Zgrada Zanatskog doma u Šapcu podignuta je 1934. godine i danas se u njoj nalaze prostorije Šabačkog pozorišta. Zgrada predstavlja spomenik kulture, nepokretno kulturno dobro. U taj spomenik kulture se pod sumnjivim okolnostima uselila nova direktorka Šabačkog pozorišta, Aleksandra Delić, diplomirana menadžerka, članica Srpske napredne stranke, bivša dopisnica Večernjih novosti, zamenica direktora JKP Parking. Bez diplome iz oblasti pozorišta, bez potrebnih pet godina radnog staža i iskustva u kulturi koje zakon propisuje. I počela je da zavodi red. Recimo, tražila je da se Rakin transparent Dole vlada ukloni sa fotografija iz predstave Gospođa ministarka. Valjda joj niko nije rekao da je to napisao Branislav Nušić, a ne opozicija. I prvo što je uradila, dala je otkaz organizatorki Jeleni Ivetić, koja za Radar kaže:
„Posle mnogo razmišljanja, razgovora s ljudima koji poznaju prilike u Šabačkom pozorištu, nemam dileme da je moj otkaz lični i politički čin. Ja sam deo pozorišta više od 25 godina i organski pripadam kući u kojoj sam radila, Aleksandra Delić, istini na volju, ne. Ona zna da sam ja izraziti protivnik stranke kojoj ona pripada, verovatno zna da nisam član nijedne druge. Jer, nisam stranački poslušnik već osoba koja je živela svoj život i radila svoj posao. Nisam zloupotrebljavala svoj položaj, nisam s radnog mesta izlazila na proteste, samo sam sa svojih ličnih profila podržavala studente i svoje kolege širom Srbije. Čekam razrešenje tužbe koju sam podnela protiv mog pozorišta. Svi znamo da je to tužba protiv nje. A kad se to okonča, podneću još jednu protiv nje, i formalno. Možda i dve. To rade advokati, ja se, za razliku od Aleksandre Delić, držim posla koji znam i ne mešam se u tuđi koji ne znam. Još me buni ko je meni dao otkaz. Aleksandra Delić kaže da su to uradili „neki drugi ljudi“, gradonačelnik Šapca kaže da nije ni znao šta je potpisivao kad je potpisao moj otkaz. Nije li to već dovoljno alarmantno da neko ko je na mestu gradonačelnika potpisuje papir, a da ne zna šta na njemu piše?! Nije li to dokaz potpuno nedopustivog izostanka odgovornosti, koji se ovekovečuje potpisom?! Šta to znači za budućnost Šabačkog pozorišta i grada Šapca?!“
Iza Jelene Ivetić je stao najveći deo ansambla Šabačkog pozorišta, dobila je podršku desetine umetnika iz sveta kulture koji dobro znaju njen rad i njene izuzetne kvalitete. Ali, razlog otpuštanja je nedostatak stručne spreme. A svi koji rade s njom godinama, znaju da je svakog dana na poslu, i da radi prekovremeno, ali zbog malog koeficijenta (i nedostatka formalne škole) ima mizernu platu! Ali, direktorka je odlučila da je Jelena tehnološki višak, a ne neko od lenčuga koje ne rade ništa, za duplo veće plate, kako nam je objasnio jedan dobar poznavalac prilika u pozorištu.
Nekadašnja upravnica Šabačkog pozorišta koja je ostavila izuzetan trag u toj kući, rediteljka Minja Bogavac, ovim povodom komentariše: „Umesto što merimo diplome radnicama malih pozorišta, hajde da krenemo od ministara kulture i njihovih diploma. Kakve veze ima diploma Nikole Selakovića s kulturom? Kakve veze ima diploma Maje Gojković? Kakve veze diploma Vladana Vukosavljevića? Dakle, posle Ivana Tasovca, ni jedan jedini naprednjački ministar kulture nije imao veze s kulturom. Ako vam je to zanimljivo, istražite diplome svih direktora pozorišta, festivala, kulturnih centara… Ne znam da li je neko napravio statistiku, ali bilo bi zanimljivo da podaci postoje, jer mislim da u kulturi Srbije, pod naprednjacima, nije ostalo više od 30 odsto rukovodećih kadrova čije formalno obrazovanje i prethodno radno iskustvo zaista imaju jasne veze s kulturom. Partijska knjižica menja sve diplome sveta. Pa i onu kupljenu, može da opere. I svi to znamo, zar ne?“
Miloš Vojnović, glumac i poverenik sindikata Nezavisnost kod poslodavca Šabačko pozorište, podseća da su krajem prošle godine glumci i zaposleni u ovom pozorištu dali podršku studentskim zahtevima javnim saopštenjem na društvenim mrežama. Početkom ove godine su to uradili podizanjem crvenih šaka, i nakon toga su dobili neumesne pozive od strane v. d. direktora i upozorenja da prestanu s time.
