Engleski istoričar Norman Dejvis piše u svojoj knjizi „Evropa“ da je tevtonski (germanski) jezik u Englesku došao u V veku nove ere sa Anglima, Saksoncima i Jutima i da je on postavio temelj engleskog jezika, a negde u to doba došao je i latinski sa širenjem hrišćanstva.
Sa Normanima i Vilijamom Osvajačem (1066) došao je u Englesku francuski i od 1066. do 1362. bio je vladajući na dvoru, u sudovima, kod aristokratije, dok je latinski i dalje preovlađivao u religiji i obrazovanju i do 1731.g. ostao je (latinski) obavezan u zvaničnim dokumentima..
Hiljade francuskih reči ušlo je sa Vilijamom Osvajačem u engleski, naročito u odevanju, kulinarstvu i pravu – polovina terminologije engleskog prava bila je francuska.
U toku tri veka francuski i engleski jezik su bili jedno, a u XIV veku, u vreme engleskog pesnika Čosera, jezik engleske književnosti je bio napola francuski. Posle gubitka svojih francuskih poseda Engleska se vratila sebi, a u engleskom je preovladala anglosaksonska osnova.
Poenta je da kada je prošla francuska dominacija, engleski je neizmerno obogaćen.
Dodavši francuski i latinski svojoj osnovi engleski je mogao da na tri načina ili jezika izrazi bilo koji od hiljadu ideja i misli:
Kingly, royal ili regal, pa onda twofold, double ili duplex, ili npr. daily, journal, diurnal..
I tome engleski duguje svoje bogatstvo prefinjenih izraza, sinonima i leksičkih nijansi, a možda bi i naši tvrdokorni „ćiriličari“ i drugi osvedočeni borci protiv latinice, „Kolektivnog Zapada“ itd. mogli nešto da nauče iz ovoga?
4/5 komentara vam je fenomenalno i onda ste sve upropastili vrlo ružnim i pogrdnim „ćiriličari“. Porediti engleski i srpski, odnosno Engleze i Srbe, upućuje samo na jednu: „Quod licet Iovi, non licet bovi“.
Ja sam ocekivao lingvisticku demagogiju tipa „advokatice“, „psihijatrice“, „otorinolaringologodogoskinje“ i slicno, ali nista. Njemu smeta nesto kao „vlastan“, „vispren“ i „kojekude“. Vaistinu kojekude. A u ovo doba godine, po selima, i „kojegude“.
Engleski istoričar Norman Dejvis piše u svojoj knjizi „Evropa“ da je tevtonski (germanski) jezik u Englesku došao u V veku nove ere sa Anglima, Saksoncima i Jutima i da je on postavio temelj engleskog jezika, a negde u to doba došao je i latinski sa širenjem hrišćanstva.
Sa Normanima i Vilijamom Osvajačem (1066) došao je u Englesku francuski i od 1066. do 1362. bio je vladajući na dvoru, u sudovima, kod aristokratije, dok je latinski i dalje preovlađivao u religiji i obrazovanju i do 1731.g. ostao je (latinski) obavezan u zvaničnim dokumentima..
Hiljade francuskih reči ušlo je sa Vilijamom Osvajačem u engleski, naročito u odevanju, kulinarstvu i pravu – polovina terminologije engleskog prava bila je francuska.
U toku tri veka francuski i engleski jezik su bili jedno, a u XIV veku, u vreme engleskog pesnika Čosera, jezik engleske književnosti je bio napola francuski. Posle gubitka svojih francuskih poseda Engleska se vratila sebi, a u engleskom je preovladala anglosaksonska osnova.
Poenta je da kada je prošla francuska dominacija, engleski je neizmerno obogaćen.
Dodavši francuski i latinski svojoj osnovi engleski je mogao da na tri načina ili jezika izrazi bilo koji od hiljadu ideja i misli:
Kingly, royal ili regal, pa onda twofold, double ili duplex, ili npr. daily, journal, diurnal..
I tome engleski duguje svoje bogatstvo prefinjenih izraza, sinonima i leksičkih nijansi, a možda bi i naši tvrdokorni „ćiriličari“ i drugi osvedočeni borci protiv latinice, „Kolektivnog Zapada“ itd. mogli nešto da nauče iz ovoga?
4/5 komentara vam je fenomenalno i onda ste sve upropastili vrlo ružnim i pogrdnim „ćiriličari“. Porediti engleski i srpski, odnosno Engleze i Srbe, upućuje samo na jednu: „Quod licet Iovi, non licet bovi“.
Pozdrav od jednog ćiriličara.
Pitanja jezika uvek su zanimljiva.
Veoma interesantan tekst.
И од целе приче наводно о језику акценат је извучен на помињање „популистичке демагогије“?
Корпоративно политикантска глобалистичка је ОК а?
Ja sam ocekivao lingvisticku demagogiju tipa „advokatice“, „psihijatrice“, „otorinolaringologodogoskinje“ i slicno, ali nista. Njemu smeta nesto kao „vlastan“, „vispren“ i „kojekude“. Vaistinu kojekude. A u ovo doba godine, po selima, i „kojegude“.