Lepo je (osim što to zakon nalaže) što su navedeni prevodioci knjiga koje su pisane na stranom jeziku. Bilo bi još lepše da nisu navedeni posle izdavačke kuće i u zagradi jer da nije njih, ne biste knjigu ni čitali.
Nisam ni najmanje ogorčena, samo smatram da se o ulozi prevodioca, koji je neretko i predlagač dotične knjige (odnosno urednik), u javnosti ne zna ništa. To potvrđuje i vaš komentar. Da ne pričam da se nebrojeno puta krši Zakon o autorskim i drugim pravima što se ime prevodioca ne navodi kad se govori o određenoj knjizi, što ovde, srećom, nije slučaj. Ako se mi, književni prevodioci, nećemo boriti za svoja prava, ne znam ko bi trebalo da se bori. Evo, šta vi predlažete, ko bi trebalo da se bori da se pomenuti zakon poštuje?
Pa nije baš tako Ana, zasluga je i izdavačke kuće i prevodioca, to što mi možemo da čitamo neku knjigu.
Nekako stičem utisak da se čitalačka publika polako budi i povećava u Srbiji što me raduje, a raduje me i to što se više izdaju/prevode žanrovski raznovrsniji romani, za svakog po nešto. Moja preporuka za ovaj sajam čitaocima, je da obrate pažnju na štand Tanesija, ako vole ili žele da otkriju japansku literaturu, pogotovo onu u koju je protkana strava.
Razumem ja vas, ali izdavačka kuća je ta koja sve to finansira, vedri i oblači. Zamislite to ovako, ja sam pisac, i napisao sam dobar roman, barem tako mislim. Pokucam na vrata jedne izdavačke kuće, pa druge, treće, i svi oni mi zalupe vrata. Hoćete li vi čitati moj roman ? Ne. Hoće li me neko prevesti u drugoj zemlji, nakon što su u mojoj svi odbili moj rukopis ? Pa ne. Dakle svi oni, i pisac, i prevodilac i izdavačka kuća čine jednu celinu. Ko je u tom lancu najvažniji ? Neumesno je dati odgovor na to pitanje, jer bez kreatora ne bi postojala kreacija, bez prevodioca kreatorova reč ne bi bila preneta, a bez izdavačke kuće i jedan i drugi ne bi postojali. Jer pisac koji ne može da svoje pisanije podeli sa drugima – ne postoji. Takodje mislim da se ukazuje dovoljno poštovanja prevodiocima danas u 2024 godini, za razliku od pre. Čak šta više, mislim da imamo dosta prevodilaca koji loše rade svoj posao, zato su i jeftini, i zato ih najčešće angažuju.
Ana, ja retko gde na medijskim portalima vidim da je prevodilac uopšte i naveden, a vama sad smeta što je u zagradi i onda kažete da niste ogorčeni. Da ne mislite da treba da budete odmah uz autora?
Ja mislim da sam pohvalila autora teksta što je naveo imena prevodilaca. U ozbiljnim zemljama, kad je reč o prevođenju važnih pisaca, ime prevodioca stoji na naslovnoj strani, ispod imena pisca i dela, upravo kako ste naveli. Nažalost, mi nismo ozbiljna zemlja. Ne znam čime se bavite, ali verujem da se borite za bolje uslove u okviru svoje profesije. To je čovekovo pravo i obaveza. Ja ne vidim zašto ste svi tako pali u nesvest.
Treba, da. Vi i ne razmisljate dok citate knjigu stranog autora da li su to misli autora ili prevodioca, a da bi tekst ostao autentican i imao dusu u isto vreme vazno je da prevodilac bude za to nadaren. Nisu svi prevodioci isti kao sto nisu ni pisci. Zato prevodilac mora imati svoje mesto u nisu i ono mora biti odmah uz autora.
Slazem se sa Anom, veoma je vazno ko je prevodilac. Skoro koliko i pisac, jer nece svaki prevodilac istovetno prevesti neki rad. Od prevodioca zavisi kako ce to delo zvucati na nasem jeziku. Citao sam razlicite prevode istih pesama na stranim jezicima koje u prevodu nimalo ne lice jedna na drugu, i mogu vam reci, neke su mi se bas dopale a neke nikako… Eto, zato je vazno ko je prevodilac. Ana je u pravu.
Ja sam ubeđen da bi sve izdavače kuće bile pogašene kad bi se izdržavale samo na bazi tržišne ekonomije, to jest od onog što prodaju po knjižarama. Ovako Ministarstvo kulture vrši obavezan otkup za biblioteke, ali kad i bilo do čitalaca, tj. kupaca knjiga, nebi imali ni za leba i vode.
Lepo je (osim što to zakon nalaže) što su navedeni prevodioci knjiga koje su pisane na stranom jeziku. Bilo bi još lepše da nisu navedeni posle izdavačke kuće i u zagradi jer da nije njih, ne biste knjigu ni čitali.
