Ivana Rašić Trmčić, u javnosti poznata kao Sajsi Em-Si, važna je pojava na našoj rep sceni, usmerenoj ka analizi i kritici društva, s tačke gledišta ugnjetene, urbane osobe. Njeno repovanje – brzo izgovaranje stihova, koje je sama napisala – puno je ironije i subverzije. Jer kad Sajsi kaže „kurva“, „peder“, „fuksa“, ona zapravo „oduzima monopol nad tim rečima onom ko ih koristi u pogrdnom smislu“. I prisvojivši ih, „daje im smisao koji ona želi“.
Stihove opet deli na one što ih izvodi na sceni, i druge što ih piše za sebe, da bi jednog dana bile objavljene u štampanoj, hard verziji. I jednima i drugima, polazište je analitički način mišljenja, kome se naučila na Fakultetu političkih nauka. Pa kad javno izgovori „Svileni kanap je isti ko i obični, a pepeo je pepeo šta god da se naloži”, ili saopšti (privatno) „glupa za život, pametna za svemir“, Sajsi je to debelo filozofski procesuirala, a često i iskusila.
Skroz neposredna oči u oči, ona je čista suprotnost svojoj estradnoj pojavi seksi predatorke. Mio, gotovo detinji lik vešto sakriva njenu zrelu životnu dob (43), pa i majčinstvo. Sportska garderoba skriva svaki obris tela. Ne pije i ne drogira se, što se ne bi dalo zaključiti iz njenih pesama. Prvo dobro razmisli, pa odgovara, tražeći pažljivo prave reči. I glas joj je tih, pun blagosti. Otud još više čudi žargonski pseudonim Sajsi.
„Dugo nisam uspevala da smislim ime koje bi mi leglo. Tih godina se to ’sajsi’ koristilo kao psovka, a meni je baš bilo zvučno“, objašnjava ona za Radar. Nije bilo ni mnogo vremena za premišljanje, jer počela je da se pojavljuje na plakatima za svirke.
Početak njene karijere, ali i novog milenijuma, bio je obeležen zajedničkim nastupima repera u klubu Akademija. Repovalo se iz glave, uz podršku DJ-eva što su još „vrteli ploče“. Scena je bila „zanimljiva“ i „obećavajuća“. Ali, već 2005, Sajsi je shvatila da „želi da publika zna reči njenih pesama i da ih sa njom peva“.
I od tad zahteva da se muzička matrica prilagođava njenim, unapred napisanim stihovima. Ipak, jedan od najvećih njenih hitova, Mama, nastao je tako što je napisala tekst na melodiju Damjana Elteka.
Tekstovi koji uznemiravaju puritance
Poslednji, šesti album Mater, izašao u oktobru u izdanju kuće Kontra rights, „najzreliji je“ i razlikuje se od drugih po obilju pevanja. Reklamira se ipak na osnovu tekstova za koje se kaže „da će uzbuditi puritance“. I to je recept od kog Sajsi očito ne odustaje gotovo četvrt veka.
Bilo je, kaže, tokom tih godina i mnogo boljih autora od nje, ali ipak mnogi nisu opstali. Falio im je bezobrazluk ili smelost da se prave da nešto znaju, i da usput uče. I uvek bi bili nezadovoljni onim što su postigli.
„S druge strane ja sam bila voljna da pređem preko nesavršenosti i da odglumim da sam baš tako htela, zarad osećaja božanskog kad si na bini“, tumači. I to prevodi na jezik mladeži – make it or fake it.
Muzika joj je uvek bila važna, prvo pasivno, a onda je spoznala da i sama može da se kroz nju ispolji. „Rep je bio idealan, prvo jer je vezan za reč, a ja sam tada (u drugom razredu gimnazije) već pisala pesme. Zatim, rep ne zahteva neko pevačko i sviračko umeće“, priznaje olako, bez lažne skromnosti.
Svaka afera dovoljna je da sve padne, a ništa se nije desilo, pa si mogao da pomisliš da tako može u beskonačnost. Zato su studentske blokade svetao primer svesnosti
Ali, rep je Sajsi zapravo „izvukao iz sivila života“, čemu je doprinelo i otkrovenje „da može da proizvede nešto što će neko da konzumira“. I to ne na način kako se upražnjava zbirka poezije, već brzo i direktno. Uz ovo, pojavljivanjem na sceni hranila je svoj ego, „tada tako veliki“.
Njen kompletan izraz dosta vuče i iz panka, pa i razumevanje pojmova feminizam, anarhija… Njihovo značenje i ranije je iskonski shvatala, „iz stomaka“, gledajući nepravde u društvu, uveliko „normalizovane, a daleko od normalnih“.
Smetao joj je, recimo, način na koji se vaspitavaju devojčice i dečaci, očekuje se od žene da na nju padne cela kuća, podrazumeva se da ona manje zarađuje nego njen kolega, ali i da mora da ćuti na mobing na poslu, zlostavljanje od muža u svoja četiri zida…
Angažovanost vuče korene iz panka
Njena porodica (primarna) funkcionisala je drugačije, pa su ona i deda išli na glasanje da bi zaokruživali žene – kandidatkinje. Jasno joj je da je usled takvog vaspitanja bila pošteđena mnogih iskušenja, ali je to navelo na solidarnost sa manje srećnim ženama. Empatiju s majkama morala je da stekne ličnim iskustvom, zato što „taj užas niko ne može da zamisli“.
