ih zadrzava u clanstvu. Sami su dozvolili da zive na rubu egzistencije jer nisu jedinstveni vec su kao rogovi u vreci.
To nije problem samo sa ulus-om već sa svim umetničkim udruženjima, osim udus-a, gde je predsednik plaćen i samim tim ima neku odgovornost. To generalno nije krivica udruženja već zakona koji je tako skrojen da omogućava raznorazne malverzacije, ako znamo, a znamo, da svuda ima loših ljudi. Kad sam se ja time aktivno bavila, predlagala sam Ministarstvu kulture da prekopira odredbe Slovenačkog Zakona o kulturi, kad je o tom segmentu reč (reprezentativna umetnička udruženja). To je tamo rešeno tako da zloupotrebe nisu moguće, čitava uprava je plaćena, koncipirana je kao tim koji izlazi sa određenim planom koji mora biti ispunjen. Ako ne bude ispunjen, ne može se sledeći put kandidovati. Ovi naši to nisu hteli ni da čuju iz populizma, ali i zato što su prestravljeni od svega novog, ni ovo što već postoji nisu u stanju da sprovode.
Samo nam još to fali da plaćamo Upravu koja ništa ne zna i ne radi za članstvo…
Niste pročitali do kraja moj komentar. Uprava se obavezuje da odradi određene veoma konkretne stvari koje poboljšavaju položaj umetnika ili se odnose na neke druge probleme koje esnaf trenutno ima. Ako ne uspe da uradi ono sa čime se konkurisalo za upravu, nemate pravo, kao tim, grupa, da se ponovo kandidujete. Znači akcenat je na tome da MORATE da uradite ono što ste zacrtali.
…oni će da tvrde da su uradili. Kao i svi do sada.
Upravniče zgrade, o tome ne odlučuju oni.
Nije bilo izjašnjavanja građana o davanju njihovog novca onima koji ili ne žele ili nisu sposobni da se dokažu na tržištu. Pravi umetnici i radnici u kulturi će uvek moći da privuku i inspirišu publiku i time zarade novac umesto da ga dobijaju nasiljem vlasti javnim finansiranjem „kulture i umetnosti“. Kmečanje za novcem građana postoji da bi oholi pomodari parazitirali na tuđoj grbači i sebe smatrali kulturnim i iznad drugih koji se ne bave njihovom „kulturom i umetnošću“, a sve to ostvareno nasiljem vlasti bez izjašnjavanja građana. Ima li većeg uspeha za umetnika od plaćene ulaznice za njegov nastup, kada sve što stiče i troši dolazi isključivo od vrednosti umetničkog rada i sposobnosti inspirisanja publike, a ne zloupotreba vlasti?
Svaka baka koja kraj pijace na kartonskoj kutiji prodaje sitnice je beskrajno mnogo uglednija od svih na javnom kazanu. Svaki ulični umetnik je beskrajno mnogo ugledniji od svih „umetnika“ na javnom kazanu. Više vredi jedan njihov dinar – od svog bogatstva onih koji se guraju sa činijama oko javnog kazana.
Znači kultura na tržište, po sistemu plaćene ulaznice. Onda ćete kao kulturu imati Cecu i Jecu. To hoćete? Bolje se sklonite, vi ništa ne razumete. Ogromne pare se ulažu u kulturu u drugim zemljama, te pare se isplate. One se višestruko vraćaju jednoj zemlji, na više različitih načina, pa i novčano.
Besmislene tvrdnje. Otimati od slobodnih ljudi pa onda još davati na nesposobne da zarade svoj novac je izrazito nemoralno. Ali drugarica je koristila niskost radi nasilja posramljivanja – zato što nema zaista šta da kaže…
Ja vama nisam drugarica, a vi se usuđujete da se mešate u nešto o čemu ništa ne znate. Ja se ne bih tako mešala u vašu ili bilo koju drugu profesiju o kojoj ništa ne znam.
Sada naravno ide glumljenje žrtve…. Nakon niskosti. Uz dodatnu laž da se mešam nešto u šta se ne razumem.
Ne naravno, umetnost je za sve i svako može da ima svoje mišljenje. Kao i za sve ostalo. To što radite je nasilje posramljivanja u javnom govoru. TIpično za drugove i drugarice jer time žele da izbegavaju i da prikriju da nemaju šta da kažu. Sva sreća na meni ne funkcioniše.
