Mnogo je dokaza da je svojim činjenjem i nečinjenjem, ministar kulture postao najveći blokader srpske kulture. Zaslugom ovog ministra, srpska kultura je danas na aparatima. Vladi Srbije, tačnije njenom premijeru, stigli su argumentovani zahtevi za smenu ministra kulture, koje su pokrenuli predstavnici filmske industrije Srbije, Udruženja dramskih umetnika Srbije. Premijer doktor ne odgovara.
Da krenemo redom u nabrajanju šta je sve ministar kulture uradio u žestokoj kvalifikaciji za prvu štetočinu srpske kulture.
Svojim najmilijim čedom koje je osmislio od kada sedi u Vlajkovićevoj, ministar verovatno smatra osnivanje Nacionalnog festivala filma i televizije na Zlatiboru. Iako je od dvojice relevantnih filmskih aktera upozoravan da otkaže festival, on je odlučio da mora, po cenu da u bioskopu ima sedam gledalaca, a da za glavnu nagradu ujuruje umetnike koji su odbijali da prime odličje za životno delo. Znamo dvojicu koji su kazali ne. A fijasko je bio posledica bojkota festivala na koji je pozvalo šest udruženja filmskih radnika Srbije.
Ministar je pred početak letnje pauze postavio v. d. direktora Narodnog pozorišta i novi Upravni odbor. Dotični direktor se pokazao nesposobnim i, umesto njega, kolo vodi direktorka Opere. Oboje SNS perjanice. A zbog te nove uprave autori i izvođači su do sada otkazali tri predstave koje je trebalo da se rade na sceni Narodnog. Učinio je to najpre dramski pisac i reditelj Siniša Kovačević, rekavši koleginici Sonji Ćirić da ne želi da radi pod upravom koja „ograničava slobodu, misli i delo“! I povukao svoj komad Beograd. Bugarski reditelj je u proleće ove godine dogovorio da radi predstavu Romeo i Julija, i odabrao Andreja Nježića kao Romea i Teodoru Dragičević kao Juliju. Posle smene u Narodnom pozorištu otkazao je svoje gostovanje u nadi da će 2027. godine biti bolji uslovi za rad. I na kraju, pre nekoliko dana, otkazano je i postavljanje na scenu Druge knjige Seoba. Reditelj Boris Liješević je u svom saopštenju o razlozima odustajanja od režije ovog komada, pošao od tvrdnje da je nezamislivo dogovarati se s upravom koja je zatvorila pozorište:
„Ovaj period će ostati upamćen kao velika kriza Narodnog pozorišta, a vinovnici te krize kao narodna sramota. Narodno pozorište je u prethodnim godinama napravilo fantastične rezultate. Primljeni su odlični mlade glumice i glumci, desile su se izuzetne predstave, postignuti vanredni uspjesi. Predstava Druga knjiga Seoba smišljena je kao nastavak i kruna tog perioda. A sada je preko noći sve uništeno. To, nažalost, nije atmosfera u kojoj je moguć rad. Uprava koja vrijeđa i omalovažava glumce i prethodnu upravu, nije adresa sa kojom treba komunicirati. Svim srcem podržavam ansambl Narodnog pozorišta i nadam se novom susretu.“
Šteta koja je počinjena umetnicima i kulturnim poslenicima tokom 2025. je nemerljiva. Da li će Vlada pokriti gubitke institucijama i raspodeliti podršku nesubvencionisanim organizacijama? Jer, najlakše je jednu neuspešnu godinu prevesti u buduću lošu praksu
Treba podsetiti da je i prethodni upravnik NP Svetislav Bule Goncić takođe bio predlog SNS, da je SNS ministarka kulture postavila sve članove Upravnog odbora uključiv i predsednika, profesora Pravnog fakulteta Filipa Bojića. I pozorište je pod tom upravom zabeležilo sve uspehe koje Liješević nabraja. Nova uprava ovog pozorišta ima na čelu UO kompromitovanog reditelja bez dela, koji negira uspehe svog prethodnika, i proslavlja se drugim metodom rada i ponašanja. Doneli su Pravilnik o radnoj disciplini i pravilima ponašanja zaposlenih koji neodoljivo liči na viđene metode upravljanja ljudima u zlim ratnim vremenima. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je povodom pojedinih članova ovog Pravilnika, podnela Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Ona je navela odredbu koja je u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, kojim je zabranjena diskriminacija i zajamčena sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacija.
Ako izuzmemo glumce Narodnog pozorišta, koji od početka promena rukovodstva svog pozorišta zahtevaju smenu ministra kulture, prvi zvaničan zahtev stigao je od Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih producenata Srbije, Udruženja filmskih glumaca Srbije, Srpske asocijacije snimatelja (SAS), Udruženja dokumentarista Srbije (DokSrbija) i Udruženja filmskih umetnika Srbije.
Što znači, oglasio se najveći i najrelevantniji deo srpske kinematografiije, koji polazi od činjenice da tokom 2025. Ministarstvo kulture nije obezbedilo sistemsku podršku domaćem umetničkom stvaralaštvu, da nije sprovelo konkursno sufinansiranje proizvodnje srpskog filma, na šta je zakonom i ugovorima obavezno. A to znači da u 2025. godini nije sproveden nijedan konkurs za sufinansiranje domaće filmske produkcije, iako Zakon o kinematografiji nalaže da moraju biti raspisana dva! Konkursi Ministarstva za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti filma i drugih audio-vizuelnih delatnosti, kojima se obezbeđuje podrška filmskim festivalima u Srbiji, kao i podrška promociji i edukaciji u oblasti filma, takođe nisu održani. Ministarstvo nije našlo za potrebno da udruženja, filmske profesionalce i stručnu javnost informiše o razlozima takvog ponašanja, niti o merama koje preduzima da bi se šteta koja je ovakvim postupanjem pričinjena sektoru kulture u 2025. godini, predupredila ili umanjila.
