Gitar Art se i ove godine smestio u majski ambijent. Novo izdanje festivala proteklo je u obilju raznovrsnih događaja – takmičenja, koncerata, majstorskih radionica, promocija. Koncerti Gitar Arta razdeljeni su, po običaju, na večeri klasične gitare i nešto komercijalnije programe, odnosno nastupe umetnika okrenutih popularnijim žanrovima.
Gostovanja holandskog Trija Rozenberg proverena su muzička atrakcija. Podsetimo, neguju prepoznatljiv „retro“ zvuk naslonjen na Đanga Rajnharda, stil u koji uklapaju i svoje stvaralaštvo i kompozicije drugih autora (sada su to bili Elington, Aznavur, Rota, Đango, Grapeli, Sinatra, Geršvin), zbog čega slušalac nema utisak kolaža, već prirodne celine. Na sceni Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, 14. maja, bili su u proširenom sastavu. Uključili su se mlađi članovi porodice, pa su stigli do kvinteta i nazvali ga, kako drugačije do La Familia. U nekoliko numera pridružio im se Branko Bako Jovanović, umetnik na tamburi (čiji je nastup priređen dva dana kasnije, u Narodnom pozorištu), fascinantne sviračke intuicije i fleksibilnosti.
Nekoliko koncerata smešteno je u salu Beogradske filharmonije: pokazalo se, prostor idealan za klasičnu gitaru u pogledu akustike i intimnosti doživljaja muzike. Karlo Markione ugledni je italijanski gitarista i pedagog. Po sopstvenom priznanju, neprekidno radi na idejama kojima će proširiti repertoar. Dela koja smo čuli upravo svedoče o takvim namerama. Imaginarna sonata je intervencija u opus Fernanda Sora, Markione je načinio celinu od kompozitorovih stranica koje je smatrao kompatibilnim. Transkripcije su njegova naročita pasija: bilo je uživanje osmatrati gitarske perspektive Mocartovog Adađa (iz Sonate za klavir K.570), te minuciozno prenošenje Šumanovih solo pesama (iz ciklusa Pesnikova ljubav i Mirte) u drugačije akustičke predele.
Nekoliko koncerata smešteno je u salu Beogradske filharmonije: pokazalo se, prostor idealan za klasičnu gitaru u pogledu akustike i intimnosti doživljaja muzike
Mladi i sve uspešniji Timotej Kosovinc predstavio je nekoliko svojih kompozicija (gde uočavamo otvorenost za raznolike uticaje), među njima i jednu posvećenu 26. Gitar Artu, „Na putu“. Na scenu su potom izašli i članovi Gitarskog orkestra Ljudmila Rusa i dirigent Uroš Usenik, Emin Ibrakić i Benjamin Barbarič (gitare), Urška Kordež (violina), Mateja Crnčan (flauta) i Ilj Pušnik (kontrabas) i izveli koncertantna dela Vivaldija i Avsenika: slovenački umetnici iskazali su izvanredan entuzijazam, radost muziciranja.
Repertoar dua Sesilija Sikeira (Urugvaj/Brazil) i Fernando de Lima (Brazil), pretpostavlja ravnopravno učešće partitura klasične muzike i (savremenih) ostvarenja podstaknutih tradicionalnim ili popularnim izrazom latinoameričkog podneblja. U tom smislu, izvestan je afinitet dvoje umetnika za Vila Lobosove Bahijane čija „hibridna“ poetika upravo odražava pomenuti princip (udružuju elemente Bahove kompozicione tehnike i folklor Brazila). Veoma uspele bile su i Skarlatijeve Sonate, odabrani stavovi Pjacoline Tango svite, komadi brazilskog autora Dominginjosa. Sikeira i Lima možda ne insistiraju na velikom zvuku, ali su im zato izlaganja tehnički fino izbrušena, sa jasno izgovorenim emocijama i značenjima.
Koncert srpske savremene muzike za gitaru okupio je interpretatore mahom mlađe generacije, Viktora Ilića, Slobodana Milivojevića, Ivana Hočevara i ALNO duo. Prezentovani naslovi reflektuju u svakom pogledu različite autorske pristupe. Pored gitarista-kompozitora, poput Dušana Bogdanovića, Vojislava Ivanovića, Lazara Ostojića, Ivana Hočevara i Momčila Aleksandrića, pažnju privlače i dela Srđana Jaćimovića, Vladimira Tošića, a posebno – Isidore Žebeljan, čija je Tri komada za gitaru. Kupanje, Kralj, Putovanje (pisana 1999. godine kao porudžbina BEMUS-a), ovom prilikom sa naročitim nadahnućem tumačio Viktor Ilić. Program Marćina Dile organizovan je kroz dramaturški smelo vođenu liniju, tako da slušaocu nedvosmisleno predoči potencijale svirača. Teško je reći šta je bilo uspelije – Manen, Tarega, Verdu, Rodrigo, Pjacola – poljski gitarista (i pedagog) umetnik je velikog autoriteta, njegov resital donosi najblistavije trenutke ovogodišnjeg Gitar Arta.
Podstaknuti uspehom prošlogodišnjeg Koncerta za hiljadu gitara, organizatori festivala ustanovili su Beogradski gitarski dan. U završnom segmentu (trostrukog i besplatnog) programa priređenog na platou kod spomenika Pobednik na Kalemegdanu (18. maj), ponovo su se okupili gitaristi svih generacija i usmerenja i muzicirali združenim snagama. Gitar Art je, bez sumnje, eklatantan primer osmišljavanja i realizacije umetničkih aktivnosti na domaćim prostorima.