Istina uvek boli. A istina je da ogromna većina nisu umetnici. Nisu sposobni da privuku svoju publiku, da inspirišu…
Nikad ne glumim žrtvu, i da, spremna sam na udarce, i to niske, kad se neko usudi da bagateliše umetnost, a da o tome ništa ne zna.
Ponovo glumljenje žrtve i „Drž’te lopova“ kao da se ja bavim niskostima dok drugarica zapravo to radi. Nije vas nimalo sramota? Svesni ste da ljudi ovo čitaju je l’ tako?
Likovni i primenjeni umetnici ne naplaćuju ulaznice za izložbe, bilo kolektivne, bilo samostalne. Sve sami finansiraju, od ateljea, materijala, struje , grejanja, do kompjutera i druge opreme koja je potrebna za rad. Slike, skulpture, keramika, grafike i druga dela likovne i primenjene umetnosti se jako slabo prodaju od početka krize devedesetih. Najbolje se prodaju štanceraj, kopije, falsifikati, plagijati i kič, jer publika ne zna šta je umetnost, nego ide za onime ko se najbolje reklamira.
Još nešto, zločinačka, zločinačka ideologija komunizma je naročito izražena u umetnosti. Ona je neprijatelj lepote – jer lepota razotkriva ružnu dušu drugova i drugarica. Možemo to videti svuda. Meni je najupečatljiviji primer arhitekture. Samo pogledati komunističke građevine pa će svaki umetnik znati da odabere pravi put u svojoj umetnosti – potpuno suprotno od tog zla…
Za vreme tog komunizma umetnici su imali mnogo bolji status, mogli su slobodni da stvaraju, a samim tim su nastala vredna dela. U prethodnom komentaru sam zaboravila da napomenem i da plaćamo ateljea/radne prostore/lokale po komercijalnim cenama, kao i učešće na izložbama jer država skoro da ne finansira kulturu. Troškovi galerija su veliki, a ljudi umesto da kupe npr sliku za poklon za svadbu, kao nekada, mladenci traže keš da bi platili troškove.
Što se tiče Vašeg komentara o komunističkoj arhitekturi, šta je ovo što nas danas okružuje? Ulice prepune sklepanih zgrada oblepljenih stiroporom, bez zelene površine, parkinga, trotoara.
Upravo tako. Kao i svaka drugarica, želite nasilje prema slobodnim ljudima. To je suština zločinačke ideologije komunizma. Da komunistička tiranija otima od njih da bi dala vama – jer ste nesposobni ili lenji da zaista dokažete svoje vrednosti na slobodnom tržištu. Svaki dinar bez mama države.
Ali to je teško… Mora da se radi. Mora da se ima i skromnosti i poštovanja za publiku i radi za njih bez obzira na lična osećanja koja imam prema umetnosti. To je teško…
Jr, ni u jednoj normalnoj i razvijenoj zemlji čak i liberalnog kapitalizma kultura nije na tržištu. Ni u jednoj, zapamtite. To vam govorim iz pozicije nekoga ko se godinama bavio proučavanjem Zakona o kulturi u različitim zemljama i ko je delimično učestvovao i u kreiranju ovog našeg Zakona, koji je, uzgred, očajno loš. Britanija, kao primer liberanog kapitalizma, ima veoma istančan način finansiranja umetnika, a pogotovu visoke umetnosti, tako da mislim da smo završili diskusiju. Da vam ne pričam o skandinavskim zemljama koje imaju takav sistem u kulturi da su umetnici proglašeni za NACIONALNO DOBRO.
Nijedna od navedenih zemalja nije zemlja „liberalnog kapitalizma“. To je čak i besmislen izraz. Kapitalizam je po svojoj prirodi slobodan nepotrebno je to posebno isticati. Kako je u SAD? Je l’ ostalo tamo nešto od slobode?
Nikad nisam bila drugarica i zbog toga nisam mogla da se zaposlim. Rezultat toga je da sam postala slobodni/samostalni umetnik koji, od vas, ni od bilo koga drugoga, nije dobio VAŠ dinar. Vidi se da ne poznajete problematiku, ali udri po umetnicima, oni su najslabiji!?
Kada se proda neko umetničko delo, slika, skulptura, npr, deo tog novca je već otišao na atelje, struju, materijal, opremu, prevoz… Onda ide porez i provizija galerije, a umetniku ostaje najmanje.
Da li je isto komunizam npr u Nemačkoj gde umetnici plaćaju zakup ateljea 5€/m² – isto, pa i jeftinije nego mi u Srbiji?