Ozbiljna skica za njegovo grandiozno umetnicko delo i casnu moralnu vertikalu.Ovaj govor na Mokranjcevim danima kao da je pisan za sadasnje vreme.
I zato mu se treba vracati i cuvati ga od zaborava.
Kontinuitet borbe protiv jednoumlja.
Ма предивно,лековито!!! Наши великани треба да нас опомињу сваког дана са националних фреквенција. А оно – пакао неморала,блуда,болести… Ето,зато нам је овако! Почивај мирно и високо,Источниче вечни!
Molio bih redakciju da objavi ovu Simovicevu pesmu koja tako verno oslikava jednog coveka koga svi znamo
ЧЕЛНИК
Љубомир Симовић
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,
ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут
показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,
селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :
сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе
Najbolji tekst o Ljubomiru Simoviću od svih koji su objavljeni nakon njegove smrti. Pametan i suptilan.
Bravo. Divsn tekst i sjajno podsećanje na konzistentan żivit i rad časnig čoveka.
🍀
A kojim vlastima je smetato i zašto je smetao?
Lupite glavom o zid dva tri puta mozda vam se javi
Uopšte nije smetao vlasti.Jer „vlast je sebe na vreme operisala od nagona za umetnost!“
Bote Fadile vi botovi ne citate knjige niti znate sta je knjizevnost. Tako vas uce vase gazde. Da budete tupavi i da slusate sta vam se kaze.
Briljantan tekst! Autenticno podsecanje na velikana koji je svojim perom svedocio istinu.
Hvala, gospođo Sudar, na ovom nadahnutom tekstu o ovom našem velikom pesniku i divnom čoveku.
Ozbiljna skica za njegovo grandiozno umetnicko delo i casnu moralnu vertikalu.Ovaj govor na Mokranjcevim danima kao da je pisan za sadasnje vreme.
I zato mu se treba vracati i cuvati ga od zaborava.
Kontinuitet borbe protiv jednoumlja.
Ма предивно,лековито!!! Наши великани треба да нас опомињу сваког дана са националних фреквенција. А оно – пакао неморала,блуда,болести… Ето,зато нам је овако! Почивај мирно и високо,Источниче вечни!
Molio bih redakciju da objavi ovu Simovicevu pesmu koja tako verno oslikava jednog coveka koga svi znamo
ЧЕЛНИК
Љубомир Симовић
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,
ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут
показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,
селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :
сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе
Najbolji tekst o Ljubomiru Simoviću od svih koji su objavljeni nakon njegove smrti. Pametan i suptilan.
Bravo. Divsn tekst i sjajno podsećanje na konzistentan żivit i rad časnig čoveka.
🍀
A kojim vlastima je smetato i zašto je smetao?
Lupite glavom o zid dva tri puta mozda vam se javi
Uopšte nije smetao vlasti.Jer „vlast je sebe na vreme operisala od nagona za umetnost!“
Bote Fadile vi botovi ne citate knjige niti znate sta je knjizevnost. Tako vas uce vase gazde. Da budete tupavi i da slusate sta vam se kaze.
Briljantan tekst! Autenticno podsecanje na velikana koji je svojim perom svedocio istinu.
Hvala, gospođo Sudar, na ovom nadahnutom tekstu o ovom našem velikom pesniku i divnom čoveku.