„Tolika priča o natalitetu, a potpuna nesvest šta sa time da se uradi. Mi, kao društvo i država ne smemo da majku ostavimo samu, bez ikakve podrške. Ozbiljnost države vidi se upravo kroz njen odnos prema majkama, deci, starima, invalidima… najugroženijim kategorijama“, sad reperka diže glas.
Znajući snagu majčinstva, obodrila bi „mamike da podignu revoluciju“ zbog sistemskog zanemarivanja njihovih potreba. „Mi, mamike, imamo toliku silu da možemo da zapalimo svet, ali ostajemo pasivne, družeći se po parkovima, kao vlasnici pasa. A šta ćemo ako je neka mamika nedruštvena“, pita se, iskreno zabrinuta za skrajnute.
Stvarnost kao Top lista nadrealista
Politička svest, koju je odnegovala na FPN-u, u jednom trenutku je skrenula u vid ekstrema. Pratila je sve političke emisije na TV-u, i vraćala ih ako kući dođe kasno. To joj je bila vrsta rutine, kao kad neko pije kafu, ide u spa, relaksira se… „Razumne ljude ta količina bizarnosti i neljudskosti ’radi’ na bes, a mene anestezira. Počnem da to doživljavam kao Top listu nadrealista, ili Državni posao. Inače bih ’flipnula’“, otkriva Sajsi.
Nova životna rutina majke ne daje joj dovoljno vremena da se „overdozira“ informacijama, ali i dalje primećuje pojedine bizarne pojave, kao što je propast školstva. Na globalnu agendu obezvređivanja znanja upozorila je, kaže, jedna profesorka hemije, recimo, 2007. „Meni je to delovalo skroz nerealno, na nivou teorije zavere. A bila je u pravu, dok sam je bila naivna“, navodi.
Jer, šta imamo sada? Svi sve manje znaju, a pogotovo – koja su im prava, što mora da se uči u školi, zbog nedovoljnog kapaciteta prosečne porodice. Zato pomalo iznenađuje količina svesti koju ispoljavaju studenti ovih meseci na protestima i blokadama.
Iznuđene i druge podrške
Sajsi im pruža svoju „punu podršku“, istovremeno problematizujući tu reč, sve učestaliju. „Danas se podrška iznuđuje na društvenim mrežama i očekuje se od poznatih da preko noći postanu politični i zauzmu stav. Od takve podrške niko neće imati koristi, ni podržalac, ni podržani“, zaključuje.
Umeće kritičkog mišljenja slabi upravo zbog polarizacije javnog mnjenja, Sajsi smatra. Dokle god vlada to „mi“ i „oni“, nećemo ništa suštinski da shvatimo, upozorava, dodajući da „tako može stvarno da izbije građanski rat, kojim se toliko preti“.
„Neke očigledne naznake već se vide, kao što je upadanje u stanove od strane DB-a, i sličnih paradržavnih činilaca, kao vid uvijenog, našminkanog zastrašivanja. Povoljne okolnosti širenju straha čine bezbrojne afere tokom poslednjih pet i više godina, koje mozak ne može da obuhvati“, ona naglašava.
„Svaka ta afera bila je dovoljna da sve padne, a ništa se nije desilo, pa si mogao da pomisliš da tako može u beskonačnost. Zato su studentske blokade svetao primer svesnosti“, dodaje naša sagovornica.
Ona ne bi da se bavi predviđanjima ishoda pobune, jer čim „nije razumela upozorenje one profesorke o namernoj degradaciji znanja, očigledno nije „dobar prognozer“. Ali, nada se da će to biti prvi korak ka promenama. „Samo, mi ne možemo oslobođenje da očekujemo od studenata, transformacija mora da bude sveobuhvatna“, poentira.
Tolika priča o natalitetu, a potpuna nesvest šta sa time da se uradi. Mi, kao društvo, ne smemo da majku ostavimo samu. Ozbiljnost države vidi se upravo kroz njen odnos prema majkama, deci, starima, invalidima
Srećom pa se broje i autogolovi, pa i to što predsednik Aleksandar Vučić predstavlja PR-a svoje partije i spinuje pogrešne poruke. U njih Sajsi ubraja i ne tako davnu reakciju na nastup Ane Štajdohar na RTS-u, kojim je pevačica podržala studente. A onda joj predsednik spočitao da zna da uzme pare pevajući u Zimskoj bajci u Beogradu na vodi, koji je „on lično napravio“.
„To je tako podlo, tako skandalozno. Tvoj identitet nije sadržan u mestu gde nastupaš. Bina je bina. A gospodinu poručujem da pripazi šta spinuje, jer će se toliko upetljati u svoje konstrukcije da će sam sebe pojesti“, eksplicitna je, kao i uvek.
Biraj svoje bitke
U bitke ipak ne treba da srljamo, već da ih pažljivo biramo, ona veruje. „Ako izabereš stradanje samo da bi doživeo katarzični momenat Isus Hrist kompleksa, a da nema šireg efekta, čemu to“, retorički se pita. Na kraju se to svede na ego, što je posebna vrsta dijagnoze, ona podvlači. Toga se i sama drži, uvek imajući na umu da mora da štiti svoj Sajsi brend, i da ne sme ničim da ga ugrozi. Zato i ne ulazi u besmislene ratove, i „neće da gori ako nema efekta“.
„S druge strane, ja sam taj brend i napravila da mogu da kažem neke stvari koje izlaze iz okvira. Ali, ako se boriš za neku ideju, postoji tačno vreme i mesto da to činiš. Jedna pojedinačna žrtva ne čini borbu smislenom, i sebično je očekivati da neko strada za nas“, zaključuje Sajsi.