Ana, ne treba biti ogorčen. Posebno ne u rane jutarnje sate. Sve najbolje.
Nisam ni najmanje ogorčena, samo smatram da se o ulozi prevodioca, koji je neretko i predlagač dotične knjige (odnosno urednik), u javnosti ne zna ništa. To potvrđuje i vaš komentar. Da ne pričam da se nebrojeno puta krši Zakon o autorskim i drugim pravima što se ime prevodioca ne navodi kad se govori o određenoj knjizi, što ovde, srećom, nije slučaj. Ako se mi, književni prevodioci, nećemo boriti za svoja prava, ne znam ko bi trebalo da se bori. Evo, šta vi predlažete, ko bi trebalo da se bori da se pomenuti zakon poštuje?
Pa nije baš tako Ana, zasluga je i izdavačke kuće i prevodioca, to što mi možemo da čitamo neku knjigu.
Nekako stičem utisak da se čitalačka publika polako budi i povećava u Srbiji što me raduje, a raduje me i to što se više izdaju/prevode žanrovski raznovrsniji romani, za svakog po nešto. Moja preporuka za ovaj sajam čitaocima, je da obrate pažnju na štand Tanesija, ako vole ili žele da otkriju japansku literaturu, pogotovo onu u koju je protkana strava.
Da bude jasno: autori su prvenstveno pisac, potom prevodilac knjige. Izdavačka kuća nije autor. O toj suptilnoj razlici pričam, ako razumete.
Razumem ja vas, ali izdavačka kuća je ta koja sve to finansira, vedri i oblači. Zamislite to ovako, ja sam pisac, i napisao sam dobar roman, barem tako mislim. Pokucam na vrata jedne izdavačke kuće, pa druge, treće, i svi oni mi zalupe vrata. Hoćete li vi čitati moj roman ? Ne. Hoće li me neko prevesti u drugoj zemlji, nakon što su u mojoj svi odbili moj rukopis ? Pa ne. Dakle svi oni, i pisac, i prevodilac i izdavačka kuća čine jednu celinu. Ko je u tom lancu najvažniji ? Neumesno je dati odgovor na to pitanje, jer bez kreatora ne bi postojala kreacija, bez prevodioca kreatorova reč ne bi bila preneta, a bez izdavačke kuće i jedan i drugi ne bi postojali. Jer pisac koji ne može da svoje pisanije podeli sa drugima – ne postoji. Takodje mislim da se ukazuje dovoljno poštovanja prevodiocima danas u 2024 godini, za razliku od pre. Čak šta više, mislim da imamo dosta prevodilaca koji loše rade svoj posao, zato su i jeftini, i zato ih najčešće angažuju.
Ana, ja retko gde na medijskim portalima vidim da je prevodilac uopšte i naveden, a vama sad smeta što je u zagradi i onda kažete da niste ogorčeni. Da ne mislite da treba da budete odmah uz autora?
Ja mislim da sam pohvalila autora teksta što je naveo imena prevodilaca. U ozbiljnim zemljama, kad je reč o prevođenju važnih pisaca, ime prevodioca stoji na naslovnoj strani, ispod imena pisca i dela, upravo kako ste naveli. Nažalost, mi nismo ozbiljna zemlja. Ne znam čime se bavite, ali verujem da se borite za bolje uslove u okviru svoje profesije. To je čovekovo pravo i obaveza. Ja ne vidim zašto ste svi tako pali u nesvest.
Treba, da. Vi i ne razmisljate dok citate knjigu stranog autora da li su to misli autora ili prevodioca, a da bi tekst ostao autentican i imao dusu u isto vreme vazno je da prevodilac bude za to nadaren. Nisu svi prevodioci isti kao sto nisu ni pisci. Zato prevodilac mora imati svoje mesto u nisu i ono mora biti odmah uz autora.
Slazem se sa Anom, veoma je vazno ko je prevodilac. Skoro koliko i pisac, jer nece svaki prevodilac istovetno prevesti neki rad. Od prevodioca zavisi kako ce to delo zvucati na nasem jeziku. Citao sam razlicite prevode istih pesama na stranim jezicima koje u prevodu nimalo ne lice jedna na drugu, i mogu vam reci, neke su mi se bas dopale a neke nikako… Eto, zato je vazno ko je prevodilac. Ana je u pravu.
Ja sam ubeđen da bi sve izdavače kuće bile pogašene kad bi se izdržavale samo na bazi tržišne ekonomije, to jest od onog što prodaju po knjižarama. Ovako Ministarstvo kulture vrši obavezan otkup za biblioteke, ali kad i bilo do čitalaca, tj. kupaca knjiga, nebi imali ni za leba i vode.
Sjajan izbor knjiga i beskorisna rasorava o prevodiocima i izdavačima. Hvala ovako dobroj preporuci za prosvecenog čitaoca.