Stari putopisci oživljavali su daleke zemlje bogatim stilom, naravno, ukoliko bi se živi vratili iz avantura. Na televiziji je već moglo da se uživa u slikama udaljenih pejzaža sa utišanim tonom, naročito otkad su izumeli daljinski. Sa pojavom društvenih mreža, baziranih na fotografijama glave vlasnika profila, internet je dodatno smanjio propratni tekst. Hoćeš više da pročitaš? Moraš da klikneš na poseban link. See more.
U knjizi Himalaji ili kako sam zavoleo more, u izdanju Službenog glasnika, Ivan Stanković piše kako se 2. maja 2013. našao na vrhu Ajlend pik, u blizini Mont Everesta, i razmišlja o sudbini ranijih avanturista koji su prolazili istim putem. „Koliko su morali da čekaju da svoja iskustva i slike s putovanja ispričaju i pokažu nekom drugom…“
On je koristio Fejsbuk, usput podizao postove sa informacijama gde se nalazi i kačio fotke: „To je bila paralelna priča u virtuelnom svetu, istina o putovanju, koja se formirala kao nezavisna storija.“ Pronicljivo je zaključio da su pomenuti redovi, lajkovi ili komentari ostali arhivirani negde u klaudu i da se nameće pitanje u kojoj je onda meri uspomena i dalje tvoja.
„Spavanje u vreći ima neki prednatalni karakter. Poseban osećaj za ljude bez sličnih iskustava“
Pišući prozu, želeo je „da sebi objasni stvari da bi ih jasnije i istinitije preneo…“ U predgovoru napominje da ga zanima životno iskustvo, mudrost kakva dolazi sa godinama, međutim, na osvojenom vrhu, u glavi nema uzvišenih misli. Odjekuje pesma muzičke grupe Babe!
Najbolji je kada se drži puta i ne skreće previše u digresije. Recimo, čitalac do sada ubeđen da odvažni planinar u onoj hladnoći spava pod gomilom odeće, biće iznenađen preporukom da se u „kratkom pamučnom vešu“ najbrže uvučete u vreću za spavanje i „najbrže i najzdravije ugrejete“. Zaintrigiran rečenicom da „spavanje u vreći ima neki prednatalni karakter“, poseban osećaj za ljude bez sličnih iskustava. Takođe, da u odmorištima za članove ekspedicije ima različitih vrsti jela, ali da sva imaju isti ukus, zbog čega pojedinci preteruju sa ljutim papričicama.
Slična mesta biser su Stankovićevih Himalaja. U njima nećete pronaći izbrušen stil. Suvišni citati narodnih izreka, šala ili mudrosti filozofa jesu pasusi gde se začas sklizne sa opasne maršrute, pa ipak ovo izdanje, tamo gde ostaje izveštaj ili pak vodič, nudi korisne savete. Kako budućem osvajaču Himalaja, tako i poslovnom čoveku. Sentencije o iskušenju, iskustvu, pravilima, ciljevima – glasno upozoravaju. Postizanje uspeha je složen i rizičan uspon, bila reč o Mont Everestu ili bilo kom drugom „vrhu“.
