Mislim da uzrok padanja kvaliteta nije hiperprodukcija vec, paradoxalno, visoka profesionalnost i kvalitet ljudi koji sve to (to) proizvode. Profesionalno prilagodjavanje filmova i serija kao industrijski proizvedene robe, za industrijski proizvedene konzumente, koje industrijski prilagodjavaju novoj robi nizeg kvaliteta… Vrtlog sve brzi, siri i dublji, koji busi dno sa svakom narednom godinom i vuce dole. Ti profesionalci besprekorno proizvode najgori kič (najgori do naredne godine), bez obaziranja na detalje koje prosecna gomila ne primecuje, jer tako je po ugovoru. Rezultat je uvredljiv za inteligentnijeg tinejdzera a kamoli odraslog coveka. Proizvod je naravno po ne najvisim vec trazenim profesionalnim standardima (tehnicki, gluma, rezija, interesovanje, ukus miliona… profitabilnost). Sve sto valja je profesionalna greska, propust, previd, kolateralna „steta“ ili neciji hir. Ako neko od vas iz Srbije dodje ovde, u USA, i upozna licno nekog od mahom starijih glumaca (ili clana ekipe) iz te industrije i sprijatelji se s njim, pitanje je vremena kad ce vam reci da uopste ne gleda to u cemu glumi. Mira Furlan je o tome govorila i javno. IZ Evrope jos uvek dodje po nesto malo bolje, ali mahom kao pakovanje za promociju rasno mesanih brakova, imigracije, multikulturalizma, lezbejki, gay, transgendera, debelih zena i muskaraca… vidi svako ko hoce. Kamo srece da pad nije nameran.
Hirurski precizno.
Isto važi za muzičku industriju mada je reč industrija isuviše gruba.
Mislim da uzrok padanja kvaliteta nije hiperprodukcija vec, paradoxalno, visoka profesionalnost i kvalitet ljudi koji sve to (to) proizvode. Profesionalno prilagodjavanje filmova i serija kao industrijski proizvedene robe, za industrijski proizvedene konzumente, koje industrijski prilagodjavaju novoj robi nizeg kvaliteta… Vrtlog sve brzi, siri i dublji, koji busi dno sa svakom narednom godinom i vuce dole. Ti profesionalci besprekorno proizvode najgori kič (najgori do naredne godine), bez obaziranja na detalje koje prosecna gomila ne primecuje, jer tako je po ugovoru. Rezultat je uvredljiv za inteligentnijeg tinejdzera a kamoli odraslog coveka. Proizvod je naravno po ne najvisim vec trazenim profesionalnim standardima (tehnicki, gluma, rezija, interesovanje, ukus miliona… profitabilnost). Sve sto valja je profesionalna greska, propust, previd, kolateralna „steta“ ili neciji hir. Ako neko od vas iz Srbije dodje ovde, u USA, i upozna licno nekog od mahom starijih glumaca (ili clana ekipe) iz te industrije i sprijatelji se s njim, pitanje je vremena kad ce vam reci da uopste ne gleda to u cemu glumi. Mira Furlan je o tome govorila i javno. IZ Evrope jos uvek dodje po nesto malo bolje, ali mahom kao pakovanje za promociju rasno mesanih brakova, imigracije, multikulturalizma, lezbejki, gay, transgendera, debelih zena i muskaraca… vidi svako ko hoce. Kamo srece da pad nije nameran.
Hirurski precizno.
Isto važi za muzičku industriju mada je reč industrija isuviše gruba.