U Srbiji opet korona. Otkazuju se pozorišni i filmski festivali, a objašnjenja upućuju samo na jedno: festivali su mesta okupljanja umetnika i naroda, pa se brižna vlast boji da se ne zaraze. Zbog toga im uskraćuje svoju finansijsku podršku.
Otkazan je festival Dani komedije u Jagodini koji je trebalo da bude održan od 20. do 27. marta. Trajao je pola veka i prestao je da se održava samo u vreme pandemije. I sada, nova korona. Koja se ovog puta zove Dalibor Marković, sin nedavno preminulog predsednika stranke Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme. Tako su nam objasnili upućeni ljudi u Jagodini, to je čovek koji je od oca nasledio stranku i vlast u Jagodini, i njemu se, eto, baš ne dopada ovaj festival. Pa je gradska vlast pod njegovim pritiskom kazala da ove godine „nema novca za Dane komedije“. Pokušali smo da dobijemo zvaničan odgovor od Zorice Stojinović, direktorke Kulturnog centra Svetozar Marković u Jagodini, ali nam je ljubazno kazala da ne može da komentariše tu odluku koja, jasno, i nije njena.
Paralija može, festival ne
Ovih dana, oko 500 Jagodinaca i Jagodinki putuje u Paraliju. Onako kako ih je Palma vodio, vodi i naslednik. Samo što se u vreme Palmine vlasti festival održavao, a mlađani Palma je prelomio da Paralija može, ali festival ne može!
Predsednik Umetničkog saveta i umetnički direktor ovog Festivala, reditelj Nebojša Bradić i pozorišni kritičar, teatrolog, član Umetničkog saveta i selektor Festivala Aleksandar Milosavljević, uputili su pismo direktorki Kulturnog centra Zorici Stojinović, koja ih je obavestila da će festival biti održan „kada se steknu uslovi u kojima će Festival biti istinski pozorišni praznik“.
Zanimljivo je kako je to objašnjenje nekako esenesovski slično onome koje je tadašnja v. d. a sada direktorka Šabačkog pozorišta Aleksandra Delić uputila kulturnoj javnosti kada je otkazala festival Pozorišno proleće u Šapcu. Ona smatra da je odlaganje festivala „jedino rešenje“ jer:
„Kao što svi vrlo dobro znate, u Šabačkom pozorištu atmosfera je prilično uzavrela. Politički aktivizam, nažalost, odneo je prevagu nad većinom aktivnosti koje čine pozorišni život. Razumećete da se u takvim okolnostima ne čekaju dragi gosti.“
Zaposleni u ovom pozorištu su to obrazloženje otkazivanja festivala nazvali neprihvatljivim, pa su odgovorili:
„Neodgovorno i nezakonito upravljanje gospođe Delić stvorilo je ovakvu atmosferu, onemogućavajući organizaciju festivala. Većinski deo kolektiva Šabačkog pozorišta, uključujući i ceo glumački ansambl, apeluje na Gradsku upravu Grada Šapca da hitno reši probleme u ustanovi, kako bi se obezbedili uslovi za normalno funkcionisanje teatra.“
U Jagodini, ali i u kulturnoj javnosti Srbije, posle odluke o neodržavanju Festivala, postavlja se pitanje da li će Dani komedije biti ugašeni, da li će biti preseljeni u neki drugi grad… Stoga Bradić i Milosavljević svoje obraćanje direktorki kulturnog centra u Jagodini završavaju rečima:
„Bojimo se da svako odlaganje sve više udaljava Dane komedije od vlastite budućnosti, a Festival sve više približava gašenju. Dani komedije, svojevrstan kulturni brend Jagodine i Srbije, takvu sudbinu nisu zaslužili zbog generacija pozorišnih stvaralaca koji su ugradili svoj doprinos, kao i zbog onih koji će tek doći.“
Oko 500 Jagodinaca i Jagodinki putuje u Paraliju. Onako kako ih je Palma vodio, vodi i naslednik. Samo što se u vreme Palmine vlasti festival održavao, a mlađani Palma je prelomio da Paralija može, ali festival ne može!
