j47a9274
Nikita Mihalkov i predstava 12 u Narodnom pozorištu

Istina više nije bitna

Izdanje 34
  1. Izlaz je u kompromisima koje ste pravili kroz celu karijeru, ulagujući se pozorišni moćnicima…
    Umetnost je u zapećku odavno…

  2. Iz teksta IM moglo se zakljuciti da su predstavu gledali rusofili i putinofili, sto nije tacno. Gledali su ljubitelji pozorista. Ne slazem se sa stavovima NM, a scena Porfirija na bini u pola dvanaest nocu bila je groteskna. Ali, predstava je bila maestralna, jedan potpuno drugaciji dozivljaj pozorista. Volela bih da je IM nasao snage da napise da je predstava bila odlicna.

  3. nije etika upitna koliko psiholoska uverljivost —
    cecenu je ubistvo namestio lazni ubica, ako cecen bude oslobodjen ubice ga stvarni ubica, jer? – ovo ne znam jer nije receno…

    1. Koja je motivacija stvarnog ubice da ubije oslobodjenog cecena? Zar nece tek onda, kada cecen bude ubijen, biti sasvim jasno da cecen nije bio ubica (ako je neko do sada i sumnjao) i istraga ce se nastaviti?

    2. Siromasni mrsavi cecen siroce bez cvonjka po izlasku iz zatvora transformise se u instant zoroa (kako?) i krece u osvetu jer takvi su valjda svi ceceni, impulsivna deca, a onda ga stvarni ubica ubija (?)

    scenario – cecensko-americko-ruska posla

  4. To je to! Dimna zavesa Veliko ruskog Fašizma koji je počinio, od raspada SSSR, stravično masovne zločine nad Čečenskim Narodom. Tragedija Čečena pod Ruskim jarmom traje još od Carističke Rusije.Svaka sličnost sa Ukrajinom je namerna. Mihalkov je manihejski demagog.

  5. ..ali čije delo čitavu poslednju deceniju „trpi“ zbog otvorene podrške koju pruža politici predsednika Rusije Vladimira Putina, uključujući i agresiju na Ukrajinu…
    Istine radi, da li dela holivudskih stvaralaca posmatrate istom lupom? Bilo bi lepo, zato što nam je svima potrebna istina-manipulatori ne poznaju strane sveta

    1. Na koji način trpi? Nisam baš nešto primetila. On je odavno prestao da snima filmove, nisu na festivalima, ne znam stvarno na koji način njegovo stvaralaštvo trpi.

  6. Razocaravajuva ideoloska kritika koja podseca na vreme komunizma. I to ranog. Antipitinizam je zaslepljuci i za pametne ljude koji nece da vide da Zapad, kao uvek do sad, priprema treci svetski rat, sve jedno da li sa Rusijom ili Kinom. Unetnost je opet samo sluskinja politike. I to iz pera darovitog kriticara.

  7. Nestrpljivo sam čekala ovu kritiku i žao mi je što Medenica nije uspeo da odvoji Mihalkova od Mihalkova (i najboljima se omakne). Kao što i autor kritike zna, taj tekst je preputinovski, mislim da nije pretrpeo nikakve izmene prilikom postavljanja na scenu, tako da je izvesno da ga ne treba jednodimenzionalno posmatrati kroz sadašnji trenutak i angažovanost Mihalkova u politici. Ja sam odgledala predstavu i napustila salu pre Porfirijevog izlaska i početka nove predstave. Onda je dojam izvesno drugačiji.

  8. Mihalkov ima svako pravo da odluci kom taboru da se pripoji, pa i da podrzava ili ne rat, zlocine i razaranja. Navodni operski ,,pevac“ (pevac pod navodnicima, jer nema pojma sa pevanjem) i slepi bard Andrea Boceli je glasno pozivao na bombardovanje Srbije i SRJ za vreme NATO kampanje, tj agresije. Ono sto je meni maksimalno zasmetalo je prisustvo raznih estradnih njuski, koje ne da tamo ne pripadaju, vec ih je trebalo staviti na specijalan spisak pod naslovom ,,osobe kojima je zabranjen ulazak u NP“ i momentalno uhapsiti i deportovati u njiove rodne grude, sa vrata NP. (Digresija-isli su da slusaju i Bocelija u Bgd na vodi onomad, na isti nacin, iako je pozivao na bombardovanje SRJ) A ono sto je najgore je nastup estradnog patrijarha i njegovo akcijasenje u smislu promocije rata u Ukrajini davanjem ordena najviseg reda SPC. Naravno, SPC je izgubila uporiste u narodu sa iq>70, jer ga ne zasluzuje, ali to ne znaci da nasu crkvu treba da prepustimo, kako ih Voja Brajovic naziva, kulovima. NP je odavno postalo popriste politickih sukoba i patkometrije. Setimo se Sudjica i njegovog dolaska na celo NP, prethodno Berceka itd. I uvek ce i biti, kao ,,nacionalni“ (sta god to znacilo, obzirom da u Srbiji zivi oko 25 nacija) teatar. Ali, shvatanje umetnosti kao poligona za slikanje kulova u novim modelima garderobe na crvenim tepisima ispred banera je poraz te iste umetnosti od tih istih kulova, ukljucujuci u njih i mnoge glumce.

  9. Medenica se nije 2007. kada je film snimljen, osvrnuo na istinu i njen značaj i nije tražio izlaz iz „etičke vrtoglavice“, kako to čini 2024.
    Predstava doslovno prati scenario filma, ne obogaćujući ga dodatno, ni menjajući na bilo kakav način; promena je u neprihvatanju političkih stavova koje Mihalkov promoviše i koji su obojili Medenicinu kritiku komada.
    Zbog čega scenario koji je bio prihvatljiv 2007. nije prihvatljiv danas, je pitanje koje takođe može da izazove „etičku vrtoglavicu“.