Dobre su bile te šezdesete, naročito na Zapadnoj obali. Ljubav, mir, zajedništvo – bile su to “opasne ideje“ koje je morao da pojede “demokratski mrak.“ Sve se razmazalo u psihodeličnim vizijama kada su “velikodušne“ državne “donacije“ esida i kokaina “obezvrijedile logiku“ i zapečatile sudbinu hipi pokreta na Vudstoku ’69.
Kada je Mika Oklopdžić došao u Kaliforniju, već je sve bilo gotovo, a Kizi je mahnitao sa bendom Grateful Dead jureći kroz preriju onim “magičnim VW autobusima“ ne bi li otvorio “vrata percepcije“ ili pronašao već neki smisao. Kizi je tako “ušao“ među stranice svoje knjige i našao se na poprištu tragedije koju je napisao, zatočen između izgubljenih snova i realnosti koje se užasavao. Svojim životom, Kizi je i nehotice potvrdio autentičnu snagu jedne od poruka njegovog remek-dela: izlaz iz ludnice u kojoj se ne zna ko je lud, ko nije, ko ima kontrolu, a ko želi izlečenje, harmoniju i mir može doneti samo neko ko celu situaciju posmatra iz potpuno ogoljene vizure i ko lakonski seče Gordijev čvor. Predstava očigledno prepoznaje da danas srpski studenti “materijaliziraju nemoguće snagom poruke“, kako je govorio Džoni Štulić i da su poruke ljubavi, mira i zajedništva uvek aktuelne.
Oвај је од Србије направио лудницу, мала је сцена и највећег театра за толико лудило.
Зашто су доктори ћутали и ћуте је дебело питање.
A gde ste igrali predstavu do sad tih 250 puta? U Hrvatskoj?
Igrali smo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta! A da! To vama ništa ne znači. A igrali smo i u Hrvatskoj. Par puta.
I za informaciju autoru, Bjela više nije bio za to da on igra više.
Бежи Поглавице из ове православне луднице
Iza slova „S“ izostavili ste ,valjda u žurbi, slovo „k“ i to me tera u ne malu brigu,jer se time uveliko promenila suština…
P.S.
Pazite gde gazite,jer obuću hoću na Vas da vidim,kao što lice izmičete da Vam nešto ne naruži lepotu!
Dobre su bile te šezdesete, naročito na Zapadnoj obali. Ljubav, mir, zajedništvo – bile su to “opasne ideje“ koje je morao da pojede “demokratski mrak.“ Sve se razmazalo u psihodeličnim vizijama kada su “velikodušne“ državne “donacije“ esida i kokaina “obezvrijedile logiku“ i zapečatile sudbinu hipi pokreta na Vudstoku ’69.
Kada je Mika Oklopdžić došao u Kaliforniju, već je sve bilo gotovo, a Kizi je mahnitao sa bendom Grateful Dead jureći kroz preriju onim “magičnim VW autobusima“ ne bi li otvorio “vrata percepcije“ ili pronašao već neki smisao. Kizi je tako “ušao“ među stranice svoje knjige i našao se na poprištu tragedije koju je napisao, zatočen između izgubljenih snova i realnosti koje se užasavao. Svojim životom, Kizi je i nehotice potvrdio autentičnu snagu jedne od poruka njegovog remek-dela: izlaz iz ludnice u kojoj se ne zna ko je lud, ko nije, ko ima kontrolu, a ko želi izlečenje, harmoniju i mir može doneti samo neko ko celu situaciju posmatra iz potpuno ogoljene vizure i ko lakonski seče Gordijev čvor. Predstava očigledno prepoznaje da danas srpski studenti “materijaliziraju nemoguće snagom poruke“, kako je govorio Džoni Štulić i da su poruke ljubavi, mira i zajedništva uvek aktuelne.
Oвај је од Србије направио лудницу, мала је сцена и највећег театра за толико лудило.
Зашто су доктори ћутали и ћуте је дебело питање.
A gde ste igrali predstavu do sad tih 250 puta? U Hrvatskoj?
Igrali smo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta! A da! To vama ništa ne znači. A igrali smo i u Hrvatskoj. Par puta.
I za informaciju autoru, Bjela više nije bio za to da on igra više.
Бежи Поглавице из ове православне луднице
Iza slova „S“ izostavili ste ,valjda u žurbi, slovo „k“ i to me tera u ne malu brigu,jer se time uveliko promenila suština…
P.S.
Pazite gde gazite,jer obuću hoću na Vas da vidim,kao što lice izmičete da Vam nešto ne naruži lepotu!