Istrajni pozorišni znalac Aleksandar Milosavljević ovom prilikom za Radar ukazuje na jednu veoma značajnu dimenziju, koju po pravilu previđaju oni od čijih odluka zavisi pozorišni i, uopšte, kulturni život Srbije:
„Festivali, naročito oni van tzv. velikih kulturnih centara, imaju još jednu važnu dimenziju: oni su snažno uporište za stvaranje i negovanje publike – u početku teatarske, ali i, vremenom, čitalačke, filmske… Festivali generišu posebnu atmosferu u gradovima u kojima se održavaju, a prisustvo glumaca, reditelja, dramskih pisaca, kompozitora… uobičajenom gradskom ambijentu u vreme festivala daruju posebnu vrstu svečane atmosfere. Takav je, recimo, slučaj s Jagodinom koja tokom trajanja Dana komedije postaje ponosna prestonica pozorišta. S druge strane, baš takva atmosfera, kao i činjenica da jagodinski festival već pola veka okuplja relevantnu teatarsku produkciju, preliva se i u doživljaj Grada iz perspektive učesnika Festivala. Zlatni ćuran je tako postao merilo stvari na terenu valorizacije dometa naše komedije, kriterijum koji dosadašnje laureate čini ponosnim.“
Izmeštanje, ne zna se za kad
U februaru ove godine završena je selekcija za 72. Beogradski festival dokumentarnog, animiranog, eksperimentalnog i kratkog igranog filma, koji je trebalo da se održi od 25. do 29. marta 2025. Na sednici Upravnog odbora festivala u sastavu Nikola Nikodijević, predsednik, Nenad Popović, Milena Nikolić, Boris Jovanović i Dragomir Zupanc, umetnički direktor Festivala Dejan Dabić izneo je predlog programa i ostalih događaja. Bili su tu još Nataša Mihailović Vacić, sekretar za kulturu Beograda i Andreja Bojanić, direktor Doma omladine. Rečeno je da festival mora da promeni termin održavanja zbog aktuelne situacije u gradu (blokade fakulteta, zauzimanje SKC i okupacije dvorane KC Beograd). A i UO je istekao mandat.
Na sednici Skupštine grada, reizabran je stari UO i postavljen novi predsednik Nikola Rajičić. Zatim je konstituisan novi-stari UO i razmatrano da li postoji mogućnost da se festival pomeri za kraj maja. Zaključak, da se o tome odlučuje na sledećoj sednici UO, donet je sa tri glasa za i dva protiv. Umetnički direktor je napomenuo da se pomeranjem remeti redosled i sudaraju termini sa ostalim filmskim manifestacijama.
Konačno, na poslednjoj sednici 24. aprila, nakon iznošenja argumenata da se pomeranjem termina ugrožavaju autori, jer su im filmovi vezani za manifestaciju, za koju se ne zna kad će i da li će se uopšte održati – umetnički direktor Dejan Dabić i dvojica članova UO, Nenad Popović i Dragomir Zupanc, izglasali su odluku da se Beogradski festival dokumentarnog, animiranog, eksperimentalnog i kratkog igranog filma izmesti u termin za kraj septembra ili početak oktobra. U svemu tome je bila vidljiva opstrukcija uprave Doma omladine, jer nisu transparentno iznosili argumente za nemogućnost održavanja festivala, već su uporno mahali listom popunjenih termina u mesecima maj i juni. Prividna blagonaklonost filmskoj manifestaciji, novoizabranog predsednika UO, prikrivala je očigledne instrukcije za sprečavanje održavanja festivala, potekle iz Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Saopštenje za javnost o pomeranju festivala na jesen, od strane predsednika UO, nije izneto pred medije i autore.
Ugledni televizijski reditelj i član UP Dragomir Zupanc je celu ovu očiglednu nameru da se ovaj izuzetno značajan festival ove godine uopšte ne održi, za Radar ovako komentarisao:
„Bio je to ogledni primer kako se na birokratski način onemogućava filmskim stvaraocima da predstavljaju svoja ostvarenja publici i predočavaju merodavnim ocenjivačima i kritičarima, kako bi izneli svoj sud o kvalitetu filmskog dela. Veći deo prošlogodišnje produkcije dokumentarnih, animiranih, eksperimentalnih i kratkih igranih filmova sklonjeni su i marginalizovani, a među njima su i ostvarenja uspešnih i nagrađivanih autora, da bi se, u novom festivalu nepripadajućem terminu, sudarili s ovogodišnjom produkcijom, koja će po svemu sudeći biti i te kako aktuelna i kreativna, zbog istorijskih događanja u Beogradu i po gradovima širom Srbije.“
Sva je prilika da je zbog te istorije sve učinjeno da se pozorišni i filmski umetnici ozbiljno kazne.
