Šta se desi kada se spoje dva umetnika različitih senzibiliteta a koji dolaze iz drugačijih medija i umetničkih sfera. Višeslojni projekat Kralj ničega Nenada Džonija Rackovića, avangardnog umetnika i Alekse Gajića, strip ilustratora i animatora sastavljen je iz crnog-stripa, osamnaestominutnog animiranog crno-belog filma i prateće izložbe originalnih crteža i printova iz filma. Samo nekoliko dana nakon promocije filma, stripa i izložbe u Dvorani kulturnog centra Beograda, Kralj ničega je pobedio na Festivalu srpskog filma fantastike, osvojivši nagrade za najbolji film i režiju.
Da bi nam pojasnili istorijat i koncepciju onoga što su uradili, posle projekcije filma organizovan je razgovor s umetnicima koji je vodila Suzana Zlatanović alijas Luna Lu, nekadašnji zaštitni znak Radija B92 odakle je potekao i sam Racković. Dok su se pripremali za promociju, shvatili su da jedino Luna Lu može da artikuliše čudesan i pomalo šizofren svet Džonija Rackovića i prevede ga publici.
Ideja za projekat nastala je prilikom rada na Rackovićevom romanu Sluz i žuč – za koji je ilustracije radio Aleksa Gajić. Onda je Racković napisao scenario za film Kralj ničega koji bi se mogao definisati kao kombinacija animacije, motion comics-a i eksperimenta.
“S obzirom na Džonijev scenario o neizdrživom užasu postojanja kroz koji on prolazi u životu kao umetnik poslednjih nekoliko decenija, nije ni moglo drugačije – sve je ispalo crno i belo….”, objašnjava Gajić. Opredelio je se za tehniku motion comics – statične slike koje se pomeraju i dobija se animacija koja nija savršena. Vidi se da je ljudsko delo sa manama, zapravo ono što je moglo da izgleda kao savršena animacija namerno je pokvareno zarad autentičnog i životnog efekta. Dobija se utisak filmovanog crno-belog stripa. Kao inspiracija, autoru je poslužio Spider-Man: Into the Spider-Verse iz 2018. koji pokazuje da veliki studiji animacije, koji mogu da priušte fascinantne efekte pribegavaju metodu stripovanog filma zarad verodostojnosti.
Od prvobitnih planiranih 100 kadrova i 10 minuta trajanja, film je izašao na 18 minuta i 250 animiranih kadrova. Kako je Rackovićev scenario bio znatno obimniji, Gajić je rešio da napravi strip u koji bi ušle scene za kojih nije bilo mesta u filmu. I posle godinu i po dana realizovali su film i strip o autofikciji iz nekoliko epizoda koje prate Džonija, umetnika s margine društva. On dobija obavezu da odbrani svet od pošasti koju samo on vidi i niko drugi. Umetnik prolazi kroz situacije koji su kombinacija dinamike života i halucinacija, prepune prljavštine, erotike i ludila, koje već decenijama prikazuje kroz svoje umetničke radove.
Svojevrsni umetnik-fenomen Džoni Racković opstaje na beogradskoj sceni vec 40 godina kao velika zvezda gradskih ulica vozeći skejtbord i pojavljujući se na performansima, izložbama i povremeno u filmskim ulogama. Napisao je nekoliko zapaženih romana i odaje nam utisak velikog umetnika koji je u realnosti zapravo večito na margini, na ivici životne egzistencije. U stvarnosti, on je Kralj ničega i protiv toga se bori, protiv svakodnevice u kojoj se zapravo ništa ne dešava. Stalno je u kontaktu sa smrću vozeći skejt na ulicama ili provocirajući huligane. Svestan je da je to opasno po njegov život, ali to je jače od njega, on se bori i prosto želi da bude kralj “nečega”. Što zapravo i jeste, on je kralj sopstvene umetnosti i sopstvene kreacije.
Veći deo filma Džoni daje glas samom sebi čitajući tekst iz offa koji ilustruje stripovane scene. Pomaže mu tokom čitanja i Mateja Maksimović. Suzana Zlatanović – Luna Lu u filmu daje glas Džonijevoj prijateljici Johambini. Džoni Racković i Luna Lu, su široj publici poznati po ulogama u Žilnikovom filmu Marble Ass od pre 30 godina.
Od saradnika na animaciji jedini je kolorista Predrag Maksimović, a kompletan posao završio je sam Aleksa Gajić široj publici poznat po animiranom filmu Technotise: Edit i ja kao crtač i režiser. Za muziku se postarao Milan Sv Đurdević, a za zvuk Vladimir Kerkez. Producent je Kinematika. Film su finansijski podržali Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture republike Srbije.
Što se tiče stripa – njega ćete prepoznati po potpuno crnim koricama i zacrnjenim stranicama knjige. Zašto na koricama nema ničeg? Zato sto je Džoni – kralj ničega.
