Knjiga sa kojom sam započela godinu na izmaku je prvi roman dramaturškinje i scenaristkinje Nađe Petrović Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate. U debitantske tekstove ulazimo bez jasno definisanog očekivanja, ali najčešće i sa dozom nepoverenja u veštinu autorke/autora. Moje poverenje bilo je osvojeno već na prvim stranicama – uzbudljivom dinamikom pripovedanja i kadriranja Nađa Petrović gradi roman o sazrevanju i težnji za autentičnim identitetom i integritetom. Promišljen, raspisan i uzbudljiv tekst.
Najnoviji roman Kristijana Novaka pročitala sam za dva popodneva. Sećam se da sam tada, pre skoro godinu dana, pomislila kako ovo nije nešto najbolje što je autor napisao, ali nisam se kasnije dublje bavila mestom romana Slučaj vlastite pogibelji u stvaralaštvu Kristijana Novaka i književnoj produkciji uopšte. Do poziva da sastavim svoju top-listu za 2024. godinu, gde je to jedan od prvih naslova koji mi je pao na pamet. Inspirisan konkretnim događajem iz 2013. i nadograđen balkanskom stvarnošću, roman predstavlja obradu drame o Antigoni. Govori o mladom policajcu koji naplaćuje kaznu sinu nekog moćnika i navlači na sebe bes nadređenih i kolega. Njegovo samoubistvo i istraga o okolnostima u kojima se ono dogodilo pokreće lavinu događaja koji ogoljavaju korumpiranost državnih institucija, nezainteresovanost potkupljivih i slojeviti društveni pritisak na pojedinca koji se usudio da postupi po zakonu, pravdi i ličnom moralnom osećaju. Računajte na katarzu.
Ove godine se, tri godine nakon prva dva, pojavio i treći nastavak grafičkog romana Životinjski zamak, pod nazivom Noć pravednika. Život pod diktaturom bika Silvija i njegovih poslušnika jasan je omaž Orvelu i njegovim distopijskim paradigmama, samo što su u ovoj interpretaciji totalitarnog režima istaknute i karakteristike liberalnog kapitalizma. Vladar i njegova pseća policija uživaju u plodovima rada ostalih životinja, trguju sa ljudima (koje su svima ostalima predstavili kao neprijatelje) i strogo kažnjavaju svaki vid otpora i neposlušnosti. Sve dok jednom potlačenim životinjama ne postane jasno da im ne preostaje ništa osim borbe. Kako se ona završava, saznaćemo u sledećem nastavku.
Jasminka Petrović je pripovetku Giga pravi more napisala i objavila pre skoro trideset godina, u minimalnom tiražu, tako da je ovogodišnje izdanje, zapravo, prvo za neku širu publiku. Giga i Cvrčak su drugari koji uzajamnim poverenjem i dobrom voljom zajedno prave bolji svet, svet za sve, za slabe i jake, gde nema uskraćenih i odbačenih. Ovo je radikalno antiratna priča u koju je tema rata uvedena bez uvijanja i potcenjivanja dečjih kapaciteta da razumeju kontekst u kom žive, rastu i gledaju kako se njihovi roditelji nose sa okolnostima. Zastupanje teze da neke teme nisu za decu zapravo je prikrivanje nesposobnosti odraslih da komuniciraju te probleme, sa decom i međusobno. Zato je Giga pravi more knjiga i za decu i za odrasle.
Naratorka fragmentarne proze Lidije Deduš je lidija deduš, četrdesetogodišnjakinja u borbi sa depresijom, ljubavnim promašajima, sopstvenom majkom i viškom kilograma. Ona trenira jogu, piše poeziju i pokušava da nađe sebi mesto u svetu. Pored toga što je beskrajno zabavna, direktna i duhovita, ova knjiga mi je donela najuzbudljivije čitanje u ovoj godini jer me je podsetila na junakinju Dubravke Ugrešić koja je pre četrdeset godina takođe išla u borbu protiv depresije, viška kilograma i ljubavnih promašaja, u tekstu jednako duhovitom i hrabrom da se bavi tradicionalno omalovažavanom književnom temom – ženskim prostorom i iskustvom. Ali nije sličnost lidije deduš i Štefice Cvek ono što mi je u ovoj paraleli najinspirativnije, već upravo razlike, koje otkrivaju da se za sve ovo vreme ipak nešto promenilo: danas junakinja govori u prvom licu a ne u trećem, s autoironijom, bez autorskog komentara da je brani od podsmeha zbog klišea i trivijalnosti. Možda sada izgleda lako i jednostavno, ali bez Štefice Cvek i brojnih drugih malih pomeranja granica ni lidija deduš ne bi bila moguća. Preporučujem čitanje obe knjige, jednu za drugom.
Top 5
- Nađa Petrović: Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate (Geopoetika)
- Kristijan Novak: Slučaj vlastite pogibelji (Književna radionica Rašić)
- Gzavije Dorison i Filip Delep: Životinjski zamak 3 (Makondo)
- Jasminka Petrović: Giga pravi more (Kreativni centar)
- Lidija Deduš: Ja se zovem Lidija Deduš (Booka)
