Hvala vam na ovom tekstu, uz jednu malu analogiju sa aktuelnom situacijom – Pozorište na Terazijama preživelo je najtežih 10 godina u svojoj istoriji, dok je – zahvaljujući samo činjenici da mu je sin član SNS-a – direktor pozorišta postao čovek julovsko-radikalske biografije, bez ikakvih umetničkih i rukovodećih dometa u karijeri – Aleksandar Đaja. Dinastija Đaja (gospodin i supruga) postavila je neke od najgorih projekata na sceni u celokupnoj istoriji pozorišta, pretila zaposlenima, kažnjavala ih, ponižavala, bili smo primorani da trpimo čoveka niskih intelektualnih i umetničkih resursa. Na kraju su mu njegovi došli glave, kada je u roku od 24 sata dobio rešenje o penziji jer nije hteo da zaposli jednu od glumica koja se često fotografiše u prvim redovima nakon objave izbornih rezultata. Kolektiv ga nikada nije prihvatio – jesu interesno angažovani pojedinci, ali i tome je došao kraj, kao što će doći i ovom koji mu je bio uzor za bahato i autokratsko ponašanje. Na kraju, ostao je dosledan sebi kada je – u svojstvu gosta – bez imalo obraza kritikovao ansambl „koji je dozvolio da se krvave ruke obrate na pozornici i kritikuju stanje u državi“, na kraju premijere mister Dolara, dok je njegova supruga na fejsbuku zamerila otkazivanje predstave nakon napada na članove Beogradske filharmonije. Dakle, preživeli smo „to“, tako će i „ovome“ doći kraj.
Pozorište nam Terazijama bije u ritmu kao srce Beograda. To je epicentar opuštene zabave, to je mesto koje volim, gde se osećam svetski a naše. Kad đem u taj hram Terazija, prenesu me u neku drugu dimezuiju i ja, zajedno sa asmablom, orkestrom igračima, glumcima, lebdim nad gradom, nad Pobednikokm, nad snovima… Jer to je POZORIŠTE NA TERAZIJAMA – TO JE: BEOGRAD JE SVET!
Hvala vam na ovom tekstu, uz jednu malu analogiju sa aktuelnom situacijom – Pozorište na Terazijama preživelo je najtežih 10 godina u svojoj istoriji, dok je – zahvaljujući samo činjenici da mu je sin član SNS-a – direktor pozorišta postao čovek julovsko-radikalske biografije, bez ikakvih umetničkih i rukovodećih dometa u karijeri – Aleksandar Đaja. Dinastija Đaja (gospodin i supruga) postavila je neke od najgorih projekata na sceni u celokupnoj istoriji pozorišta, pretila zaposlenima, kažnjavala ih, ponižavala, bili smo primorani da trpimo čoveka niskih intelektualnih i umetničkih resursa. Na kraju su mu njegovi došli glave, kada je u roku od 24 sata dobio rešenje o penziji jer nije hteo da zaposli jednu od glumica koja se često fotografiše u prvim redovima nakon objave izbornih rezultata. Kolektiv ga nikada nije prihvatio – jesu interesno angažovani pojedinci, ali i tome je došao kraj, kao što će doći i ovom koji mu je bio uzor za bahato i autokratsko ponašanje. Na kraju, ostao je dosledan sebi kada je – u svojstvu gosta – bez imalo obraza kritikovao ansambl „koji je dozvolio da se krvave ruke obrate na pozornici i kritikuju stanje u državi“, na kraju premijere mister Dolara, dok je njegova supruga na fejsbuku zamerila otkazivanje predstave nakon napada na članove Beogradske filharmonije. Dakle, preživeli smo „to“, tako će i „ovome“ doći kraj.
Pozorište nam Terazijama bije u ritmu kao srce Beograda. To je epicentar opuštene zabave, to je mesto koje volim, gde se osećam svetski a naše. Kad đem u taj hram Terazija, prenesu me u neku drugu dimezuiju i ja, zajedno sa asmablom, orkestrom igračima, glumcima, lebdim nad gradom, nad Pobednikokm, nad snovima… Jer to je POZORIŠTE NA TERAZIJAMA – TO JE: BEOGRAD JE SVET!
Suzana – Talija