Živimo u uzbudljivom vremenu gde jedna tehnološka revolucija sustiže drugu toliko brzo da smo retko kada u mogućnosti da na pravi način promislimo o tektonskim promenama koje je naš način života doživeo samo u proteklih par decenija. Nismo se ni navikli na sveopštu digitalizaciju, a AI tehnologija je već donela novi set problema, pitanja i dilema. Umetničke prakse, pokazaće se, među prvima stavljaju u centar tu novu stvarnost koja iz korena menja našu percepciju sveta u kome živimo.
Pozorište je po svojoj suštini uvek reflektovalo stvarnost, reagovalo na promene koje se dešavaju na socijalnim, društvenim, pa i političkom planovima. Ali trenutak u kome živimo i njegov tehnološki napredak doneli su nove izazove pred pozorište – kako uspostaviti granice upotrebe tehnoloških sredstava tako da pozorišni čin opstane kao duboko proživljeno, autentično ljudsko iskustvo?
Takva pitanja postavljaju autori zanimljive predstave Španska luda u Bitef teatru, po ideji i konceptu glumice Marije Bergam (kojoj je ovo praktični deo umetničkog doktorata na FDU), reditelja saradnika Nikole Zavišića, te autora interaktivnih vizuala Sanjina Ćorovića.
Španska luda je u stvari adaptacija pozorišnog komada Španski kardinal poznatog francuskog pisca i akademika Anrija de Monterlana. U svojoj epohi doživljavan i od publike i od kolega kao jedan od „najvećih živih pisaca“, Monterlan je danas uglavnom upamćen po svojim pozorišnim komadima, posebno onim „istorijskim“ gde spada i Španski kardinal, prvi put igran 1960. godine u Komedi Fransez. Komad je inspiraciju našao u životu famoznog kardinala Himenesa de Sisnerose, moćne verske i političke figure u Španiji na prelazu iz petnaestog u šesnaesti vek.
Ubrzo dolazi do morfovanja projektovane slike, i ubacivanja nekih drugih slika u nju, kao prikaza stanja u kojem je Kraljica na razmeđi između ludila i misticizma
Iz ovog povelikog komada autori predstave se fokusiraju na par ključnih scena – susret Kardinala s Huanom Ludom, kraljicom Kastilje i Aragona, koja je nakon smrti svog voljenog muža kralja Filipa Lepog godinama živela u potpunoj izolaciji, odvojena od sveta, asketski, poput mistika, te je zbog toga proglašena ludom. U komadu, njeno nazoviludilo oslobađa je svih svetovnih stega, ona stvarnost vidi jasnije no kardinal koji iako teži duhovnom, ne može da se oslobodi svetovnih ambicija, čak ni u svojim poznim godinama. To je sukob dva sveta, dva duhovna principa, dva shvatanja suštine života.
U prilično jednostavnom ali utoliko efektnijem i „čistijem“ konceptu publika vidi nesrećnu Kraljicu u dijalogu s Kardinalom čiji je lik (avatar) projektovan na platno. Tu dolazi do zaista zanimljivog iskustva, glumica vodi dijalog s virtualnim likom, što najpre shvatamo kao kombinaciju filma i žive igre, ali se tokom predstave, zbog preciznosti glumačke igre i dobre tempiranosti, taj doživljaj postepeno gubi. Dramski sukob između „žive“ glumice koja tumači kraljicu (Marija Bergam) i avatara Kardinala (u tumačenju Slobodana Beštića) razvija se, te se nekako neprimetno „klasičan“ pozorišni čin ponovo spontano uspostavlja, gubimo osećaj da jedan od likova zapravo „nije tu“ i jednostavno prepuštamo se pozorišnom iskustvu.
Ubrzo dolazi i do morfovanja projektovane slike, ili ubacivanja nekih drugih slika u nju, kao prikaza stanja u kojem je Kraljica, na razmeđi između ludila i misticizma, te to i razumemo ili možemo da razumemo kao njen unutrašnji doživljaj tog mučnog dijaloga. Time se upravo tehnološkim sredstvima koja spadaju u domen digitalnog proširuje sugestivnost glumačke igre, ona se produbljuje, dobija još jednu dimenziju, a da se ne remeti njena autentičnost.
Drugi deo predstave stavlja pred publiku „živog“ Kardinala – glumac je zapravo igrao u drugoj prostoriji, a snimak je prenošen uživo na platno, što opet postavlja pitanje šta je u stvari glumačka „prisutnost“ na sceni. I ovde se nastavlja uspostavljena matrica, otkrivamo njegove dileme i rastrzanosti gde se pak sad lik kraljice i njeni svetonazori javljaju kao duhovno iskušenje za njega.
Sve u svemu, zanimljiv i dosledno sproveden projekat koji postavlja brojna pitanja kojima ćemo se sigurno sve više i više baviti u budućnosti.
