Ovo se odavno deco moja, ne zove komedija.
Učeni ovo zovu TRAGEDIJA!
„Noć veštica“ traje jedan dan a ova „Maskarada prerušenih je „slika od ove vlasti“, u centru BG koju prati jedan centar- bez centra za razmišljanje, koliko to plaši već uplašene i traje isuviše dugo „…
Razne Staše,Ane,Sandre,Dubravke,Slavice,Suzane,Vjerice,Zorane…
Vojislavi,Ivice,Mone,Aleksandri,Dragani,Gorani,pa sve do nekih bukava i jednog tropskog drveta-već uginulog…. i neke „skrivene čalme uzdignute iznad našeg (ne)spokoja!“
„Prerušavanje je u modi a pretvaranje u poštenjačine najunosniji zanat“. Još kad se „obogati dekorom zastave,ne znaš da li da kreneš pre,spasavajući zastavu ili mu jarbol udariti po turu,da se pameti dozove!“
„Igra pretvaranja je usavršena!“
„Igra sa nama otela se kontroli!“…
To su prvo uočila naša deca i eno ih tamo ustala,i to je još jedino „uspravno u društvu koje je davno palo na ispitu!“
Šansu za popravku im ne treba dozvoliti,jer su deca pročitala -shvatila,da „tuku treba staviti na muku i udaljiti one ruke koje bi da ih preobuku i u novo ruho nam ih dopadljivosti,predstave….
„Predstava se odigrava uživo“.
Ja sam taj koji otvaram i zatvaram zavese…
„Pratite moju nogu i ruku,kao Vaš budući pokret u budućnost koji donosi njima propast a nama kako bude!“
Ovu „čergu veselosti“ pozivan da na „Krivi Rog Zaratustrin“ održi predstavu -„Maske koje su uplašile običaje!“
Nudim se,da konferansje pripadne mojoj malenkosti, držeći se načela da bukve i ostale vrste,od zelenog žbuna do oguglanog na sve- trna“ niko ne poznaje bolje od mene….
Na usluzi Vam stoji moj uzdignuti duh.Vaše je sve ostalo!
Centar jeftine i isprazne zabave,i to u centru Beograda.
Bravo SALE
Hvala vam na ovom tekstu, uz jednu malu analogiju sa aktuelnom situacijom – Pozorište na Terazijama preživelo je najtežih 10 godina u svojoj istoriji, dok je – zahvaljujući samo činjenici da mu je sin član SNS-a – direktor pozorišta postao čovek julovsko-radikalske biografije, bez ikakvih umetničkih i rukovodećih dometa u karijeri – Aleksandar Đaja. Dinastija Đaja (gospodin i supruga) postavila je neke od najgorih projekata na sceni u celokupnoj istoriji pozorišta, pretila zaposlenima, kažnjavala ih, ponižavala, bili smo primorani da trpimo čoveka niskih intelektualnih i umetničkih resursa. Na kraju su mu njegovi došli glave, kada je u roku od 24 sata dobio rešenje o penziji jer nije hteo da zaposli jednu od glumica koja se često fotografiše u prvim redovima nakon objave izbornih rezultata. Kolektiv ga nikada nije prihvatio – jesu interesno angažovani pojedinci, ali i tome je došao kraj, kao što će doći i ovom koji mu je bio uzor za bahato i autokratsko ponašanje. Na kraju, ostao je dosledan sebi kada je – u svojstvu gosta – bez imalo obraza kritikovao ansambl „koji je dozvolio da se krvave ruke obrate na pozornici i kritikuju stanje u državi“, na kraju premijere mister Dolara, dok je njegova supruga na fejsbuku zamerila otkazivanje predstave nakon napada na članove Beogradske filharmonije. Dakle, preživeli smo „to“, tako će i „ovome“ doći kraj.
Sve rečeno je „tako i bolno-jako!“
„Nije sve još rečeno kako je kazano,jer za to je potrebno mnogo više od onog što nisu umeli da u svojoj ograničenosti,kao poslušnosti,odbrane svoju umetnost posrtanja!“
Pozorište nam Terazijama bije u ritmu kao srce Beograda. To je epicentar opuštene zabave, to je mesto koje volim, gde se osećam svetski a naše. Kad đem u taj hram Terazija, prenesu me u neku drugu dimezuiju i ja, zajedno sa asmablom, orkestrom igračima, glumcima, lebdim nad gradom, nad Pobednikokm, nad snovima… Jer to je POZORIŠTE NA TERAZIJAMA – TO JE: BEOGRAD JE SVET!
„Pozorište praviš na magarećem razumevanju,kao uzdržljivosti onih rasutih elemenata,uzudignutih u pramenove tuge,bez uzde da mu se smer odredi,kako ne bi došlo do gaženja svega onog što uramljujemo i u SRCU DRŽIMO kao svetinju!“
„Razuzdanosti,STOJ!“
Izvolite „se iseliti iz naše naše sredine i prodajte se kao sardine drugom.Ništa nemamo protiv dubina i još manje protiv riba koje izmiču našim šakama!“
Iskoristite našu dobru volju i time spasite svoju nevolju i izvezite se u drugi (h)ram koji ore neku novu brazdu tudjeg stradanja.
„Na našoj njivi,takvi eksperimenti su osudjeni na progon!“
„I moja šuma,preti Vam nekim isprečenim bukvama,da na otvorenom održite predstavu!“
Srećno pošli!
