Godišnjicu Kinoteke 6. juna obeležiće nekoliko značajnih događaja. Najpre dodela Zlatnog pečata Predragu Mikiju Manojloviću, koji je kinotečko najveće priznanje zaslužio odavno, kako bi rekao direktor Jugoslav Pantelić, ali će biti uručeno sada, na 75. godišnjicu ove kuće. Pored poštanske marke koja će istog dana na proslavi u Uzun Mirkovoj biti predstavljena, rođendan Kinoteke sada već tradicionalno, 26. godinu zaredom, obeležava i Festival nitratnog filma, koji ove godine deluje vrlo intrigantno.
Već sam početak, po rečima selektora festivala Saše Erdeljanovića, nudi jedan mali ekskluzivitet. Naime, još pre Drugog svetskog rata, britanski biznismen i pasionirani amater snimatelj Džon Kinsmen svojom kamerom, što je bila retkost da je neko poseduje tih godina, pratio je delegaciju francuskih ratnih veterana sa Solunskog fronta, koja je povodom obeležavanja 25-godišnjice bitke na Kumanovu proputovala Kraljevinu od Ljubljane i Zagreba, preko Beograda i više mesta u Makedoniji, do Kumanova gde je učestvovala u otkrivanju spomenika na Zebrnjaku, kao i na svečanoj manifestaciji u Skoplju. Tako je nastao taj zapis 1937. godine, naslovljen Kraljevina Jugoslavija, koji će biti prikazan na samom otvaranju Festivala nitratnog filma. U filmu se inače pojavljuje i ratna heroina Milunka Savić, što je jedan od njenih retkih snimaka iz tog perioda…
Ali i ostali naslovi nitratnog izdanja intrigiraju kako sadržajem, tako i imenima potpisanim iza njih. Na festivalu ćemo videti i prvo remek-delo Viljema Vajlera Junaci pakla, iz 1929, vestern na kasnije poznatu i popularnu priču o trojici muškaraca i jednoj bebi. Tu je i film Jasuđira Ozua Bio je otac, iz 1942, autora koji će u mnogo čemu usmeriti kasniju japansku kinematografiju i, zajedno sa Kurosavom i Mizogučijem, obeležiti period moderne na Dalekom istoku. Bio je otac je njegov prvi dramski film snimljen tokom rata, koji je u vreme premijere bio izuzetno gledan i hvaljen. To je, kako se navodi, Ozuov najreligiozniji, duboko patrijarhalni film, a mnogi kritičari tog vremena upisivali su ga na listu deset najboljih ostvarenja. Francuski dvodelni film Belfegor iz 1926, podeljen u četiri epizode ukupnog trajanja od preko četiri sata, svojevrsni „veliki filmski roman u četiri poglavlja“, adaptacija je serijala Artura Berneda, popularnog francuskog pisca, autora na stotine detektivskih romana. Tako je i ovaj film satkan od konstantne akcije, rađen u maniru nemačkog ekspresionizma, sa slabim osvetljenjem, čime se naglašava zloba loših momaka u filmu… Jedan od „očeva filma“, legendarni sovjetski reditelj, scenarista i teoretičar Dziga Vertov, zadužio je kinematografiju ostvarenjem Čovek sa filmskom kamerom 1929, čija će se restaurirana verzija naći na programu Festivala nitratnog filma. Sastavljen od kratkih dokumentarnih fragmenata nastalih u Odesi, Kijevu i Moskvi, apstraktno montiranih, mnogi danas ovo ostvarenje smatraju jednim od nezaobilaznih „udžbenika“ o sedmoj umetnosti. Čak dva filma o drevnom legendarnom biću Golemu iz jevrejskih legendi naći će se na programu Festivala – prvi, iz 1914, Golem i devojka koja pleše zapravo je sačuvani polusatni segment filma Pola Vegenera, dok je film Golem, kako je došao na svet istog reditelja iz 1920. celokupno očuvano delo. Decenijama izgubljen, 2021. godine se pojavljuje film Neka zver krepa, iz 1952, zaboravljenog argentinskog reditelja Romana Vinjolija Bareta. Bila je to prva filmska adaptacija noar romana irskog pisca Nikolasa Blejka, iza čijeg pseudonima se krio Sesil Dej-Luis, otac glumca Danijela Dej-Luisa, kojeg će kasnije proslaviti Klod Šabrol svojom verzijom istog romana iz 1969. I pored sve popularnosti Šabrolovog filma, ipak se ostvarenje iz 1952. smatra vernijom adaptacijom romana. Među ostalim naslovima koji privlače pažnju su i Ruganje iz 1927, sa čuvenim glumcem horor filmova Lonom Čejnijem, svojevrsna adaptacija Lepotice i zveri, te kineski Prodavnica porodice Lin, novijeg datuma iz 1959, zatim bokserski Uspavljujući udarac Žeroma Storma iz 1919… Mnogi filmovi su pristigli iz raznih arhiva širom sveta, te će tokom festivala Kinoteka ugostiti brojne profesionalce iz 20 zemalja, koji će razmenjivati svoja iskustva o gorućim pitanjima filmske arhivistike.
