Izložbeno-prodajna galerija Singidunum već četiri i po decenije promoviše talenat članova Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), ali i kolega iz drugih profesionalnih umetničkih udruženja.
Otvaranje ove galerije te 1980. godine bio je veliki kulturni događaj. Smeštena u srcu Beograda, u Knez Mihailovoj 40, vrlo brzo je postala jedan od simbola naše prestonice. U donjem nivou galerije održavaju se samostalne, kolektivne, sekcijske i tematske izložbe, a gornji prostor je prodajni. U njemu, svoje radove su izlagali eminentni umetnici, a građanstvo je dobilo priliku da postane vlasnik unikatnih umetničkih dela.
Stariji Beograđani pamte kako se nekada ovde u redovima čekalo na ulazak. Posebno kada je bio Dan žena, jer džentlmeni su želeli da svoje izabranice obraduju originalnim poklonom. I danas se zna da oni koji žele da usreće bližnje, bilo da je reč o venčanju ili nekom drugom važnom događaju, tamo mogu da pronađu nešto posebno i nesvakidašnje vredno – od slika, skulptura, tekstila, modnih detalja, kopija ikona, keramike, suvenira do lampi, nakita, ešarpi, satova… Svaki eksponat ima sertifikat s autorovim imenom, a ponuda je raskošna kao što je i darovitost umetnika ULUPUDS-a.
„Naše Udruženje je te 1980. ostvarilo svoju želju da otvori prodajnu i izložbenu galeriju. Dobili smo divan prostor u jednom od lokala koji pripada Filološkom fakultetu. Po konceptu, u donjem delu organizujemo izložbe koje odobrava Umetnički savet u kome su predstavnici svih devet sekcija našeg udruženja – arhitektura, dizajn, vajarstvo, tekstil i savremeno odevanje, dizajn keramike i stakla, scenografija i kostimografija, slikarstvo i grafika, umetnička fotografija, kao i mi kustoskinje galerije, Zorica Đermanov i ja“, priča nam Maja Škaljac Stanošević i napominje da su uvek bili otvoreni i za druga profesionalna udruženja, generalno za umetnike.
Činjenica je da je i danas reč o prestižnoj galeriji i zna se da ne može bilo ko da izlaže svoje radove. Međutim, čini se da je to zlatno doba odavno prošlo, kao i sve što je u domenu kulture kod nas.
„Period kada smo započeli ovu misiju obeležio nas je kao nezaobilazno mesto u Beogradu. Čak i onih mučnih devedesetih godina smo držali visok nivo i organizovali fantastične izložbe. Tada se stvarno znalo šta su Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat za kulturu, koji su izdvajali pristojna, adekvatna sredstva za naš rad. Umetnik koji ima izložbu dobijao je naknadu. Izdvajanja su iz godine u godinu bila sve manja za kulturu, pa tako i za našu galeriju. U Singidunumu sam od 2001. i posmatrala sam kako to sve, nažalost, nizbrdo ide“, objašnjava Škaljac Stanošević i podseća da je počela praksa sa projektima: „Učestvujemo na konkursima jer to je jedan od načina da bismo opstali. Ali, mi smo podstanari, plaćamo kiriju Filološkom fakultetu i zahvalni smo im na strpljenju i kada kasnimo sa uplatom. Imamo besprekornu saradnju, ali konstantno smo u kašnjenju, nažalost. Sastavljamo kraj s krajem i oni to znaju i puni su razumevanja. Teško je zaraditi i za plate, komunalije, kiriju. Ni njima nije lako, ali eto tolerantni su i predusretljivi prema nama.“
Učestvujemo na konkursima jer to je jedini način da bismo opstali. Ali, mi smo podstanari, plaćamo kiriju Filološkom fakultetu i zahvalni smo im na strpljenju i kada kasnimo sa uplatom
Maja Škaljac Stanošević
Ona ističe da Galeriju Singidunum ne finansira Grad Beograd nego Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije.