Ovo se odavno deco moja, ne zove komedija.
Učeni ovo zovu TRAGEDIJA!
„Noć veštica“ traje jedan dan a ova „Maskarada prerušenih je „slika od ove vlasti“, u centru BG koju prati jedan centar- bez centra za razmišljanje, koliko to plaši već uplašene i traje isuviše dugo „…
Razne Staše,Ane,Sandre,Dubravke,Slavice,Suzane,Vjerice,Zorane…
Vojislavi,Ivice,Mone,Aleksandri,Dragani,Gorani,pa sve do nekih bukava i jednog tropskog drveta-već uginulog…. i neke „skrivene čalme uzdignute iznad našeg (ne)spokoja!“
„Prerušavanje je u modi a pretvaranje u poštenjačine najunosniji zanat“. Još kad se „obogati dekorom zastave,ne znaš da li da kreneš pre,spasavajući zastavu ili mu jarbol udariti po turu,da se pameti dozove!“
„Igra pretvaranja je usavršena!“
„Igra sa nama otela se kontroli!“…
To su prvo uočila naša deca i eno ih tamo ustala,i to je još jedino „uspravno u društvu koje je davno palo na ispitu!“
Šansu za popravku im ne treba dozvoliti,jer su deca pročitala -shvatila,da „tuku treba staviti na muku i udaljiti one ruke koje bi da ih preobuku i u novo ruho nam ih dopadljivosti,predstave….
„Predstava se odigrava uživo“.
Ja sam taj koji otvaram i zatvaram zavese…
„Pratite moju nogu i ruku,kao Vaš budući pokret u budućnost koji donosi njima propast a nama kako bude!“
Ovu „čergu veselosti“ pozivan da na „Krivi Rog Zaratustrin“ održi predstavu -„Maske koje su uplašile običaje!“
Nudim se,da konferansje pripadne mojoj malenkosti, držeći se načela da bukve i ostale vrste,od zelenog žbuna do oguglanog na sve- trna“ niko ne poznaje bolje od mene….
Na usluzi Vam stoji moj uzdignuti duh.Vaše je sve ostalo!
Centar jeftine i isprazne zabave,i to u centru Beograda.
Bravo SALE
Hvala vam na ovom tekstu, uz jednu malu analogiju sa aktuelnom situacijom – Pozorište na Terazijama preživelo je najtežih 10 godina u svojoj istoriji, dok je – zahvaljujući samo činjenici da mu je sin član SNS-a – direktor pozorišta postao čovek julovsko-radikalske biografije, bez ikakvih umetničkih i rukovodećih dometa u karijeri – Aleksandar Đaja. Dinastija Đaja (gospodin i supruga) postavila je neke od najgorih projekata na sceni u celokupnoj istoriji pozorišta, pretila zaposlenima, kažnjavala ih, ponižavala, bili smo primorani da trpimo čoveka niskih intelektualnih i umetničkih resursa. Na kraju su mu njegovi došli glave, kada je u roku od 24 sata dobio rešenje o penziji jer nije hteo da zaposli jednu od glumica koja se često fotografiše u prvim redovima nakon objave izbornih rezultata. Kolektiv ga nikada nije prihvatio – jesu interesno angažovani pojedinci, ali i tome je došao kraj, kao što će doći i ovom koji mu je bio uzor za bahato i autokratsko ponašanje. Na kraju, ostao je dosledan sebi kada je – u svojstvu gosta – bez imalo obraza kritikovao ansambl „koji je dozvolio da se krvave ruke obrate na pozornici i kritikuju stanje u državi“, na kraju premijere mister Dolara, dok je njegova supruga na fejsbuku zamerila otkazivanje predstave nakon napada na članove Beogradske filharmonije. Dakle, preživeli smo „to“, tako će i „ovome“ doći kraj.
Sve rečeno je „tako i bolno-jako!“
„Nije sve još rečeno kako je kazano,jer za to je potrebno mnogo više od onog što nisu umeli da u svojoj ograničenosti,kao poslušnosti,odbrane svoju umetnost posrtanja!“
Pozorište nam Terazijama bije u ritmu kao srce Beograda. To je epicentar opuštene zabave, to je mesto koje volim, gde se osećam svetski a naše. Kad đem u taj hram Terazija, prenesu me u neku drugu dimezuiju i ja, zajedno sa asmablom, orkestrom igračima, glumcima, lebdim nad gradom, nad Pobednikokm, nad snovima… Jer to je POZORIŠTE NA TERAZIJAMA – TO JE: BEOGRAD JE SVET!
„Pozorište praviš na magarećem razumevanju,kao uzdržljivosti onih rasutih elemenata,uzudignutih u pramenove tuge,bez uzde da mu se smer odredi,kako ne bi došlo do gaženja svega onog što uramljujemo i u SRCU DRŽIMO kao svetinju!“
„Razuzdanosti,STOJ!“
Izvolite „se iseliti iz naše naše sredine i prodajte se kao sardine drugom.Ništa nemamo protiv dubina i još manje protiv riba koje izmiču našim šakama!“
Iskoristite našu dobru volju i time spasite svoju nevolju i izvezite se u drugi (h)ram koji ore neku novu brazdu tudjeg stradanja.
„Na našoj njivi,takvi eksperimenti su osudjeni na progon!“
„I moja šuma,preti Vam nekim isprečenim bukvama,da na otvorenom održite predstavu!“
Srećno pošli!
Suzana – Talija