Na kraju ovog saopštenja, kaže se da je Ministarstvo, pored ostalih, prekršilo i Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o državnoj upravi. Stoga se nameću nova pitanja koja čekaju odgovore: 1) za koju namenu se troše sredstva koja su po Zakonu o budžetu za 2025. propisana za kulturu, odnosno kinematografiju u Republici Srbiji? 2) Ko je i po kom kriterijumu odlučio da se ova sredstva prenamene, odnosno da se kinematografija kao državni javni interes u 2025. godini uopšte ne finansira? 3) Zbog čega resorno ministarstvo i ministar nisu stali u zaštitu domaće kinematografije i kulture? S obzirom na to da je sada potpuno očigledno da Ministarstvo kulture nije radilo u korist umetničkog stvaralaštva u Republici Srbiji, već protiv njega, da je prekršilo brojne zakone Republike i u potpunosti dovelo u pitanje smisao svog postojanja, pozivamo Vas na odgovornost, i pre nego što proizvedete dodatnu štetu kulturi ove zemlje, zahtevamo da po hitnom postupku podnesete neopozivu ostavku na mesto ministra kulture u Vladi Republike Srbije!”
U drugom zahtevu za ostavku, koji je predsedniku Vlade Srbije uputilo Udruženje dramskih umetnika Srbije, polazi se od činjenice da su reprezentativnim udruženjima u kulturi ove godine sredstva smanjena za 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos zajedničkom dopisu koji je krajem jula Ministarstvu kulture uputilo 25 udruženja, tražeći isplatu preostalih budžetskih sredstava za 2025. godinu, odgovora – nema. Istovremeno, Ministarstvo još nije objavilo rezultate konkursa za finansiranje projekata iz oblasti pozorišne umetnosti, iako je od isteka roka prošlo više od osam meseci.
U pismu se ukazuje i na nerešene probleme samostalnih umetnika kad je reč o doprinosima za zdravstveno i penzijsko osiguranje, koji su nastali zbog kašnjenja uplata lokalnih samouprava, pre svega grada Beograda. Predlog rešenja koji je Radna grupa Ministarstva kulture sačinila još pre tri godine, kako navode, i dalje čeka odgovor Vlade Srbije. U izjavi za Radar, predsednik UDUS-a Pavle Pekić upozorava da kulturna scena Srbije nastavlja silaznom putanjom: „Ne zbog nedostatka talenta ili volje umetnika, već zbog sistemske nebrige i nepriznavanja esencijalne uloge kulture u društvu.“
Šta radi ministar dok sve ovo ne radi, dok se ne bavi svojim poslom? Dok ne odgovara na pitanja umetnika, daleko bilo da se sastanete sa njim?
Putuje ne bi li dostigao svoju prethodnicu koju su zbog obilaska sveta dok je bila ministarka kulture nazvali Putnica Maja! On je često više „tamo gde žive Srbi“ nego tamo gde je ministar. Samo za poslednjih mesec dana otvorio je u Mostaru Šantićeve dane; otvorio je u Akademiji umjetnosti Republike Srpske izložbu Srpski srednjovekovni spomenici u opasnosti; otvorio je izložbu portreta vođa Hercegovačkog ustanka slikara Nebojše Đuranovića u Trebinju; obratio se s otvaranja štanda Republike Srpske na poslednjem, 68. sajmu knjiga u Beogradu…
Iako je bio upozoravan da otkaže festival na Zlatiboru, on je odlučio da mora, po cenu da u bioskopu ima sedam gledalaca. A fijasko je bio posledica bojkota na koji je pozvalo šest udruženja filmskih radnika
Nekadašnji ministar kulture, reditelj Nebojša Bradić, povodom pitanja šta (ne) radi ministar, za Radar odgovara:
„Prema konceptu koji razvija sadašnji saziv Ministarstva kulture, u domen kulturne politike može ući bilo šta, od narodnog plesa do kulinarskih manifestacija, od uličnih manifestacija do mode. Zbog činjenice da Ministarstvo kulture nije izašlo s rezultatima konkursa za pozorišnu umetnost, šteta je već napravljena, a posledice su nemerljive za institucije, organizacije i pojedince. Mnogi mladi umetnici misle da je njihova karijera već završena. Pričamo o mladim ljudima koji imaju energiju i strast. Zbog toga je neophodna interventna finansijska podrška za obnovu i razvoj pozorišnog sektora. Vlada RS bi trebalo da pokrije gubitke institucijama i raspodeli podršku nesubvencionisanim organizacijama. Jer, najlakše je jednu neuspešnu godinu prevesti u buduću lošu praksu.“
Ima još podataka koji svedoče da nema tog blokadera koga prozivaju ljudi iz vrha vlasti, koji je načinio toliko štete kao prvi blokader iz SNS redova. Ministar kulture koji je veoma posvećen međunarodnim aktivnostima kojima jasno pokazuje da želi da smanji uticaj Evrope, evropskih fondova i saradnje koja je tu uspostavljena poslednjih godina. On je drastično okrenut saradnji sa Istokom, što samo po sebi nije loše ako ima rezultata po naše umetnike i kulturu. A nema ih. Ni sa Istokom ni sa Zapadom.