„A ono što dobijemo na konkursima je toliko mala svota novca da ne možemo da se pokrijemo. Kao što znate, od konkursa Gradskog sekretarijata za kulturu ove godine nema ništa jer je poništen, a Ministarstvo kulture se ne oglašava iako smo već ušli u jul. Još krajem prošle godine smo svi predali svoje projekte. Međutim, nema novca za nas koji je izdvojen budžetom. Sada smišljamo šta ćemo i kako ćemo dalje, da bismo mogli da preživimo. Borba za opstanak.“
Galeriju održavaju bogati programi, kao i strani posetioci, turisti, i naši sugrađani iz dijaspore, koji se interesuju za umetnost.
„Imamo i tradicionalne izložbe koje se kod nas realizuju već dve decenije, kao što je, na primer, iz Sekcije za tekstil i savremeno odevanje koji svake godine urade fantastičnu postavku aksesoara, modnih detalja. Neverovatno je kako je ta izložba posećena, a učestvuju najveća imena naše umetničke modne scene. Ili izložba Mali format Slikarsko-grafičke sekcije, koja uvek privuče publiku, ne samo kod nas nego i u svih 15 gradova Srbije gde se gostuje. Kreće u martu a završаva se u decembru kod nas u Galeriji Singidunum, kada dodeljujemo i nagrade. Arhitektonska sekcija ima svoju izložbu, keramičari, fotografi, dizajneri… Sve u svemu, uvek je uzbudljivo, raznorodno i inventivno“, priča nam Maja Škaljac Stanošević i osvrće se na programe kada su izašli iz galerije: „Za Noć muzeja smo prikazivali svu uzvišenost primenjene umetnosti u Knez Mihailovoj ulici. Predstavili smo grnčarski točak, svilene marame, vajari su radili skulpture u kamenu, mermeru… Odziv publike je bio neverovatan, a posebno smo se radovali što su se deca zainteresovala i dolazila u velikom broju da vide šta mi to radimo. Za njih smo pravili posebne interaktivne programe, da dodirnu umetnine, naprave nešto i da to ponesu kući. Tako su nastali mačevi, krune, grafički otisci. Organizovali smo im i filmsku šminku… To je bilo predivno vreme koje nam je dovelo mladost u galeriju.“
Galerija Singidunum će za svoj 45. rođendan predstaviti izložbu akvarela Dušana Đukarića. Za ovu priliku, naš vrhunski umetnik oslikao je Beograd na 45 godina starom akvarel papiru.
„Retka je prilika da vidimo radove ovog umetnika koji sve više izlaže u regionu i inostranstvu i osvaja nagrade. Njegova dela odišu posebnom atmosferom, odašilju čarobnu energiju uhvaćenog trenutka. Čisto savršenstvo“, s radošću najavljuje naša sagovornica.
A šta kaže umetnik, Dušan Đukarić: „Velika mi je čast što ću imati izložbu za godišnjicu Galerije Singidunum. Kockice su se složile. Pre godinu dana me je nazvao slikar Milan Ilić, kolekcionar, grafičar, galerista, i ispričao mi svoju životnu priču koja je bila na relaciji Francuska – Nemačka gde je otvorio galeriju. Onda je otvorio i radnju za slikarski materijal i tako je kupio akvarel papir velikih dimenzija od čuvene fabrike. Od njih je nabavio 40-gramski papir dimenzija metar i po sa metar. I to je bukvalno čuvao 45 godina. I poklonio mi je i ja sam oslikao taj papir koji je bio u boljem stanju nego papiri koji se danas proizvode. I, eto, sada ću na tom materijalu da prikažem lepotu Beograda.“
Milan Ilić danas ima 90 godina i doći će na otvaranje izložbe Dušana Đukarića, na čijim slikama, kako je napisala za katalog Maja Škaljac Stanošević, „odiše prozračnost i prozirnost, izvanredno komponovani tonaliteti i karakteristični kolorit, lirska poetika i snena seta koja isijava iz njegovih radova“.
Godišnjica galerije biće obeležena od 11. jula do 4. avgusta. A šta ćemo i kuda dalje? Mislite o tome. I čuvajte ono što naš grad čini svetskom metropolom.