„U decembru je raspisan konkurs za direktora našeg pozorišta, nedugo nakon što je upravnom odboru istekao mandat. Na konkurs se prijavila jedino tadašnja v. d. i u januaru je UO kome je istekao mandat obavio razgovor s njom kao kandidatom. Tražili smo dokumentaciju zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, ali je zahtev odbijen, jer je pozorište navelo da tu dokumentaciju poseduje samo UO koji (novi) još uvek nije konstituisan, iako su članovi imenovani pre više od mesec dana.
Nova direktorka tražila je da se Rakin transparent Dole vlada ukloni s fotografija iz predstave Gospođa ministarka. Valjda joj niko nije rekao da je to napisao Branislav Nušić, a ne opozicija
Dan nakon što je Jelena Ivetić otpuštena, 21 zaposleni, od ukupno 31, potpisao je tri zahteva: stavljanje sistematizacije van snage, vraćanje otpuštene Jelene Ivetić na rad i smenu v. d. direktora. Nakon toga v. d. je otkazala sve predstave koje su bile zakazane za februar i obustavila reklamiranje predstava zakazanih za mart, čime je drastično smanjila posećenost. Smatramo da je ovim onemogućila pozorištu da u tim mesecima ostvari moguć profit od barem milion dinara. Ovo je, po našem mišljenju, jasna opstrukcija rada pozorišta.
Odložila je do daljeg premijeru predstave na kojoj smo mesecima radili i pozorišni festival koji je jedan od najvažnijih umetničkih događaja u Šapcu. U ove projekte je zajedno uloženo barem sedam i po miliona dinara. Sastanke smo imali sa njom i osnivačem i ukazali na to da sa takvim radom i takvim stavom prema kolektivu pozorište neće moći da funkcioniše. Nikakvi pregovori nisu ni započeti jer nam je jasno stavljeno do znanja da ne postoji politička volja da naši zahtevi budu ispunjeni.
Kada je na sednici Skupštine grada Šapca 2. aprila izabrana za direktora našeg pozorišta, zakazali smo jednočasovni štrajk za 3. april kad je zakazano igranje predstave Gospođa ministarka i u skladu sa zakonom pozvali na početak pregovora sa štrajkačkim zahtevima. Činjenica je da saradnju s novom direktorkom ne žele mnogi spoljni saradnici i kolege umetnici, koji su to javno i rekli. Podršku smo dobili od skoro svih pozorišta u Srbiji, UDUS-a, sindikata i mnogih eminentnih pojedinaca iz struke.“
Pošto je uprava Šabačkog pozorišta odbila da stupi u pregovore na koje je štrajkački odbor pozvao 3. aprila, sindikat Nezavisnost – kod poslodavca Šabačko pozorište, zakazao je za 8. april u 20 sati jednočasovni štrajk i pozvao publiku da im se pridruži. Tokom štrajka glumci su planirali da se obrate publici i obaveste o stanju u pozorištu. Nakon štrajka će nastaviti s igranjem predstave Ćelava pevačica u režiji Nikite Milivojevića. Sindikat je predao direktoru, Upravnom odboru i gradu zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i tražio kompletnu dokumentaciju koju je kandidatkinja za direktora pozorišta, sadašnja direktorka, predala tokom prijave na konkurs, kao i informacije o zaposlenima i otpuštenima u poslednjih šest meseci.
Umesto zaključka, treba imati u vidu opominjuće reči Minje Bogavac: „Gospođa Delić – sa prethodnim radnim iskustvom u Večernjim novostima i Parking servisu – nema znanje, plan, kapacitet, ni kontakte, koji bi joj omogućili da organizuje rad Šabačkog pozorišta, u momentu kada čitav ansambl zahteva njeno razrešenje. Da se na ovom mestu nalaze Lazar Ristovski, Branislav Lečić, pa čak i Iva Štrljić – bilo bi zanimljivo stati i gledati šta režimski pozorišni kadar, gonjen inatom protiv pobunjenog kolektiva, može da ponudi kao rešenje za normalizaciju rada Šabačkog pozorišta. Ali, Aleksandra Delić sama ne može da ponudi ništa. I skoro da je neverovatno da bi ijedna razumna osoba uopšte htela da vodi ustanovu u kojoj se čitav kolektiv javno buni protiv nje… Zato mene brine da Šabačko pozorište zaista jeste o koncu i da je gospođa Delić neka vrsta ekspertskog kadra čiji je zadatak da pozorište dokrajči. Zgrada Zanatskog doma u kojoj se nalazi Šabačko pozorište, mogla bi biti divna kockarnica, luksuzni stambeno-poslovni objekat, hotel ili već nešto što donosi profit. Ali, to je zgrada zaštićena zakonom! Zato je prvo neophodno diskreditovati pojedince koji čine ovaj kolektiv, a onda uništiti svaki trag o ustanovi kulture u tom zdanju. Potom će zgradi Zanatskog doma, po receptu Generalštaba, biti oduzeta zaštita, čime se dobija nekoliko hiljada kvadrata na sjajnoj lokaciji, u strogom centru grada. Nemam dokaz da je ovo tačno, ali zaista ne shvatam u čemu je inače poenta ovako otvorenog gaženja po ustanovi kulture sa velikom tradicijom i reputacijom.“
